Ministar za dijasporu Srđan Srećković  i potpredsednik Srpskog pokreta obnove (SPO),  prisustvovao je godišnjoj Skupštini Srpskog saveta Velike Britanije u prostorijama Grosvenor crkve na Majferu u Londonu.
Obraćajući  se prisutnima ministar je rekao: „London je prestonica srpske političke emigracije u kojoj je tokom pola veka komunističkog režima sačuvano seme demokratije i moderne Srbije koju danas svi zajedno, i dijaspora i matica, što pre moramo učiniti neizostavnim delom zapadne civilizacije.“
Velika Britanija decenijama je bila „sigurna kuća“  za mnoge srpske velikane od Patrijarha Gavrila Dožića i Vladike Nikolaja Velimirovića, preko Kralja Petra II Karađorđevića, pripadnika Ravnogorskog pokreta, Crnjanskog i Borislava Pekića.
U junu će, po prvi put,  Ministarstvo za dijasporu dodeliti nacionalno priznanje u oblasti politike koja nosi naziv po predsedniku kraljeve vlade u izgnanstvu, velikog patriote i državnika prof. dr Slobodana Jovanovića, koji je svoj život okončao upravo u Londonu 1958. godine, jer mu je komunistički režim u odsustvu, u montiranom političkom procesu, oduzeo sva građanska i politička prava i konfiskovao celokupnu imovinu, pa čak i porodičnu grobnicu.
Slobodan Jovanović je konačno, nedavno, pred Okružnim sudom u Beogradu, rehabilitovan i došlo je vreme da se njegove mošti prenesu u Srbiju i dostojno, uz sve državne počasti, polože u porodičnu grobnicu, rekao je Srećković, i dodao: „Ovo je naša državna i moralna obaveza, a Ministarstvo za dijasporu će dati punu logističku i svaku drugu podršku da se ovaj civlizacijski čin što pre dogodi, i da nam to svima bude opomena za buduće vreme u kome državna politika zauvek mora biti utemeljena na principima demokratije i savremenog sveta.“

Ministri iz redova SPO-a treba da osnuju posebno ministarstvo za političku restituciju, a ministarstvo bi se bavilo ispravljanjem krvih Drina srpske političke scene. Mogli bi da počnu od Karađorđa, koji je ubio brata Marinka, bez suđenja. Mozda tu ima posla za nevladine organizacije i SPO.
Inače nemam ništa protiv prenošenja posmrtnih ostataka Slobodana Jovanovića, ali ne kao predsednika Vlade, već kao filozofa, mislioca i uglednog Srbina. Učešće u vlasti , u emigraciji mu je promašaj.

Ма то Драшковић онако из чистољубља.
Какве СПО има везе са дјеловањем владе у Лондону па уопште помињу име Г-дина Јовановића?
Очигледно хоће кроз оснивање некаквог "свог" министарства да воде изборну трку.
Ако желе да воде бригу о српским покојницима имају пар десетина хиљада срба покопаних по
туђим земљама па нека их превозе у Србију на достојанствену сахрану на српској земљи гдје ће
моћи да имају уређен гроб.
Јовановић је "побјегао" у Лондон по свом избору и тамо му је мјесто изузев уколико породица
немисли другачије.У том случају нека га превозе они а не држава Србија.
Највећа заблуда нас самих је што вјерујемо да су "Лондонци" српске патриоте!!!
Патриоте су остале у Србији и ратовале под командом Ђенерала Драже Михајловића и након
тренутка када су га се ти "Лондонаши" одрекли у име Тита.
Од како су комунистичко-усташке (мало њиховим језиком)банде убиле Александра Првог Карађорђевића
Србија нема династа који заслужује да носи име Краљ нити да се позива на своју лозу,а тиме ни
њихови министри који су побјегли и оставили народ крволоцима на милост и немилост.
О овоме свједочи и  оригиналан тестамент краља Александра о одређивању намесника и старатеља његовој малолетној деци, написан на Бледу 5. јануара 1934 када је схватио да му раде о глави.
Свако јављање и дјеловање је било само из личних разлога а не ради бриге за српски народ.
Ове данас не треба ни у уста узимати јер ни српски језик не знају.Срамота.

Vlada u Londonu je u odsustvu i bez ikakvog prava na odbranu osuđivala ljude na smrt i objavljivala te presude pod Z. To je dovoljan razlog da se ozbiljno razmotri delovanje predsednika takve vlade pre nego što se donese odluka. Meni nije poznato koliko ljudi, kojih i na osnovu čega je osuđeno i ubijeno ali suštinski je bitno da ne dođemo u situaciju da se za 10 godina pitamo kako da ispravimo grešku nastalu u želji da ispravimo neku drugu grešku.