Tri godine nakon što je NATO alijansa bombardovala Srbiju stručnjaci Instituta za radiološku zaštitu „Dr Dragomir Karajović“ našli su kod stanovništva koje živi na visoravni Štrpce, u selima jugoistočne Srbije i kod ljudi koji su radili dekontaminaciju poluostrva Luštica u Crnoj Gori, genetske promene i uranijum u organizmu. Dve godine nakon toga, niko ne zna se šta je sa tim ljudima. Niko ne prati njihovo zdravstveno stanje, ne znamo čak ni da li su među živima - kaže za „Blic“ dr Radomir Kovačević, načelnik Centra za zaštitu od jonizirajućeg i nejonizorajućeg zračenja Instituta „Dr Dragomir Karajović“ Kliničkog centra Srbije.

Pošto su municiju sa uranijumom 238 nosili helikopteri „apači“ i avioni A10A čiji je radius kretanja do 1.000 km, ova municija bacana je samo južno od 44 paralele (brdo Pržar, Pljačkovica).

- Utvrdili smo da je u pitanju 112 lokacija, od čega 107 na Kosovu, nad kojima nemamo nikakvu kontrolu. Četiri su na jugoistoku Srbije – Bratoslece, Reljan, Borovac i Pljačkovica. To su zapravo četiri radioaktivna polja koja su ograđena samo bodljikavom žicom, a neposredno pored se nalaze seljački plotovi i imanja. Ostali delovi države su bezbedni, u tom smislu jer ova municija nije korišćena severnije od Pljačkovice. Međutim, kada metak pogodi metu, u plamenu se stvaraju molekuli aerosola koji sadrže uranijumske čestice koje ulaze u kapljice vlage u vazduhu. Tu mogu da opstanu jako dugo, vetar ih pronosi vazduhom bilo gde. One su neuhvatljive, a mogu da oblete celu planetu i ne mogu da se pokupe nikakavim usisivačem. Jedna takva čestica je dovoljna da promeni zdravu ćeliju u malignu, a jedna maligna može da pokrene proces koji će odneti život. I međunarodna misija „Fokus“ i UNEP su dokazali prisustvo tih čestica u vazduhu iznad sela na jugu Srbije - dodaje Kovačević.


Testiranja o trošku kliničkog centra
Prema njegovim rečima , prvo je 2001. godine testirano 15 ljudi koji su vršili dekontaminaciju Luštice. U drugoj grupi koja je testirana, godinu dana kasnije, bili su ljudi koji žive u selima Bratoselce, Reljan, Borovac i Pljačkovica. Sledeće godine testirano je još 25 ljudi iz Štrpca.

- Kod svih ispitanika našli smo u proseku 0,03 do 0,23 miligrama uranijuma 238 po litru urina. Kod petine ispitanika pronašli smo i specifične aberacije (promene) hromozoma, direktno izazvanih uranijumom. U 35 odsto slučajeva pronašli smo nespecifične aberacije, izazvane kombinacijom efekata, znači ne samo uranijumom već i hemikalijama u hrani, životnoj sredini - priča Kovačević.

Sva pomenuta testiranja obavio je Klinički centar Srbije o svom trošku. Od tada ništa nije urađeno. Čak nisu urađena ni kontrolna ispitivanja na ovim ljudima, nastavlja on.

- Sada opet o svom trošku idemo na Lušticu da testiramo tamošnje stanovništvo. Tražićemo uranijum 238 u njihovom organizmu. Analiziramo gentički materijal, urin, krv. Tamošnji ljudi su veoma zainteresovani, ali mi ćemo praviti selekciju i izabrati one koji su potencijalno najviše ugroženi. Nameravamo posle da odemo i na jug Srbije i uradimo iste analize na stanovnicima koje smo testirali pre dve godine, pošto već imamo kartone i evidenciju o svim tim ljudima - najavljuje Kovačević.


Bez pomoći Vlade Srbije
Vlada Srbije je obećavala, ali još uvek nije finansirala nijedan naučni projekat koji bi pratio posledice bombardovanja i zdravstveno stanje stanovništva, dodaje naš sagovornik.

- Mi smo napravili 2003. program „Onkološka preventiva stanovništva sa područja kontaminiranog uranijumom“, za čije izvršenje nije neophodan veliki novac, ali se niko za njega do sada nije zainteresovao. On bi trebalo da obuhvati grupu od bar 2.000 ispitanika, a tri osnovne analize krvi i urina i jedan upitnik mogao bi da košta i ispod 10.000 dinara po ispitaniku. Projekat je ponuđen Ministarstvu zdravlja koje još uvek nije poslalo odgovor - kaže on. U okviru akcionog plana Koordinacionog tela za opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa, usvojenog na konstitutivnoj sednici ovog tela 29. juna 2005. godine u Bujanovcu, planira se razvoj programa za kontinuirano praćenje zdravstvenog stanja stanovništva sa jugoistoka Srbije radi prikupljanja informacija o rizicima boravka na području kontaminiranom uranijumom, saopštio nam je republički ministar zdravlja Tomica Milosavljević. U periodu od 2005. do 2015. godine planira se redovno ispitivanje vode za piće i životnih namirnica (žitarica, mleka, mesa, voća i povrća) sa lokaliteta Pljačkovica, Borovac, Bratoselce i Reljan.

U sprovođenju tog projekta učestvovaće Zavod za zdravstvenu zaštitu iz Vranja, koji će biti nosilac projekta, lokalna samouprava i Institut za medicinu rada i radiološku zaštitu.

Jovana Subotić

--------------------------------------------------------------------------------
blic