Doajen srpskog glumišta Branislav Ciga Jerinić preminuo je sinoć u Beogradu, posle teške bolesti u 74. godini, saopštilo je danas Narodno pozorište.

Komemoracija povodom smrti istaknutog dramskog umetnika biće održana u petak, 30. juna u 12 sati na velikoj sceni nacionalnog teatra. Jerinić je rodjen 1932. godine u Kragujevcu. U rodnom gradu je završio gimnaziju, a glumu je studirao na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u klasi profesora Raše Plaovića. Diplomirao je 1954. godine i odmah postao član Narodnog pozorišta, kojem je ostao veran do kraja, iako je igrao i u Ateljeu 212, Zvezdara teatru i na alternativnim beogradskim scenama. Ostvario je bogat umetnički opus sa više od stotinu značajnih uloga samo u Narodnom pozorištu, kojima je dokazao svoj veliki, raznovrsni glumački izražajni registar.

Medju mnogim zapaženim ulogama Jerinića bili su Magbet u istoimenoj Šekspirovoj drami, pukovnik Kotvic u 'Princu od Homburga' Fon Klajsta, Sorina u Čehovljevom 'Galebu', Luka Radjenović u 'Pelinovu' [Žarka Komanina, Grigorije Melehov u 'Tihom Donu' Šolohova... Bio je Mitke u 'Koštani', Fjodor Karamazov u 'Braći Karamazov', ministar-predsednik u 'Mefistu', Polit u 'Mački na usijanom limenom krovu', Ruben Rubenovič u 'Mamcu', Roman Kozačenko u 'Majstoru', Alfred Dulitl u 'Pigmalionu', Špira Klonfer u 'Razvojnom putu Bore Šnajdera', Anton Skvoznjik u 'Revizoru', Ahmed u 'Hasanaginici', Morten Kil u 'Neprijatelju naroda'... Jerinić je odigrao i više upečatljivih uloga u televizijskim dramama i serijama kao i u filmovima 'Marš na Drinu', 'Bokseri idu u raj', 'Planina gneva', 'Savamala', 'Lazar' Dobitnik je brojnih priznanja medju kojima su i nagrade 'Raša Plaović', 'Joakim Vujić', 'Jovan Sterija Popović'

Datum i mesto sahrane biće naknadno objavljeni.

Izvor: RTS

Šteta. Baš šteta.

Живот сликан ролама

Пола века одан Народном позоришту, где је остварио више од сто улога
   

После дуге и тешке болести, у Београду је прексиноћ, у 75. години, преминуо доајен српског глумишта Бранислав Цига Јеринић, јавили су из Народног позоришта. Комеморација ће се одржати сутра у подне на Великој сцени театра за који је Јеринић везао своју дугу, плодну каријеру. Истог дана је и сахрана, у 14.30 на Новом гробљу.

***

Пола века провео је Бранислав Цига Јеринић на даскама нашег највећег театра, али и много пута, наравно, играо на толиким другим позорницама. Пред филмским и телевизијским камерама такође. Рођен је у Крагујевцу, где му је на самом почетку Другог светског рата отац погинуо приликом уласка Немаца у град. У тим тешким временима „позоришне представе” постале су омиљене игре малог Бранислава Јеринића. На једној приредби тумачио је главни лик у скечу „Циганин на стражи” и – тако остаде Цига. По завршетку гимназије отварају му се капије две академије: Драмске и Ликовне. Изабрао је ову прву и жртвовао свој несумњиви сликарски дар. Не баш сасвим: платно, четкица и боје остале су његова љубав. Цига је барем био један од првих сликара међу глумцима. А глумац је постајао под будним оком славног Раше Плаовића. У истој класи студирала је и његова будућа супруга Славка Ружичић. Цига је често истицао да му је професор Плаовић био узор, али исто тако и Мија Алексић кога је познавао још из својих крагујевачких дана. Од њега је у Народном позоришту наследио улогу Пере Каленића у Нушићевој „Госпођи министарки”, са Љубинком Бобић у насловном лику. Играо је он после и Течу Саву. Лежао му је Нушић. Али, можда још више јунаци Боре Станковића: Митке, Хаџи Тома, Марко, Јовча. Више од сто улога остварио је Бранислав Јеринић само у Народном позоришту којем је остао веран свих ових дугих глумачких година.

А из дуге листе Цигиних ликова поменућемо само неке: насловну улогу у Шекспировом „Магбету”, Сорин у Чеховљевом „Галебу”, Григорије Мелехов у Шолоховљевом „Тихом Дону”, Фјодор Карамазов у „Браћи Карамазов” Достојевског, Полит у „Мачки на усијаном лименом крову” Тенесија Вилијамса, Алфред Дулитл у Шоовом „Пигмалиону”, Шпира Клонфер у „Развојном путу Боре Шнајдера” Александра Поповића, Ахмед у „Хасанагиници” Љубомира Симовића, Мортен Кил у Ибзеновом „Непријатељу народа”... Много је трага оставио и на великом и малом екрану. Ево само неких наслова: „Марш на Дрину”, „Боксери иду у рај”, „Савамала”, „Лазар”, „Три карте за Холивуд”... Његова уметност глуме овенчана је и вредним наградама: „Раша Плаовић”, „Јоаким Вујић”, „Јован Стерија Поповић”...

Осврнувши се једном на свој живот био је кратак и искрен:

– Па било ми је лепо. Нисам човек који се секира те за ово, те за оно. Брзо сам заборављао све сукобе који су, наравно, постојали, као у сваком позоришту. Најважније је да ми је било лепо. Ја глумим пре свега себе да забавим, а тек после гледалиште. То је посао који волим да радим, мислим да знам да га радим и није ми тешко.

У години у којој је више симболично обележено Цигиних пола века на сцени, рекао је да не мари много за то: да славите сопствену старост. „То ласка неколико дана и онда те углавном сви забораве. А кад умреш, прочитају које си све награде у животу добио, и дефинитивно паднеш у заборав”.

У овом тужном часу, нека нам опрости, али је најбоље рећи: није био у праву!

Izvor: Politika