Dobro brate, aj sad da napravimo pol ovde šta je veći problem nezaposlenost ili korupcija, verujem da bi rezultat bio tesan. Ali nije u Srbiji zato bio tesan rezultat, nego dal ćeš u EU ili nećeš,  što je banalna priča, iliti populizam nametnut od medija. Ni jedan ni drugi nisu skrenuli pažnju na određeni problem i rekli "Ovo ja rešavam ako mi date šansu".  Narod treba da se prepozna u problemu koji predsednik fokusira kao esencijalni, i tako da daje podršku, ali i da traži odgovornost. Kod nas svi zapošljavaju, bore se protiv korupcije i kriminal, vraćaju Kosmet, uvode u EU, jednom rečju da se konglamerat obećanja, i ni jedno na kraju ne ostvari. Klasično iskorištavanje srpske zaljubljivosti u lidere. Narod je naš politički nepismen, a to samim tim znači i nesvestan sistema vrednosti koji ti posle definiše i šta je država, ko i kako treba da njome upravlja i sl. Samo kad bi svaki predsednik u nekih 40-50 godina rešio po jedan ili dva esencijalna problema, ti bi za pola veka imao lepo napicanjenu državu.

ti imas, grubo receno, pola veka pasica, pola veka tita i sada ces imati pola veka putina/medveda

ko razume, razumeo

Ја се суштински слажем са тобом у великој већини ствари. Слажем се и са овим што си написао ал ћу само да додам нешто..

За ово прво треба да се створе услови. Први и најбитнији је да ми као народ имамо исти циљ, па онда можемо да мирно и пријатељски полемишемо о томе како ћемо до тога стићи. Међутим ми смо у ситуацији где једна половина за другу каже да су издајници и обрнуто. Значи ми смо сами себи непријатељи.
Нама је потребан консензус око кључних ствари. Треба да научиш стоку шта је Космет, шта је историја, шта је религија, шта је Србин шта је Србија и да онда, када је народ сложен око те једне једине али најбитније ствари, имаш у Србији фер и коректну политичку борбу за остварење циљева. Тада ћеш имати ситуацију у којој сви дају све од себе да смисле који је најбољи начин за то, дал преко истока, дал преко запада, дал некако другачије.. Данас имамо различите циљеве, па је онда ван памети да се као народ стремимо нечему. То је највећи проблем Србије данас!!


А ово је јебачки добро описана Србија!

Uloga Predsednika Republike zavisi od sistema podele vlasti u određenoj državi.
Znate za onu priču oko parlamentarnog, skupštinskog i predsedničkog sistema i svih mogućih kombinacija između ovih sistema...
Zato bilo koja priča o ulozi Predsednika Republike Srbije mora početi od njegovih nadležnosti.

U Srbiji je parlamentarni sistem podele vlasti. Suština tog sistema je da postoji ravnopravnost svih ustavnih činilaca koji su nosioci Vlasti. Dakle, njihova međusobna ravnoteža.
Zbog toga je iluzorno očekivati da u takvim državama uloga predsednika bude najvažnija, jer ona to i nije.

Evo samo jedan primer te ravnoteže.
Parlament bira Vladu. Može da smeni pojedinačno bilo kog ministra kad god to parlament misli da treba. Isto tako može da smeni i celu Vladu. Dakle, postoji i individulana i kolektivna odgovornost Vlade pred Parlamentom.
Po tome bi ispalo da je Parlament glavni organ u državi, jer em bira Vladu, em može da je smeni kad god želi.
Smena Vlade u parlamentu NE ZNAČI uvek nove izbore, već se može formirati nova Vlada sa nekom drugom većinom u parlamentu. Sve dok parlament ima mandat ( 4 godine ), on može birati i smenjivati Vlade.

Ravnoteža, koja je suština parlamentarnog sistema podele vlasti, u ovom slučaju se postiže tako što i Vlada može, kad god želi, da raspusti Parlament. To je njeno Ustavom garantovano pravo.
U praksi...to znači da se Vlada može zaštiti od ucenjivanja malih stranaka koje su sklone tome da menjaju stranu.
Npr. neka mala stranka koja je u Vladi, dobije ponudu od opozicije da sruše Vladu i da će kao nagradu u toj novoj Vladi ( koja će se formirati sa nekadašnjom opozicijom ) ta mala stranka imati više ministara nego što je imala. Eto motiva za malu stranku da bez izbora dobije više vlasti.
Međutim...sve se to spreči tako što premijer zapreti da će raspustiti Parlament, pa se mora ići na nove izbore. A, na novim izborima ta mala stranka možda neće preći ni cenzus, naročito što će biti vođena kampanja protiv nje u kojoj će ta stranka biti žigosana kao glavni krivac za političku nestabilnost i izlazak ponovo na izbore...itd...itd...

