Ne ume da beži

Na visoravnima centralne Azije, s kojih vidik puca nadaleko, živi divlja ovca poznata pod imenom argali. Stada ovih divljih ovaca, najkrupnijih na svetu, slobodno lutaju nepreglednim livadama oko reke Irtiš i napasaju se travom s padina Altaja, Himalaja i Tibeta.

Stada argalija mogu imati i do stotinu ovaca, ali su mužjaci i ženke razdvojeni, osim u sezoni parenja. U stadu su divlje ovce bezbednije. Kad naiđe grabljivac, lako će se dati u trk. Međutim, ako je argali usamljen, retko će pokušati da pobegne. Obično ostaje nepomičan i čeka da opasnost prođe.

Da bi se zaštitili od grabljivaca, kao što su vukovi, snežni leopardi i leopardi, ženke i mladunci naseljavaju više predele, na kojima je izbor trave oskudniji. Za razliku od njih, hitronogi mužjaci, koji lako mogu da umaknu neprijatelju, napasaju se sočnom travom s nižih padina, ali ni oni ne silaze niže od hiljadu metara nadmorske visine. Zbog teških uslova života, argali u divljini ne živi dugo, najduže desetak godina.

Argali menja runo dva puta godišnje. Letnja dlaka mu je kratka, tamnobraon, dok je zimsko runo svetlije i duže. Visoke oko 120 cm, a teške i do 180 kg, ove divlje ovce posebno su prepoznatljive po velikim uvrnutim rogovima. Imaju ih i mužjaci i ženke, samo što su kod mužjaka nešto duži, ponekad i do 190 cm. Ovaj ukras na glavi argali ne koristi za odbranu od grabljivaca. Rogovi su tu da bi se ponosni vlasnik šepurio i pokazivao pred drugim mužjacima svoju snagu. U sezoni parenja, krajem jeseni i početkom zime, planinski visovi odjekuju od sudara rogova mužjaka koji se bore za prevlast. Pobednik ima pravo da bira ženku, a često se dešava da napravi i ceo harem.

Izvor: Krstarica