Šefovi država i vlada izabrali čelnike EU
Predsednik Van Rompuj, šefica diplomatije Ešton
Autor: n. vlačo | Foto:Reuters | 20.11.2009. - 09:20

Lideri članica Evropske unije izabrali su sinoć belgijskog premijera Hermana Van Rompuja za prvog predsednika EU, a komesarku za trgovinu EU Ketrin Ešton za novog šefa diplomatije Unije, kako nalaže Ugovor iz Lisabona o preustrojstvu EU koji treba da stupi na snagu 1. decembra.


Konsenzus oko ovih imenovanja postignut je sinoć, na neformalnom samitu u Briselu organizovanom zbog nemogućnosti da se na drugi način imenuju ljudi koji će obavljati nove visoke funkcije proistekle iz Lisabonskog sporazuma, pošto je Velika Britanija odustala od insistiranja na tome da bivši premijer Toni Bler bude predsednik Saveta EU.
Glavni kvalitet Van Rompaja, koji je uzet u obzir prilikom njegovog izbora za predsednika Saveta EU, jeste ta što je uspeo da održi krhku koalicionu vladu u Belgiji i da vešto izbalansira interese flamanske i valonske nacionalne zajednice.
Baronica Eštonova, koja trenutno obavlja funkciju evropskog sekretara za trgovinu i bivši je član gornjeg doma britanskog parlamenta, jedva da je poznata i u sopstvenoj zemlji i ima jako malo iskustva u spoljnoj politici.
- Evropa je unija vrednosti i ima odgovornost da igra važnu ulogu u svetu, istakao je Van Rompuj u prvom obraćanju novinarima pošto su ga šefovi država i vlada EU izabrali za predsednika Unije.
On je podvukao da je pristalica „daljeg proširivanja Evropske unije u cilju ugraðivanja novih zemalja u svoje redove“ u idućim godinama, „pod uslovom da ispune nužna merila“.
Novoimenovani predsednik je rekao da će glavno oruðe njegovog rada u narednom periodu biti pregovori i da će svoju funkciju obavljati konsultujući se sa svima s kim je potrebno, trudeći se da zadovolji interese svih članica EU.
- Samo je jedan profil moguć (za predsednika Saveta EU), profil dijaloga jedinstva i akcije. Kao predsednik Saveta slušaću pažljivo svakoga i trudiću se da svakome izaðem u susret, rekao je Van Rompuj. On je naglasio da će kao glavno oruðe u svom radu koristiti pregovore u kojima, kako je rekao, „ne sme biti poraženih“ i dodao da je za to potrebno i da „institucije moraju raditi na optimalan način“.
Nova šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton izjavila je da je iznenaðena svojim imenovanjem i da joj to čini veliku čast.
- Nastaviću da radim efikasno kao što sam radila i u prošlosti, rekla je aktuelna evropska komesarka za trgovinu i dodala da je „sada na parlamentu da podrži predlog Saveta EU“ za njeno imenovanje.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo rekao je da je „sa velikim zadovoljstvom podržao“ imenovanje Van Rompuja i Eštonove i istakao da ova, kao i sva buduća imenovanja, oslikavaju balans koji mora da vlada u EU.
Premijer Švedske Fredrik Rajnfelt, sadašnji predsedavajući EU, izjavio je da je za predsednika Saveta EU tražena osoba „koja ima neophodne sposobnosti i uživa podršku svih, koja ostavlja prostor za sve, koja sluša svakog“.
- Mislim da je to važno u Uniji. Želimo šefa koji će nas zbližiti. To je ono što smo tražili i to je ono što smo postigli, rekao je Rajnfelt.
Van Rompaj je, kako se navodi u njegovoj zvaničnoj biografiji, roðen u Eterbeku 31. oktobra 1947, studirao je filozofiju i doktorirao ekonomiju. Političku karijeru započeo je sa svega 26 godina kao potpredsednik omladine Socijal-hrišćanske stranke, kako su se tada zvali flamanski demohrišćani.On deli čvrsto protivljenje nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Nikole Sarkozija za ulazak Turske u EU.
Pre pet godina, tokom debate u belgijskom parlamentu, rekao je da EU vidi kao hrišćanski klub u kojem nema mesta za Tursku sa većinski muslimanskim stanovništvom.
- Turska nije deo Evrope i to nikada neće ni biti. Proširenje EU koje bi obuhvatilo Tursku ne može se razmatrati kao ostala proširenja u prošlosti, rekao je on tada, dodajući da će „univerzalne vrednosti koje su na snazi u Evropi i koje su fundamentalne vrednosti hrišćanstva izgubiti ulaskom u EU velike islamske zemlje kao što je Turska“.
Van Rompaj je, kako se navodi u njegovoj zvaničnoj biografiji, roðen u Eterbeku 31. oktobra 1947, studirao je filozofiju i doktorirao ekonomiju.
 

Komesar za bezbednost jači od predsednika
Analitičar Frojdenštajn tvrdi da su od samih funkcija predsednika i šefa diplomatije, koje se uvode Lisabonskim sporazumom o reformi institucija EU, mnogo bitnije ličnosti koje će ih obavljati. „Snažna ličnost stvara i snažnu funkciju, ali treba imati u vidu da je šef diplomatije ipak jača pozicija jer podrazumeva čitavu armiju činovnika i evropske ambasade širom sveta, a uz to i mandat od pet godina, za razliku od predsedničkog, koji traje dve i po godine“, tvrdi on.

Izvor: Blic