Ali...ako bi samo Vlada odlučivala o tome ( o raspuštanju Parlamenta ), onda bi ispalo da je Vlada glavni organ.
Opet, da bi se ispunilo načelo ravnoteže, Vlada sama ne može da raspusti Parlament, već ona svoj obrazloženi predlog šalje Predsedniku na potpis.Tek kad Predsednik potpiše, Parlament je raspušten.

Ili...Parlament donosi Zakone.
Ali...nijedan Zakon ne može se objaviti u Službenom Glasniku pre nego što ga potpiše Predsednik.
Ocenu svrsishodnosti rešenja u nekom Zakonu vrši Predsednik Srbije.
Ocenu Ustavnosti rešenja u nekom Zakonu vrši Ustavni Sud.
Ali...Sudije Ustavnog Suda bira Parlament. Šta ako Paralemt izabere neke ''poslušnike'' tamo koji će svaki njegov Zakon da aminuju ?
Baš zbog toga, ne bira samo Parlament sudije Ustavnog Suda.
Takođe, i od onih koje izabere, ne može da izabere koje god on želi, nego mu Predsednik Srbije šalje spisak od 10 imena, a Parlament bira 5 ljudi sa tog spiska od 10...
Isto tako i Predsednik postavlja 5 Sudija...ali ne 5 ljudi koje on želi, nego sa spiska od 10 imena koje mu daje Parlament...itd...itd...

Predsednik Republike je organ koji ima isti legitimitet kao i Parlament jer su na isti način izabrani i jedan i drugi organ...a, ne mora da bude tako. Postoji mnogo država u kojima Parlament bira Predsednika. Ali...onda je i čitav sistem različit...itd...itd...

Poenta je da u sistemu podele vlasti koji je zasnovan na ravnoteži svih ustavnih činilaca nosioca vlasti ( kao što je u Srbiji ) nije moguće izdvojiti jedan organ kao dominantan. Nema u takvom sistemu podele vlasti dominantnog organa...o čijoj ulozi bi se onda moglo pisati ovo ili ono. Uvek postoji kontra mera drugog organa i samim tim ravnoteža moći.

Inače, ograničenje od 2 mandata nije tu zbog poslova koje kao treba da obavi predsednik...jer eto...menjaće se prioriteti za rešavanje u tim godinama, pa zato treba izabrati nekog drugog čoveka koji se više razume u oblasti koje će biti kasnije na dnevnom redu za rešavanje...
Ograničenje od 2 mandata je tu kako čovek na vlasti ne bi ''zastranio'' u tome...kako ne bi pomislio da je Bogom dan za tu ulogu...i kako bi shvatio da su mu sve privilegije prolazne.

U USA je npr. duuuugo postojao sistem u kome nigde nije bilo predviđeno da Predsednik može biti samo 2 puta izabran na tu funkciju.
Ali...još od Džordža Vašingtona, koji je bio predsednik u 2 mandata i nije hteo da se kandiduje treći put, svi ostali predsednici Amerike su poštovali to nepisano pravilo.
Svi...do dolaska na vlast Ruzvelta.
Teodor Ruzvelt je izabran za predsednika Amerike 4 puta...svoj 4. mandat nije ni stigao da odradi do kraja jer je umro.
Ali...on je specifična ličnost, jedan od najomiljenijih predsednika u istoriji Amerike, čovek koji je bio demokrata i koji je dobijao izbore i sa 70% glasova ZA. To je vreme velike svetske ekonomske krize, pa onda vreme 2. Sv. rata...i Amerikanci nisu hteli u tim uslovima da menjaju Ruzvelta.
Ali...ipak je u USA, posle Ruzvelta, usvojen Zakon koji je uveo izričito ograničenja na 2 mandata.

