Pogrešne procene

Koliko nam se puta dogodilo da se razljutimo na sebe zato što smo «ispali budale» pogrešno procenivši ovu ili onu osobu. Ili da besnimo na one u kojima smo se prevarili, koji su nas «izneverili» i «razočarali». Uprkos ljutnji, međutim, nastavljamo da se varamo u procenama ljudi.

Ove omaške nisu slučajne. Niti su posledica neznanja, «gluposti» ili slabe moći zapažanja.

Reč je o nečem sasvim drugom.

Druge ljude ne vidimo kakvi jesu već kakvi bismo želeli da budu. To jest kakvi odgovaraju našim zahtevima, potrebama, nada, očekivanjima ili strahovima. Procenjujući druge ne polazimo od njih samih već od nas i vlastitih emocionalnih potreba. Tako gradimo predstave koje često veoma malo sliče stvarnim osobama. Štaviše, nesvesno odbijamo da uočimo postupke i osobine stvarnih osoba koje se razlikuju od predstava koje smo o njima stvorili. I razdražuje nas kada nam drugi na to ukazuju.

Zbog čega? Šta je uzrok ovog slepila?

Stvar je u tomm da odbijamo da se odreknemo svojih očekivanja i manemo nada koje smo u neke ljude uložili. I zbog toga ne dopuštamo ni sebi, ni drugima da diraju u slike koje tako brižljivo negujemo.

Sve dok se jednog dana pod neizdrživim pristiskom stvarnosti, često na veoma grub način, naše predstave ne rasprsnu kao mehur od sapunice, prislivši nas da se suočimo sa istinom koju smo izbegavali.

Onda nam «pukne pred očima» ono što nam je svo vreme bilo pred nosom a što smo odbijali da vidimo – da su ponekad i veoma bliske osobe nešto sasvim drugo od onoga što smo verovali da jesu.

Tada se osećamo obmanutim, izigranim, prevarenim. A zapravo smo neprekidno obmanjivali i varali sami sebe.

U proceni ljudi grešimo iz egoizma i narcizma, ne iz naivnosti. Ne vara nas naš razum već nas varaju naša taština, naše potrebe i naša očekivanja.

Šta zapravo očekujemo od drugih? Mnogo toga. Ali suštinski očekujemo jednu osnovnu stvar - da potvrde naše iluzije o sebi samima. Žilavo čuvamo iluzije koje smo stvorili o drugima da bi oni čuvali iluzije koje stvaramo o sebi.

Nećemo bolje procenjivati ljude postavši oprezniji i nepoverljviji već polazeći od njih umesto od nas samih, od onoga kakvi ti ljudi stvarno jesu ne od onoga kakvi bismo želeli da budu.

Izvor: Iza ogledala