Umro Predrag Simić

N. T.   | 19. 01. 2015. - 22:59h | Komentara: 5
Posle kratke i teške bolesti večeras je u Beogradu preminuo ugledni spoljno-politički analitičar prof. dr Predrag Simić (61).



Simić je bio redovni profesor Fakulteta političkih nauka, predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i bivši ambasador u Parizu.
 
Nekada je radio i u Institutu za međunarodnu politiku i privredu i u Diplomatskoj akademiji Ministarstva spoljnih poslova.
 
Posebne oblasti interesovanja su mu bile spoljna politika Srbije i politički odnosi na Balkanu.
 
Predrag Simić rođen je 31. avgusta 1954. godine u Beogradu.
 
Magistrirao je i doktorirao na Fakultetu političkih nauka, autor je brojnih knjiga i naučnih radova.
 
Datum i mesto sahrane biće naknadno objavljeni.
 
 

Izvor: Blic

Profesore, pocivaj u miru.

Ni on nece moci da trosi zelenbace....

ŠOK: Preminuo profesor Predrag Simić

Bio je spoljnopolitički savetnik predsednika Jugoslavije posle 5. oktobra, direktor Diplomatske akademije, redovni profesor međunarodnih odnosa i spoljne politike Univerziteta u Beogradu i Podgorici, autor više knjiga o spoljnoj politici



Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka i bivši ambasador Srbije u Francuskoj iznenada je preminuo večeras u Beogradu. Kako je izjavio dekan FPN Ilija Vujačić, Simiću je tokom dana pozlilo, a preminuo je oko 21 sat.

Profesor Simić bio je redovan analitičar u programu RTS-a i drugim medijima, neko ko je mogao brzo, precizno i tačno da objasni komplikovane odnose na svetskoj i domaćoj političkoj sceni.

Bio je, između ostalog, spoljnopolitički savetnik predsednika Jugoslavije posle 5. oktobra, direktor Diplomatske akademije, redovni profesor međunarodnih odnosa i spoljne politike Univerziteta u Beogradu i Podgorici, autor više knjiga o spoljnoj politici.

Kao stručnjak za međunarodne odnose učestvovao je u srpskoj delegaciji na neuspelim pregovorima u Rambujeu pre NATO intervencije u SRJ 1999. Autor je knjige "Put u Rambuje" u kojoj je opisao pregovore o Kosovu i knjige "Tito i NATO- uspon i pad Druge Jugoslavije".

Novinari će ga pamtiti kao sagovornika sa velikim razumevanjem i poštovanjem za novinarstvo.

Predrag Simić rođen je 31. august 1954. godine u Beogradu.

Magistrirao je 1980. na Fakuletu političkih nauka u Beogradu, a doktorirao 1988. takođe, na Fakuletu političkih nauka.

Datum i mesto sahrane biće naknadno objavljeni.

Izvor: http://www.kurir.rs/vesti/drustvo/sok-preminuo-profesor-predrag-simic-clanak-1662168

Da li se ovjde radi o jednoj dvije ili tri knjige dakle gdje veznik i predstavlja dio aslova a gdje dio nabrajanja u slucaju vise knjige

Sve je jasno napisano, ne mogu se baviti nepismenoscu.

Ovo me rastuzilo kad sam video. Bio je inteligentan covek, strucnjak, ali pre svega dobar covek. Nek mu je laka zemlja.

dr Predrag Simić

Rođen: August 31, 1954, Beograd

Obrazovanje:

Magistratura 1980, Fakulet političkih nauka Univerziteta u Beogradu;
Doktorat 1988, Fakulet političkih nauka Univerziteta u Beogradu;
Sadašnji položaj:

Redovni profesor međunarodnih odnosa i spoljne politike, šef Odeljenja za međunarodne studije, Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu;
Redovni profesor međunarodnih odnosa i spoljne politike, Fakultet političkih nauka Univerziteta Crne Gore, Podgorica;
Raniji položaj:

