Prejedanje je kao bolest



Neutoljiva glad, preterano jedenje, stalna potreba za hranom koja se praktično ne može zadovoljiti jelom je bulimija.

Ako nisu u pitanju poremećaji žlezda sa unutrašnjim lučenjem, stanje je prouzrokovano psihološkim uzrocima nesvesnim osećanjem unutrašnje praznine koju želimo da popunimo hranom, i vraćanjem na oralnu fazu. Sreće se kod mlađih ljudi i pre ili kasnije dovodi do gojaznosti, koja prouzrokuje još veći oblik nesigurnosti zbog lošeg izgleda i eventualnog podsmeha okoline. Osoba se još gore oseća, praznije i, emotivno nesigurna, opet jede i ulazi u začarani krug.
Ovo dokazuje da su emocije i hrana veoma povezani. Mirise i ukuse dugo pamtimo. Uzimanjem neke hrane budimo uspomene dobre i loše. Zato ljudi radije jedu hranu koju vezuju za pozitivne uspomene jer ožive neko emotivno stanje, a izbegavaju hranu koja im budi negativne uspomene. Koliko ste puta čuli od starijih ljudi da ne žele da jedu proju jer su je jeli za vreme rata, ili da je nekada neka hrana imala tako dobar ukus koji sada ne može da se ponovi. Apetit je potreba za hranom, a hrana je život. Gubljenje apetita je loše po život i zdravlje i alarm za reakciju, jer je to autodestruktivan odnos prema telu, i to svi znamo i sve nas uznemirava. Suprotno tome, prejedanje često mešamo sa dobrim apetitom. Prejedanje kao zavisnost od određene hrane, fast fooda, yanki fooda, kako samo ime kaže, jeste zaostatak hemijskih dodataka u hrani. Danas je poznato preko 4.000 veštačkih boja i aroma koja se dodaje hrani.
Konzumiranjem takve hrane i pića pojavljuje se potreba za učestalijim obrocima te hrane, kao i povećanjem količine. To je problem savremene ishrane. Zavisnici se odriču obroka koji su zdravi i prava hrana za organizam i konzumiraju iste vrste grickalica, čokoladica, čipseva, prženog kikirikija sa različitim aromama, energetskih napitaka, sokova. Takvi ljudi su gojazni, a njihov organizam je u stvari gladan prave hrane koja mu je potrebna za njegovo funkcionisanje. Osobe koje tako jedu osećaju pad energije, slabost i ponovo jedu da bi povratile snagu, ali ako opet uzimaju istu, pogrešnu hranu, osete kratkotrajni skok energije i opet slabost, jer ne biraju hranu koja će da zadovolji potrebe organizma već samo po ukusu koji vole ili na koji su se navikli. Metabolizam se usporava da ne bi trošio sopstvene zalihe proteina i tako se zaštitio. Nažalost, generacije fast i yanki fooda su sve gojaznije, a u stvari gladne.
Čak kod dece u školskom uzrastu može se pojaviti i reaktivna bulimija, kao oponašanje ponašanja roditelja, pogotovo majke. Rešavanje takvog oblika bulimije podrazumeva razrešavanje psiholoških problema sa roditeljima ili bar promenu njihovog ponašanja.

Kada ste stvarno gladni
Glad je informacija tela da nam treba hrana, odnosno energija našem telu. Sitost znači da smo uneli dovoljno hrane do sledećeg obroka. Tu informaciju sitosti i gladi naučimo u najranijem dobu. Beba ne zna da kaže kada je gladna ili sita već plače. Majka je uzima u ruke, hrani i umiruje. Tako hranu povezujemo sa emocijom i kasnije svaku emocionalnu prazninu i uznemirenost rešavamo uzimanjem hrane.

Izvor: Blic