To si tacno rekao. Ali altenativa ti je bio (karikiram) svinjar. Imao bi konobare za ministre i slosere za direktore.
To ti je isplivalo na politickoj sceni kao 'najbolje', tako da bi mogao samo da te ovi drugi oderu zive i da crkavas gledajuci tv kako si sretan.

Pazi Empty, ovde je reč o predsedniku države o baji koji mora da završava kritične stvari. Što svaka država ima tajne službe, koje opet imaju kontakte i kontrolu nad kriminalom? Pa zato što ti je mesto predsednika države takvo da mora da se bavi stvarima koje u određenom trenutku ugrožavaju opstanak građana, jer pazi, politika i parlament su institucije vezane za društvo. Država, iako ti je plastično rečeno kuća tog istog društva, nema za cilj rada društvo nego pojedinačno građane. Društvene probleme rešava politika, država je tu da tebi kao njenom građaninu pomogne da normalno živiš, i to ne samo tebi, nego svim ljudima koji žive pod njenom ingerencijom. Uvek je jedan problem koji muči ljude posebno aktuelan, recimo kriminal, korupcija, nezaposlenost, odnosi sa svetom itd itd. Nešto uvek dominira kao ključan problem većeg dela populacije. Tu ne postoji opšti konsenzus, i nikad ga neće ni biti, jer ne muče tebe isti problemi kao npr Miškovićevog sina. Tebe možda danas muči što nemaš posao, a neki lojavko kome je ćale u politici, sedi lepo u opštini ili nekom JP, darače 40-50 000 plate i još država zadužuje čitav narod da bi on "zadržao posao". Ajd možda i to nije ključan problem koji muči većinu građana. Možda je nešto drugo u pitanju. Poenta je da znaš koji je problem prioritetan i da tačno znaš da oceniš ko može da ga reši. Političke partije bi trebalo da umeju da prepoznaju te esencijalne probleme i da u svojim redovima pronađu baju koji može da ih reši. E sad tu političke partije treba da prepoznaju problem koji muči građane, i da ponude kandidata koji taj posao može da uradi. U Srbiji predsednik partije je uvek baja koji može da reši svaki problem. Tadić je čovek za ekonomiju, za ulazak u EU, za vojsku, za korupciju, za sve. Isto ti je i sa svim drugim partijskim vođama. Ja generalno ne podržavam da se društvo upravlja po svetu, ali država je druga stvar i tu svetska iskustva nisu zanemariva. Na zapadu se zna, jedan dva mandata, bato ako za to vreme ne uradiš ono za šta imaš predispoziciju da uradiš, onda stvarno nisi ni za šta. Imali smo Slobu koju je imao dobru državnu ideju, ali je na mestu predsednika države bio qrac na biciklu. Tragedija je upravo u tome što je on trebao da Srbiju uvede u svet, podigne produktivnost i poštovanje zakona i propisa, a on ti je sve to sjebo i uspeo da formalno bude vlast više od 1 decenije, da ne računamo vreme koje je proveo kao funkcioner SKS. On je u suštini trebalo da padne 92 čim su uvedene sankcije, jer zasro baš ono što je trebalo da popravi. Mislim da smo u suštini vrlo neobavešteni o tome šta je država i šta je posao predsednika. Medije naravno boli tuki da te o tome obaveste, nekada su štitili interese KP, posle Slobe, a danas interese finansijskih elita, drugih država i sl. To je višedecenijski sistem da u suštini u Srbiji nemaš novinarstvo, i to i danas funkcioniše na isti način. Devedesetih je politički podoban novinar morao da prdi o srpstvu, danas i evropi i evropskim vrednostima i tu već 65 godina nema promena. Kao fol si u kapitalizmu, kao fol političku pluralizam, kao fol istraživačko novinarstvo, sve je bato ko fol i to ti je problem. Imao si ugovor sa narodom koji su potpisali svi iz DOS-a, jedna od najvažnijih stavki je bilo ukidanje političke podobnosti i privilegija. Ko je ispoštovao "ugovor sa narodom" 
Ovde narod pre svega mora da nauči da političare ne treba pravdati, nego isključivo tražiti rezultate. Bato, što si rekao, izvoli ispostavi račun. Nisi odradio posao? Srećan put i ne okreći se. Svetsku ekonomsku krizu školovani ekonomisti najavljuju još od kraja devedesetih. Sad dođe Dinkić i kaže, jebiga braćo nismo očekivali seku. Pa naravno da nisu očekivali kad Srbija nema službe koje prate globalna kretanja i prave analize, nego se time bave političari koji se u to razumeju ko Marica u kriv ... Političari nisu ljudi koji razumeju svet, iako vole o tome rado da govore, i to se u razvijenim društvima zna. Zato i postoje službe koje zapošljavaju ljude koji se u to razumeju, a političar samo posle pročita i radi po tome, bez da on o tome filozofira. Eno imaš  izveštaj CIA o Jugoslaviji sa početka sedamdesetih. Lepo ljudi opisali sve što će da se dešava, al to nisu radili senatori i kongresmeni, nego likovi kojima je to posao i to znaju da rade. Sama orjentacija države, recimo na zapadu da je politička sloboda kamen temeljac svih ostalih sloboda, je stvar koja je specifična za svako društvo, Srbija recimo ne može da bude država u kojoj su političke slobode ključ svih drugih sloboda. Posao državnih lidera je uvek i svuda koncepcijski isti. Predsednik mora da zapušava rupe kroz koje najviše curi, iz sasvim prostog razloga, jer ako njih ne začepiš potonu brod sa sve putnicima i posadom. To je ono o čemu ni u društvu ni u politici ne postoji bukvalno nikakva svest.