Izvanredni i opunomoćeni ambasador Državne Zajednice Srbija i Crna Gora u Republici Francuskoj (2004-2006);
Izvanredni i opunomoćeni ambasador Republike Srbije u Republici Francuskoj (2006-2009);
Direktor Diplomatske akademije, Ministarstvo spoljnih poslova, Beograd (2001-2004);
Šef Katedre za međunarodne odnose, Fakultet političkih nauka (2001-2004);
Član Nadzornog odbora Međunarodnog instituta za mir, Beč:
Član Uređivačkog odbora časopisa Journal of International Politics (Kluwer Law International, The Hague);
Nacionalni delegat u Savetu Geneva Center for Civic-military Relations (DCAF), Geneva, Switzerland;
Spoljnopolitički savetnik predsednika SRJ, Beograd (2000-2003);
Direktor, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd (1988-1997);
Zamenik ministra u Minustarstvu za spoljnoekonomske odnose, Vlada Srbije (oktobar 2000-januar 2001);
Naučni savetnik, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd;
Urednik časopisa Eurobalkans, Athens, Greece;
Studijska putovanja, predavanja i konferencije u inostranstvu: Albanija (2003); Austrija (1989, 1989, 1991, 1992, 1992, 1996, 1998, 1999); Belgija (1989, 1991, 1994); Kanada (1995); Hrvatska (1998); Čehoslovačka (1991); Franuska (1985, 1991, 1991, 1997, 1999, 2000, 2002, 2003); Nemačka (1990, 1992, 1992, 1993, 1996, 1997, 1997, 1998, 1999, 2000, 2001, 2003); Grčka (1991, 1991, 1992, 1993, 1993, 1994, 1995, 1996, 1996, 1997,1997, 1997,1998, 1998, 1999, 2000, 2001, 2002, 2003); Mađarska (1988, 1999, 2000, 2001, 2002, 2003); Italija (1989, 1992, 1992, 1996, 1997,1998, 1999, 2003); Izrael (1996), Japan (1991); Luksemburg (1989, 1992, 1993, 1993, 1997); NR Kina (1982, 1986, 1990, 2002, 2003); Poljska (1986, 1993); Portugalija (1991); Rusija (1982, 1992, 1999), Slovačka (1997, 1999, 2001); Slovenija (1997, 1997, 1998, 2000); Turska (2010), Južna Koreja (1988, 1990); Švajcarska (1988, 1990, 1999, 2001, 2002, 2003); SAD. (1989, 1995, 1998, 2001, 2002); Velika Britanija (1992, 1993, 2000, 2001); SSSR (1983, 1990, 1995, 2004).

Objavljene knjige: Kontinuitet i promene u savremenoj Kini, IMPP, Beograd 1988; put u Rambuje – Kosovska kriza 1995-2000, NEA Beograd 2000; Do the Balkans Exist?, IISS, Paris 2001; Kratka istorija Kine, Nea, Beograd 2003; Tito i NATO – uspon i pad Druge Jugoslavije, Novosti Beograd 2008;

Prevodi knjiga: Mišel Fuše, Evropska republika, Stubovi kulture, Beograd 1998; Džon Luis Gedis, Hladni rat, CLIO, Beograd 2003; Samjuel Hantington, Vojnik i država, CSES, Beograd 2004, Čarls Kegli i Judžin Vitkof, Svetska politika – trend i transformacija, CSES, Beograd 2004; Evropska unija 40 godina posle, strategije i scenariji obnove, Službeni glasnik, Beograd 2010;

Priređene knjige: Socijalizam i modernizacija u NR Kini (1978-1988), IMPP, Beograd 1988; American and Yugoslav Views on 1990′s, IIPE Beograd 1990; Veränderun­gen in Europa – Vereinigung Deutschlands – Perspektiven der 90er Jahre, IMPP Beograd 1991; Ka novoj zajednici, Beograd 1993; Kriza i reforma – Država i građansko društvo u tranziciji, Beograd 1994; European Union, NATO and Their South Eastern European Neighbors, IIPE & CSES Beograd 2001;

