Preminuo Ljuba Tadić

BEOGRAD - Proslavljeni beogradski pozorišni i filmski glumac Ljuba Tadić preminuo je juče u Beogradu u 76. godini.
Vreme komemoracije i sahrane biće naknadno objavljeni, prenosi RTS.

Jedna od poslednjih pozorišnih uloga Tadića bila je u "Kralju Liru" Viljema Šekspira, u režiji Tomija Janežiča, koja je premijerno izvedena ove godine na sceni Ateljea 212.
Ljuba Tadić je počeo da se bavi glumom još kao petnaestogodišnjak u kragujevačkom pozorištu, a u Beogradskom dramskom zaigrao je kao student, u klasi Jože Laurenčiča.

Između ostalog, igrao je i u prvoj predstavi izvedenoj na sceni Ateljea 212 pre više od 45 godina - drami "Čekajući Godoa" Semjuela Beketa.

Izvor: Glas Javnosti

Velika steta za nase pozoriste. Nek mu je laka zemlja.

steta , velika

Izuzetno karakteran glumac!!! Neka mu je laka zemlja i mir i vecni pokoj

slava mu

slava mu!!

Ljuba Tadić
Gluma u filmovima:   

1953   Bila sam jača    
1954   Sumnjivo lice    
1955   Devojka i hrast    
1955   Lažni car    
1956   Veliki i mali kao šef   
1956   Zle pare    
1957   Nije bilo uzalud    
1959   Campo Mamula    
1961   Nebeski odred    
1961   Prvi građanin male varoši    
1962   Kapi, vode, ratnici    
1962   Sibirska ledi Magbet    
1964   Marš na Drinu kao major Kursula   
1964   Na mesto građanine pokorni    
1965   Gorki deo reke    
1965   Inspektor    
1966   San    
1967   Bomba u deset i deset kao Andrea   
1967   Divlje senke    
1967   Jutro    
1968   Bekstva    
1968   Brat doktora Homera kao kaluđer   
1968   Delije    
1968   Podne    
1968   Pre istine    
1968   U raskoraku    
1968   Višnja na Tašmajdanu kao direktor škole   
1968   Vuk sa Prokletija (Uka i bjeshkave te nemuna)    
1969   Cross Country    
1969   Krvava bajka    
1969   Neka daleka svjetlost    
1969   Silom otac kao Aleksa   
1969   Vreme bez rata    
1969   Zazidani    
1970   Lepa parada    
1970   Put u raj    
1970   Žarki    
1971   Balada o svirepom kao Mitar   
1971   Klopka za generala    
1972   Devojka sa Kosmaja kao čika Paun   
1972   Majstor i Margarita    
1973   Sutjeska kao Savo Kovačević   
1974   Strah kao Franc   
1975   Doktor Mladen    
1975   Pavle Pavlović    
1976   Četiri dana do smrti    
1977   Miris poljskog cveća    
1978   Kvar    
1978   Paviljon VI    
1978   Trener kao Lemka   
1979   Partizanska eskadrila    
1980   Poseban tretman kao doktor   
1980   Svetozar Marković    
1982   Kiklop kao maestro   
1982   Sablazan kao vođa   
1984   Nema problema    
1986   Dobrovoljci    
1986   Lijepe žene prolaze kroz grad    
1986   Od zlata jabuka    
1988   Remington    
1989   Boj na Kosovu    
1989   Vreme čuda    
1995   Odisejev pogled    
1996   Nečista krv    
1997   Tango je tužna misao koja se pleše    
1998   Bure baruta kao dirigent

Na vest o smrti Ljube Tadića - odlazak glumačkog velikana i moralnog orijentira

Kralj je otišao u legendu

Nije bio samo velikan glumišta, bio je ljudska veličina, jedan od dragocenih mudrih glasova koji su jednostavnim rečima razvejavali magle i pozivali na razum
Ljuba Tadić nije bio samo velikan srpskog i jugoslovenskog glumišta, bio je ljudska veličina, jedan od onih beskrajno dragocenih mudrih glasova koji su jednostavnim rečima i dobronamernošću razvejavali (demagoške) magle, isijavali razum u vremenima ludila, ukazivali na puteve s one druge strane zla... Njegovim odlaskom srpska kultura izgubila je još jedan neupitni moralni orijentir.

Ljuba Tadić je rođen 31. maja 1929. godine u Uroševcu. Glumu je studirao na Akademiji za pozorišnu umetnost u Beogradu, a karijeru je započeo sa 14 godina - u Kragujevačkom pozorištu. Posle toga više od šest decenija nije napuštao posao u teatru.
 
Bio je član Beogradskog dramskog pozorišta, Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Narodnog pozorišta, a značajne uloge ostvario je i na sceni Ateljea 212, gde je, prošle sezone imao i poslednju premijeru - tumačio je naslovnu ulogu u Šekspirovom "Kralj Liru" u režiji Tomija Janežića.

