Kad hrana postane otrov

Preosetljivost na hranu teže je ustanoviti od alergije, ali to ipak ne znači da je reč o umišljenoj bolesti.



Britansko udruženje Alerdži UK obrušilo se na tvrdnje o tome da su alergije umišljena bolest. Dok mali broj lekara smatra da je "sve u glavi", većina ipak tvrdi da su alergije i netolerancija na hranu stvaran problem, iako nije uvek moguće dokazati ih.

Naime, alergije uključuju reakciju imunog sistema, pa ih je lako otkriti testiranjem, a kod preosetljivosti na hranu to nije slučaj.

Kad simptomi preosetljivosti na hranu uključuju pojačan umor, nadutost, promene raspoloženja i migrenu, teško je otkriti njihov uzrok. Jedini način prepoznavanja je izbegavati sumnjivu hranu najmanje mesec dana - ako simptomi nestanu, najverovatnije je reč o nepodnošenju hrane.

Kravlje mleko



Alergija na kravlje mleko javlja se kod 2,5 odsto novorođenčadi i kod dece do druge godine, pa je to najčešća alergijska reakcija kod dece u tim godinama. Međutim, oko 85 odsto dece prestaje da bude alergično od treće godine. Oko 50 odsto osoba alergičnih na kravlje mleko alergično je i na kozje.

Veštački dodaci

Konzervansi, boje i dodaci hrani mogu da izazovu alergije. Koliko su te alergija zaista učestale, nije poznato, jer se zbog manjkavih testova ređe dokazuju. Reakcije najčešće izazivaju konzervans natrijum-benzoat, žuta boja tarazin i zaslađivač aspartam.

Alergija na jaja

Češća je alergija na belance, nego na žumance jajeta. Alergični na jaja često imaju pozitivne kožne alergijske testove i na piletinu. Treba izbaciti sve namirnice pripremljene s jajima (testenina, rezanci, mleveno meso i majonez).

Riba, plodovi mora

Ribe, rakovi i školjke izazivaju i alergije i reakcije nepodnošenja, a većini ljudi smetaju samo određene vrste, dok druge mogu da jedu bez teškoća. Kod alergija na ribu treba pripaziti i na jaja i piletinu.



Alergija na meso

Alergija na meso je retka, ali se najčešće javlja na piletinu i teletinu, jer su te životinje češće lečene penicilinima i drugim lekovima. Tu se radi o alergiji na lekove, a ne na proteine iz mesa. Zbog toga se alergičarima preporučuje meso divljači.

Voće i povrće

Alergija na razne vrste povrća je česta, i to na mahunarke, celer, šargarepu, paradajz, ređe na krompir. Od voća, česta je alergija na agrume i jagode, ređe na breskve i mandarine. Takođe se javlja i unakrsna alergija na pomorandže i mandarine, kao i jabuke i maline.

Izvor: Press

Sve češće alergije na hranu



Alergije na hranu i prehrambene namirnice su se utrostručile u poslednjih deset godina, što stvara posebno veliki problem kada je reč o deci alergičnoj na mlečne proteine koja se leče tretmanom baziranim na indukciji na toleranciju.

Poslednja istraživanja pokazuju da uvećanje alergija na polen za sobom vuče i sekundarno povećanje alergija na namirnice, posebno one koje su biljnog porekla i to preko proteina polena.

Ovaj tip alergija utiče na 1 do 3 posto stanovništva, a najviše na decu. Problem je, prema mišljenju mnogih stručnjaka, u alergijama koje su kod dece izazvane proteinima kravljeg mleka, kojih ima u više namirnica nego što se misli.

Iako nalepnice na proizvodima često upozoravaju na prisustvo ovih proteina, može se desiti da ih deca konzumiraju a da toga nisu ni svesna, na primer na rodjendanskim zabavama, u vrtićima i drugim mestima gde nisu pod stalnom roditeljskom kontrolom.

Na taj način mogu se javiti rekacije na te sastojke koji mogu čak da ih dovedu u životnu opasnost.

Zato je veoma bitno da znate na koje namirnice ste alergični i da o tome strogo vodite računa.

Posebno je opasno to što se neke alrgije na hranu mogu javiti i u kasnijem životnom dobu, a namirnice koje najčešće izazivaju „probleme“ su jagode (i ostalo bobičasto voće), ali i orah, badem, lešnik, kikiriki...

Zato, ako vas svrbi u nosu, kijate, kašljete, a niste nazebli ili „zaradili“ grip, proverite da uzrok tim promenama nije vaš omiljeni kolač sa jagodama, ili orasnice koje obožavate.

Izvor: MTS-Mondo