Glavni članci (na str. jezicima): Yugoslavia’s Perception of Northeast Asia and Corea, in: Economic Cooperation between Korea, Hungary and Yu- goslavia, The Sejong Institute, Seoul 1988; The West and Yugoslav Crisis, in: Review of International Affairs, No 985, Belgrade 1990; Ranges and Dilemmas of Systemic Changes in Yugoslavia, in: Economic Reforms in Socialist Coun­tries, NIESI, Seoul 1990; Changes in the Socialist Countries: Contents and Prospects, in: The Journal of East and West Studies, Vol. 19, Seoul 1990; Yugoslavia: Origins of the Crisis, in: The Southeast European Yearbook – 1991, ELIAMEP, Athens 1992; Civil War in Yugoslavia: the Roots of Desintegration, in: Quo, No 3, Tokyo 1992 (in japanese); Balkans: Forgotten Corner of Europe, in: Balkan Forum, No. 1, Skopje 1992; After the Cold War: Europe, Balkans and Yugoslavia, in: The International Spectator, No 4, Rome 1992; Civil War in Yugoslavia: From Local Conflict to European Crisis, in: A. Clesse & A. Kortunov:The Political and Strategic Implications of the State Crises in Central and Eastern Europe, Institute for European and International Studies, Luxembourg 1993; Graždanskaya voyna v Yugoslavii: pricinii i posledstva, Meždunaradnaya `iznj, Moscow, No. 7/1993;“Eastern Enlargement” of the EC, in: W. Wessels & C. Engels (eds.): The European Union in the 1990s – Ever closer and Larger?, Europa Union Verlag, Bonn 1993; Bürgerkrieg in Jugoslavien: Von lokalen Konflikt zur europäischen Krise, Südosteuropa Mittelungen, München, No. 1/1993; Instant Publicity and Foreign Policy, Media Studies Journal, Fall 1993, pp. 149-158; The Civil War in Former Yugoslavia, in: T.A. Coulumbis & Veremis: The Southeast European Yearbook, Athens 1993, pp. 93-136; France, Germany and the Yugoslav Crisis, Review of International Affairs, No. 1023/1994, pp. 4-8; The Former Yugoslavia: The Media and the Violence, RFE/RL Research Report, Vol. 3, No. 5/1994, pp. 40-47; Le conflit serbo-croate et l’eclatement de la Yougoslavie, Politique étrangère, printemps 1994, pp. 129-144; Conflict Management Versus Conflict Solution: the Cases of Yugoslavia, in: Sources and Areas of Future Possible Crises in Europe, Luxembourg Institute for European and International Studies, Luxembourg, 1995, pp. 67-83; Dynamics of the Yugoslav Crisis, Security Dialogue, PRIO, Oslo, 1995, No. 2, pp. 153-172; Rethinking the Balkans, in: The European Community and the Balkans, EKEM, Athens, 1995, pp. 149-156; Yugoslavya Krizinin Dinamikleri, Avrasya Dosyasi, Cilt 3, No. 3/1996, pp. 13-32; Plans for the Enlargement of NATO, Review of International Affairs, Br. 1055/1997, str. 25-30; Yugoslav Foreign Policy: Continuity and Changes, South East European Monitor, Vol. IV, No. 3/1997, pp. 36-56; Bosniam Two Years After Dayton, Review of International Affairs, No. 1060/1997; Die OSZE und die Bundesrepublik Jugoslawien, 1997 OSZE Jahrbuch, Institut für Friedensforschung und Sichertheitspolitik, Universität Hamburg, Hamburg 1997; The Kosovo and Metohia Problem and Regional Security in the Balkans, in: Thanos Veremis and Evangelos Kofos, Kosovo: Avoiding Another Balkan War, Hellenic Foundation for European and Foreign Policy and University of Athens, Athens 1998, pp. 173-206; Belgrade Between Internal and External Challenges, International Spectator, Rome, June 1998; Regional Cooperation in South-east Europe the Role of Yugoslavia, Peace and Security, No. 30, pp. 27-38; Les negotiations de Rambouillet du point de vue serbe, u: Les Maitres du Monde, Les Temps de Cerises, Paris 1999, p. 167- 170; Russland und die Konflikte in   Ex-Jugoslawien, u: Magarditsch Hatschikjan (Hrsg.), Jenseits der Westpolitik: Die Außenpolitik der osteuropäischen Staaten im Wandel, Grundlagen für Europa, Leske+Budrich, Opladen 2000, ISBN 3-8100-  2688-3, pp. 171-192, Russland und die Konflikte in Ex-Jugoslawien, Magarditsch Hatschikjan (Hrsg.), Jenseits der Westpolitik: Die Außenpolitik der osteuropäischen Staaten im Wandel, Leske+Budrich, Opladen 2000, pp. 171-192, ISBN 3-8100-2688-3; Russia and the conflicts in the former Yugoslavia, Southeast European and Black Sea Studies, Volume 1, Issue 3, 2001, Pages 95 – 114; Kosovo: Un Etat Viable?, en: Thierry de Montbrial et Sabine Jensen, Geographie et Politique, Bruyant, Bruxelles 2008, pp. 53-74, ISBN 978-2-8027-2493-3; La Serbie et Monténégro sur la voie de l’intégration européenne, en: Michel Drouet et Xavier Richet (eds.), Vers l’élargissement de l’Union européenne à l’Europe du Sud-Est, PU Rennes, Rennes 2007, ISBN 978-2-7535-0357-1; Russia and the Kosovo-Metohia Problem, in: M. Korinman & J. Laughland, Russia: A New Cold War?, Valentine Michel Academic, London-Portland 2008, pp. 291-304, ISBN 978-0-85303-805-4; La Russie et le problème du Kosovo et Metochie, Balcanica, XXXVIII/2007, YU ISSN 0350-7653, Institute for Balkan Studies, Beograd 2008, pp. 243-268; Serbia in Europa. Neighbourhood Relations and European Integration, Wiener Osteuropa Studien, Vol.22, Wien-Münster: Lit Verlag 2006, pp.89-107. ISBN 3-7000-0554-7,

Članci i intervjui u str. štampi: Oko 800 u zemlji i inostranstvu.

 I ? Čemu sve ovo,mislim ovoliko pisanije ? Stavovi koje je iznosio po medijima su mainstream pro-zapadnjačka kuknjava na koju se moglo naleteti 2 minuta po uključivanju tv u poslednjih četrnaestak godinica.Ne mogu se setiti da je izrekao išta što sa par klikova nisam mogao naći na Reditu,dakle - kao "analitičar" se utopio u masu.
Kolena mu "klecnuše" samo pretprošlog leta/jeseni kada je u roku od mesec dana svoje izjave zaokrenuo za 180 stepeni (nešto oko nastavka evro-unijaćenja) vrativši se sa iznenadne depresije kojom je odisao na utabanu stazicu.
Priznajem da se (barem sa ove strane granice) držao profesionalno za vreme Koštuničine vlade.Ne znam kako se ponašao kada tu graničnu liniju pređe.
Vi njegovi studenti/kolege slobodno u kuknjavu,ali mene ( kao prosečnog Srbina zaraženog virusom politike ) nije nagnao da na sopstvenim grudima istetoviram ime mu.