Iako nikada nije radio kao profesor, mnogi mlađi glumci i reditelji smatraju ga svojim velikim učiteljem. - Voleli smo da nam priča kakvo je pozorište nekada bilo. Uvek je bio spreman da nam iskreno kaže svoje mišljenje o našem radu i sagleda sve dobre i loše strane. Često smo se slučajno sretali na Bulevaru, usputno bismo započeli neki razgovor koji bi na kraju, neplanirano, potrajao bar pola sata. Za mene i moju generaciju velika je čast što smo na sceni mogli da ga gledamo i da imamo takvog učitelja. Drago mi je što su deo toga mogli da dožive i moji studenti - rekla nam je rediteljka Alisa Stojanović, prisećajući se poslednjeg susreta sa Tadićem pre desetak dana u "Maderi":

- Komentarišući kolumnu Gorčina Stojanovića, izneo je tada svoju teoriju o sličnosti pozorišta i fudbala. Strategija igre, rekao je, gotovo da je ista...

Ljuba Tadić je igrao naslovne uloge u "Otelu", "Kralju Liru", "Edipu", bio je Raskoljnikov u "Zločinu i kazni", Rogožin u "Idiotu", Stavrogin u "Zlim dusima"... Pamtićemo ga i po ulogama u filmovima "Marš na Drinu", "Vuk sa Prokletija", "Sutjeska", "Strah", "Kiklop", "Bure baruta"...

Sa životnom i umetničkom partnerkom Snežanom Nikšić, osnovao je i vodio pozorište "Magaza" 1983. godine, a sa glumcem Radetom Šerbedžijom 1990. godine pokrenuo je privatni teatar "PPP". U vremenu nacionalističke histerije koja je završila krvavim ratovima izjavljivao je kako je Srbin po poreklu, a ne po profesiji, i do poslednjeg dana ličnim primerom je dokazivao kako je moguće biti Srbin u saglasju sa sobom i svetom oko sebe.

Ljuba Tadić je dobitnik svih najznačajnijih nagrada - dve Oktobarske nagrade grada Beograda, Sedmojulske nagrade, glumačkih nagrada "Dobričin prsten" i "Pavle Vuisić", kao i velikog broja nagrada na pozorišnim i filmskim festivalima.

 
  Rade Šerbedžija: "Izgubio sam brata"

- Teško mi je upošte da govorim sada... Ljuba je za mene bio, ne samo u mojoj profesiji, najviše što se može biti - glumac broj jedan... Celog života bio je moj najbolji prijatelj, gotovo rod... Zato sada ne mogu da se osećam kao svi ostali glumci sa prostora bivše Jugoslavije koji su izgubili najvećeg glumca. Mene je to mnogo dublje potreslo, izgubio sam brata...
Sećam se 90-ih godina... On je tada, kao i uvek, bio veliki mudrac... U njemu je lepa umetnost, ne samo pozorišna, uvek odjekivala... Bio je kao stakleno zvono... Taj veliki čovek dubokog glasa zapravo je bio najnežniji dečak... I u ratnim godinama, kada je na našim prostorima vladalo ludilo, bio je častan. Govorio je najbiranijim rečima sa željom da spasi i pomogne... Sada kada je taj veliki hrast pao, shvatio sam da smo izgubljeni... - rekao je Rade Šerbedžija, koga smo pronašli u Tel Avivu gde trenutno snima novi film.

B. B.   
 
 
 
  Kolege o Tadiću

- Petar Kralj: "Smrt Ljube Tadića ogroman je gubitak za naše pozorište, ali i za mene lično. Uzbuđen sam i ne mogu još da definišem koliko me to intimno pogađa..."
- Tihomir Stanić: "Otišao je poslednji najveći glumac. Tadić je uvek bio najveći."
- Branko Cvejić: "Tadić je bio jedini glumac koji je imao noseći repertoar u svim beogradskim pozorištima. Nezavisno od glumačke snage, on je meni bio značajan i kao ličnost, zanimalo me je njegovo mišljenje o svemu, bio je pravi mudrac u mnogim bitnim životnim stvarima."
- Goran Marković: "Poslednji put sam ga video pre nekoliko dana. Nije bio ništa manje blag i plemenit nego pre pedesetak godina."

Tanjug   
 
 
 

B. B - P. D.



Izvor: Glas Javnosti

Glumac Ljuba Tadić sahranjen juče u Aleji velikana

Zaostavština jedne epohe

Opelom u crkvi Svetog Nikole na Novom groblju, rodbina, prijatelji, kolege i poštovaoci oprostili su se od glumca Ljube Tadića (1929-2005). Telegrami saučešća iz svih krajeva bivše Jugoslavije
Opelom u crkvi Svetog Nikole na beogradskom Novom groblju, juče u 14 sati, rodbina, prijatelji, kolege i poštovaoci oprostili su se od glumca Ljube Tadića (1929-2005). Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana.