Ух, како реплицирати У суштини немам неслагања са текстом, а ова реченица ми је запала за око:


Око овог смо се сложили на претходној страни. Него мени је инересантно како се то у Србији ради. Код нас се бре прескачу етапе. Значи код нас живо расуло, распада се држава, распада се друштво, и нас тако ретардиране председник води у Јевропу. То ти је само продужетак несреће, Срби уместо комунизма уводе европеизам. И то је став пола народа, а друга половина пиша у гаће од среће. И шта сад? Председник се као тиме бори за рецимо економски напредак? То је његово решење? Па тај је, као и народ његов, неписмен политички. Он решава питања нешто тако што предводи пола народа а другу половину проглашава за лудаке, фашисте и идиоте. Па где то има?! Који је то председник?! Џаба што се он угледа на напредније и развијеније земље кад је сам неписмен за посао који ради. Мош и неког цигана да доведеш за председника и шта ће да уради? Обуће се ко Берлускони и рећи 'тако раду ови из Јевропу'.

Оно што се код нас дешава је грешка у корацима. Модел је ОК, али знања нема, праве се погрешни потези. Народ растргнут, мрзе се људи између себе, а на то се жмури и као тера се даље на европском путу. Па сами ћемо се побити на том путу, нећемо ни допутовати. То се тако не ради.

Ја имам утисак да су ови ДОСовци савршено простудирали систем Слобине владавине, схватили шта не смеју да раде, сели и договорили се 'овако је Слоба крад, ми морамо другачије', а и имали су од кога да уче како се медијски управља друштвом. Пресликали су од савремених друштава систем за владање и за контролу друштва медијима. Зато оволико и издржавају, а народу раде исто што је радио и Слоба.

И све то време држава има задатак пред ЕУ. Рен реко треба то то то то и то и држава ради на испуњавању услова, са све председником нашим који виси на телевизији и убеђује и друштво и ЕУ како напредујемо. А ми јеботе стојимо у месту, проблеме не решавамо и све је исто ко 2001. Све што ЕУ каже да је проблем се не решава, већ се маскира и ствара се утисак да обављамо посао, а уствари шверцујемо се на европском путу. На крају ћемо можда и ући, а бићемо крш држава као Бугарска с тим што ћемо бити најсамодеструктивније друштво. Власт не решава ништа, већ мисли да ће се уласком у ЕУ то све само средити, а председник, као што смо се сложили да му је улога, све то води и убеђује народ како то тако треба.

