Трошкови из буџета за финансирање државних агенција за све и свашта у овој години повећани су за око 1,5 милијарди динара у односу на прошлу годину, показује наша рачуница. Према Закону о буџету за 2012. годину за њихов рад издвојено је 8,27 милијарди динара, док је лане потрошено 6,9 милијарди динара.

Упркос притиску јавности и изјавама надлежних да се после реконструкције владе број ових институција смањи, листање буџета показује супротно. Напомињемо да је наше истраживање обухватило само она државна тела која у свом називу имају реч „агенција“. Додајемо и то да је уз њих двадесетак који се у потпуности или делимично финансирају из државне касе, постоји и још десетак агенција које остварују сопствене приходе, али и конкуришу за донације међународних институција. То значи да је њихово финансирање кошта много више него што то може да се види само листањем буџета.

Истини за вољу, неке од њих избрисане су са списка агенција. Тако, на пример, у буџету за ову годину нема средстава предвиђених за рад Агенције за рударство. Чињеница је, ипак, да су креатори фискалне политике штедели на оним институцијама чији рад је најмање коштао буџет. Јер, за оснивање ове институције лане је било предвиђено 668.000 динара.

С друге стране, порески обвезници од ове године финансирају и рад две нове институције: Агенције за управљање лукама и Агенције за реституцију. Такође, буџети ових институција углавном су повећани у односу на прошлу годину, приходи свега неколико њих остали су на прошлогодишњем нивоу.

Под патронатом Министарства економије и регионалног развоја, на пример, налазе се Агенција за промоцију страних улагања, али и Агенција за осигурање и финансирање извоза. Уз ресорно министарство које се тиме бави, уједно постоје и економски амбасадори. Под окриљем овог министарства ради и Агенција за лиценцирање стечајних управника, али и Агенција за привредне регистре. На разделу овог министарства налазе се и издаци за Агенцију за приватизацију, која само једним делом новац добија из државне касе. Главни извор прихода су им сопствена средства, накнаде, али и донације међународних финансијских институција. За регионални развој, осим Министарства, задужена је и Национална агенција за регионални развој (370 милиона), и Национални савет за децентрализацију(34 милиона динара), али и Комисија за одрживи развој недовољно развијених подручја (354 милиона динара).

Агенције за заштиту животне средине послује у оквиру Министарства за просторно планирање и заштиту животне средине. Такође, у оквиру овог министарства постоји и Фонд за заштиту животне средине који ове године пореске обвезнике кошта више од девет милијарди динара. У надлежном министарству тврде да није реч о дуплирању функција, јер Фонд и Агенција не раде исти посао. Такође, у оквиру овог министарства послује и Републичка агенција за просторно планирање, али и Завод за заштиту природе. Док се Агенција за просторно планирање финансира искључиво из буџета, Завод за заштиту природе остварује и сопствене приходе. Ту је и недавно основана Агенција за социјално становање.

У надлежности Министарства здравља је Агенција за лекове и медицинска средства која има сопствене изворе прихода. Од прошле године под патронатом овог министарства је и Агенција за акредитацију здравствених установа. За њено оснивање ребалансом буџета је лане планирано 25,1 милион динара, док је ове године тај износ смањен на 20 милиона динара.

Под кровом Министарства одбране налази се Војнобезбедносна агенција с буџетом од око 767 милиона и Војнообавештајна агенција чија каса је нешто лакша и износи око 686 милиона динара. Из државне касе финансира се и Безбедносноинформативна агенција, али и Антидопинг агенција, као и Агенција за борбу против корупције. При том постоји и Савет за борбу против корупције чији годишњи буџет износи 19,6 милиона динара, што је четири милиона мање него лане.

Од ове године почела је с радом и Агенција за реституцију чији трошкови су већи од 457 милиона динара. Уз то су на посебном разделу у буџету предвиђена и средства од 24 милиона динара намењена Дирекцији за реституцију која је, према речима упућених, прерасла у агенцију. Такође, у државној каси одвојено је и више од девет милијарди динара за Фонд за реституцију.