U Skupštini grada, pre toga, održan je komemorativni skup. Poznavao je mnoge, družio se, bio omiljen i poštovan. Telegrami saučešća od poštovalaca njegovog rada, glumaca, sportskih radnika, radnih organizacija i pozorišta pristigli iz svih krajeva bivše Jugoslavije svedoče o tome. Govoreći o Ljubi Tadiću, Dejan Mijač, nazivajući ga "hodajućom riznicom beskrajnih literarnih tekstova i ličnih anegdota", izjavio je da Tadić predstavlja "zaostavštinu jedne epohe" koja, nažalost, nije ostala zapisana i ovekovečena u knjizi.

- Ljubo, ne verujem da ću ići često na tvoj grob jer bih tu bio svestan da tebe više nema. Nadam se da ću uskoro moći da sednem na neku klupu u nekoj ulici ili parku koji će nositi tvoje ime. Tamo ćemo ćuteći razgovarati - rekao je Goran Paskaljević.

Petar Kralj se od kolege oprostio kao Norman od Sera (likovi koje su tumačili u predstavi "Garderober" u JDP-u), a od prijatelja anegdotom sa jednog gostovanja, pre tri godine u Beču. Video ga je Kralj kako stoji na pešačkom prelazu nedaleko od hotela.

- Upitah ga šta radi, a on će meni: "Tu sam već poduže vreme. Sada ćeš da vidiš". Zakoračio je na cestu, svi automobili stadoše. Sporim hodom, uz pomoć štapa, polako je prelazio ulicu. Odmakao je tako nekoliko metara od pešačkog pa se opet vratio. Sve iz početka. Vratio se do mene i rekao: "Vidiš kako im se ja svetim za sve što su nam radili" - prepričao je Kralj.

U ime prijatelja od Tadića se oprostio novinar i publicista Slavoljub Đukić. S njim je poslednji put, 28. oktobra, vraćajući se iz "Madere", prošetao Tašmajdanskim parkom i ulicama Beograda.

 
  "Ja u smrt, vi u život"

Suze su krenule prisutnima na komemoraciji kada je u Skupštini grada puštena zvučni zapis iz predstave "Poslednja traka", u kojoj Ljuba Tadić govorio o smrti:
"Smrt može biti samo jedno od ovoga dvoga: neko jedno ništa ili opet neka promena i seoba duše odatle na drugo mesto. U prvom slučaju, ako nema nikakvih osećanja, ako je sve kao dubok san kada se spava i ništa ne sanja. Ako je smrt, dakle, takva, onda je ona čudo od blagodeti i celo vreme života nije ništa drugo nego jedna neprospavana noć. U drugom slučaju. Ako je smrt neka promena i seoba duše odavde na drugo mesto... I ako je istina ono što se govori - da borave tamo oni koji su preminuli... Zar nema veće sreće od ovoga... Sresti se tamo sa Orfejom, sa Homerom, što se mene tiče, ako je to istina, želeo bih i više puta da umrem. Šta bi ko dao da ispita onoga što je protiv Troje podigao mnogu vojsku, pa Odiseja, Sizifa i hiljade i hiljade drugih. Sa njima se tamo razgovarati...
Oni tamo, po svojoj prilici, za ovakve razgovore ne osuđuju na život. No, vreme je da krenemo, ja u smrt - vi u život. Ko od nas ide bolje to niko ne zna...".
Poslednji aplauz Ljuba Tadić dobio je u Skupštini grada.
   
 
 
 



Izvor: Glas Javnosti \ B. B.

Uz dužno poštovanje ostalim glumcima, ali Ljuba Tadić je postavio plafon. Iznad toga se NE MOŽE!
Može se biti blizu, oko njega, ali:
Ljuba Tadić....
pa svi ostali....
Slava mu!

Ansambl "Kralja Lira" oprostio se od Ljube Tadića

Nezamenljivo veličanstvo

Ne želeći da zakazano izvođenje "Kralja Lira" zamene ili veče ostave slobodno, ansambl se okupio i posvetio ga Ljubi Tadiću

Kada umre kralj ili car, sve se učini u državi da na njegovo mesto dođe neko drugi. Kada umre visočanstvo kao što je Ljuba Tadić nemoguće ga je zameniti, ponovio je Svetozar Cvetković reči Mire Stupice, izgovorene na sahrani Ljube Tadića, na sceni Ateljea 212 stojeći u subotu pored prazne stolice kralja Lira. Ne želeći da zakazano izvođenje predstave "Kralj Lir" zamene ili pak veče ostave slobodno, ansambl se okupio na sceni i posvetio ga preminulom kolegi Ljubi Tadiću.