Srbima je sjebana koncepcija u zadnjih sto godina, jer su morali da zive u hibridnoj drzavi gde se uvek kosio nacionalni interes. Uvek si morao da uskladjujes.Kad se sve raspalo, nasli se u situaciji da isplivaju najprljaviji ljudi koji su koristili populizam za svoje licne interese a bez ikakvog pokusaja da se definise zajednicki interes.
U stvari iskvareno drutvo gde svako drpa svoje i rastrzava lesinu koja nema vise nista.
Sada si u situaciji da imas malu drzavu sa velikim glavnim gradom.
Svi govore nekim jezicima samo njima znanim ali jedan stvar je karakteristicna: njih par hiljada imaju izbuljene oci vece od celog dupeta za vlascu i jebali bi majku rodjenu samo za malo beneficija.
ne celoj politickoj sceni zahvaljujuci medijima nemas nikakvu koncepciju. razgovaraju o energetici, svi su strucni i niko da kaze prosto: svaki kilovat mora da se plati. Jeres.
Niko da kaze; da bi se opstalo, mora da se jede, da bi se jelo treba da se seje, radi itd.
Da bi se bolje zivelo mora da se preradjuje. Sta sve mozemo da preradjujemo. da bi se trgovalo treba se transportovati. Sta nam sve za to treba?
proste stvari se ne diskutuju. Ako bi politicar dobio nalog da govori kao treba da se jede jednom nedeljno, on bi to i rekao i ako bi ga pita da li on jede jednom nedeljno on bi rekao da jede jednom mesecno.
To je nivo razgovora, a oci su mu izbuljene za neko mesetarenje gde ce da drme neki evric bez rada, a na to sto je politicar.

Koje on sve rupe ima da krpi, kad ni ne zna gde su rupe?

E pa vidiš, to i jeste srž. On je izašao na izbore kao predsednik stranke, a nisu seli u DS-u i rekli, ok ljudi, ajd da vidimo  šta to muči ljudi i ko od naših to može da sredi. Zato u najrazvijenijim državama i imaš to ograničenje mandata, jer su ljudi odavno shvatili da ne postoje univerzalni ljudi koji mogu sve. Što bi onda menjali političare koji si imali uspeha? Nego to ide po sistemu, odradio si svoje, hvala i sve najbolje. Sad će neki drugi problem da reši neko drugi i zato imaš stalni napredak. Ja sam odma shvatio da je Amerika u društvenoj krizi, čim je Obama kandidovan. Mada ima tu još signala koji nisu političke prirode, recimo kultura im je takođe u problemima. I cela ekonoska kriza je proizvod društvene, jer ako ti je društvo u ..., vrlo brzo i ekonomija dođe u istu ravan. Provali da Obama pokušava da zaustavi raslojavanje Amerike, da ne fokusira toliko posao na ekonomiju. Jesu nas Ameri sjebali, ali bato oni znaju znanje.  Ekonomija trokira ako ti je društvo sjebano, i ne može da nosi ekonomiju. Porpavi društvene odnose i samo društvo ima da izgura sopstvenu ekonomiju. A to je vrlo jednostavno, normalno društvo je ono u kome svi članovi doprinose svojim radom. Dok rade stvaraju novu vrednost i popravljaju sopstveni ekonomski položaj. Osnovna ćelija normalnog društva je selo. Svaki seljak ima imanje, na njemu radi i privređuje. Onda sedne sa ljudima u kafanu i od zarađenog okrene turu pića dok se dogovaraju kolko da svaki domaćin da recimo za novu školu. A tebi u parlamentu sedi Vesna Pešić koja kaže da selo treba ukinuti. I sad ona treba da ti stvara normalno društvo, a ne zna da je selo etalon istog.

Pre 13 vekova kada su se odvijale migracije slovena, mi smo lutali negde oko Moldavije, pa Transilvanije gde smo se duze zadrzali, pa posle dole: reke, plodna zemlja, umerena klima.
Od onda ravno 13 vekova zivis od zemlje. Za vreme Turaka si se scucuriou zajednice, koje su spasavale situaciju.
Drugi deo se razvijao u blizini u seobama, gde si krcio ritove i barustine i pravio plodnu zemlju.
dakle 13 vekova zemljoradnje, da bi 45-e izveo revoluciju i krenuo da rusis ameriku i englesku da budu zemlje proleterske. jedina moc ti je u zemlji, a to je ignorises uz svu danasnju tehnologiju.
nekada si je obradjivao sa 35 vati snage sopstvenih misica, a danas si lenj da je obradjujes sa masinama od 100.000 vati.
Ako to nije glupavo, ja ne znam sta je?
neki u svetu bi bili sretni samo vode da imaju, pa kad se najedu gustera da imaju casu vode.Sve je to objasnjivo. Akrepi na vlasti obecavaju sise bez motike, a rulja trlja ruke i navija: kod ovog ce biti bolje sise.
Kad ubacis listic, ko ti j*mater. Demokratija je to, izborna volja gradjana.