Извор: Политика

И један коментар од уредника сајта Макроекономија, Мирослава Здравковића

У српским медијима постоји, можда намерна, непрецизност приликом коришћења неких термина. Кредити се, на пример, у готово свим штампаним и електронским медијима именују као „помоћ“ или „поклони“ страних држава и међународних финансијских институција. Они могу садржати елемент поклона у виду каматне стопе која је нижа од комерцијалне по којој би наша држава могла да се задужи на међународном тржишту, али кредити свакако јесу и дугогодишња обавеза у будућности. Уколико би се третирали као кредити, постављало би се питање њихове сврсисходности, али, пошто су, ето, поклони, није пристојно постављати таква питања.

Попут кредита, неправилно се употребљава и термина „држава“: па се тако каже да ће држава помоћи и свашта ће учинити, али се заборавља да се то чини новцем пореских обвезника. А њих нико није питао да ли је та потрошња и у њиховом интересу, а не само у интересу оних којима „држава“ нешто помаже, даје, поклања.

Ово значи да немамо елементарну свест о јавним приходима и јавној потрошњи, а ако је немамо, све је дозвољено, само је питање ко од таквих прихода и потрошње има користи.

Када се говори о Агенцијама помињање 130, више или мање, агенција истог тренутка изазива љутњу и бес наших грађана. Сасвим оправдано, али да ли и у складу са количином беса коју би други видови потрошње требало да заслуже?

Када се овим републичким додају покрајинске, градске, општинске агенције, комисије, дошли би смо до цифре од преко хиљаду таквих институција. То би био одличан посао Агенције за попис агенција. Међутим, шта и податак о хиљаду агенција говори?

По мени, суштинско питање је да је у Србији потребан почетак процеса формирања свести о јавној потрошњи. Да се о буџету Србије не говори само пред нову годину, већ свих дана у години. Зашто се, шта и колико опорезује, и да ли је то неопходно? На шта се опорезован новац троши, и да ли је могуће боље и ефикасније новац потрошити? Шта значи буџетски дефицит, и да ли је потребан, и колико ће га наредне генерације отплаћивати?

Што се тиче свих агенција, комисија, комитета, савета, најбитније је да се образложи сврсисходност њихове потрошње новца. Уколико је оправдана подржати, уколико није институције угасити. За овај процес је медијска пажња неопходна, као и медијска промоција или правдање формираних институција.

Али, да поновим, суштина је у количини потрошеног новца, а не у броју институција. Следећа влада Србије може да донесе закон којим ће се све агенције припојити надлежним министарствима. Тиме ће се прикрити њихово постојање, али не и количина утрошеног новца.

Укупна јавна потрошња у Србији износи око 13 милијарди евра. На агенције одлази око 300 милиона или мање од три одсто. Шта је с преосталих 97 процената?

Навешћу једно поређење с Хрватском: у првих десет месеци 2001. године Србија је на плаћање камата потрошила 375 милиона евра (дакле, више него на све агенције), а на капиталне издатке 776 милиона, док је Хрватска на камате 846 а на инвестиције 443 милиона. Готово савршена асиметрија која указује на будућу потрошњу у Србији на камате и инвестиције. О овоме треба водити рачуна у годинама које долазе.

Али треба водити рачуна и о агенцијама. Да ли им је једина сврха партијско ухлебљење, па ће и наредна власт само додати своје кадрове, или имају неко оправдање за постојање? Да ли се медијским причама о њима скреће пажња са министарстава, јавних предузећа и локалне потрошње?

У сваком случају, добро је да се о њима прича. Јер то је опорезована зарада и потрошња свих нас.

ццц...проклет био милошевићу што измисли те агенције

Pa sad mrzilo me da procitam uvod ali sam negde procitao da imamo agenciju za Pomorstvo i morski saobracaj ili nesto slicno