Svima je u sećanju ostao kao mudar i duhovit čovek. Koliko je od jednostavnih anegdota, samo prilikom rada na predstavi "Kralj Lir" pravio poučne mudrosti prisetili su se Tihomir Stanić, Branislav Zeremski, Miroslav Žužić, Nebojša Ilić, Srđan Timarov... Nikada niko nije sa sigurnošću mogao znati da li se Ljuba šali ili ironično izgovara istinu. Umeo je tako savetovati mlađe kolege da je za glumce najvažnije da pre predstave operu kosu jer, govorio je on, bolje se glumi kad je kosa čista.
      
"Laži-glava" ubi Srbe

Rođen u monarhiji, živeo u socijalizmu, prilagodio se svim novim tekovinama 21. veka. Aktivan učesnik najnovijih promena u političkom životu Srbije, nije se libio da na sebi svojstven način kritikuje svaku vlast. Jednom prilikom, upoređujući cifre koje se kao brojčano stanje vojske kneza Lazara pominju u epskoj pesmi iz Kosovskog ciklusa, iznervirano je objašnjavao kako Mrnjavčevići, a pesma pominje kako je svaki poveo 30.000 vojnika, nisu ni učestvovali u boju na Kosovu.
"Kako su mogli da budu tamo. Pre toga je bila Marička bitka. Mrnjančevići tamo pijani izginuše. Kažu da je cela vojska bila pijana. Meni se iz tog ciklusa najviše dopada "Obretenje glave kneza Lazara". Prolazilo, kaže pesma, Turče i pronađe glavu Lazarevu. Telo je bilo malo dalje. Pokušao je da ih sastavi, međutim glava odlete u nebo. Čini mi se da je cela istorija srpskog naroda nastoji da spoji tu glavu i to telo, ali uvek se pronađe neka "laži-glava", ona nas ubi. Samo se na neko telo prikalemi, a mi tek kasnije saznamo da to nije ta glava", objasnio je Ljuba Tadić.   

Za Šekspirovog junaka, ostarelog i mušičavog kralja Lira bio je ekspert. Ni poslednje dane života nije se odvajao od njega. Nosio je knjigu i scenario u bolnicu i iznova, kao da već treći put ne tumači istu ulogu, sve proučavao. Govorio je kako Tomi Janežić, reditelj poslednje postavke komada, ne voli dovoljno Lira. Pokušavao mu na probama objasniti svoje viđenje svake kraljeve replike, pokreta i osećanja. Deo proba kamerom je zabeležio glumac Branislav Zeremski tako da je i publika mogla osetiti bar mali trag atmosfere koju je prilikom rada stvarao.

Objašnjavajući Jupiju, tako je zvao Janežića, sebičnost jedinaca, prisetio se trenutka, kada je u vojničkoj kasarni u prisustvu 700 regruta "zavitlao" u vazduh tanjir praznog pasulja jer je, kako je rekao, tamo neki jedinac najbolji komad govedine ugrabio u svoju porciju. Istina, priznao je, dobio je za to tri dana zatvora, ali tom anegdotom najslikovitije je dočarao svima u kojoj meri oni koji nemaju braće i sestara iskazuju svoju sebičnost. Nije se libio da objašnjava, prihvata tuđe sugestije, pohvali rad mladih kolega, ali ni da pita za mišljenje. Najveći smeh začuo je u publici kada je Nebojša Ilić (u "Kralju Liru" igra vojvodu od Olbenija) ispričao kako je posle probe neke zajedničke scene sa strahom upitao Ljubu Tadića da li je bio dobar.

- Imao sam veliku čast, ali i ogromnu tremu igrati sa njim. Bilo je super, odgovorio mi je Ljuba. A onda, još luđe - upita Ljuba mene kakav je on bio. Zbunio sam se. Bili ste sjajni, na kraju promucah, ispričao je Ilić.

Malo je falilo, uverili su se prisutni na večeri posvećenoj doajenu našeg glumišta, gledajući snimak jednog razgovora sa Tadićem, da on nikada ne postane glumac.

- Želeo sam da budem crkvenjak. Ne pop, baš crkvenjak, rekao je Ljuba Tadić novinarki prilikom jednog intervjua, ispričavši joj kako je, živeći u porti crkve, često gledao mladog crkvenjaka kako pomaže popu. Divio se njegovoj urednoj tankoj bradici i smirenosti s kojom obavlja poslove. Izgleda, rekao je Ljuba, da su ga ubili početkom Drugog svetskog rata jer, ma koliko sam se kasnije raspitivao, ništa nisam uspeo da saznam o njemu.


Izvor: Glas Javnosti \ B. Bošnjak