Predlog zakona o deviznom poslovanju
Stambeni krediti u devizama

Krediti za kupovinu stanova moći će da se uzimaju i u devizama, predviđeno je Predlogom zakona o deviznom poslovanju koji je upućen Skupštini Srbije i koji bi trebalo da se po hitnom postupku tokom juna nađe u skupštinskoj proceduri.

Lidija Smiljanić, pomoćnik ministra finansija izjavila je na jučerašnjoj konferenciji za novinare da je predviđena i mogućnost da se potraživanja u inostranstvu prodaju za devize. Time bi, pojasnila je ona, izvoznici bili stimulisani da prodaju svoja potraživanja i tako dođu do likvidnih sredstva za poslovanje. Rok za naplatu izvoza i uvoza robe po osnovu plaćenog avansa produžava se sa 90 na 180 dana, a ako se taj rok ne ispoštuje posao se u Narodnoj banci Srbije registruje kao komercijalni kredit.

- Predlogom zakona omogućeno je kupovanje dugoročnih hartija od vrednosti koje izdaju strana pravna lica - rekla je Smiljanićeva i najavila da će kazne za ugovore zaključene na osnovu lažne dokumentacije biti veoma stroge.

Iznos deviza koje građani mogu iznositi iz zemlje bez ikakve potvrde biće utvrđen posebnim podzakonskim aktom. Ta suma sada iznosi 2.000 evra.

Vlada Srbije pripremila je i Predlog zakona o slobodnim zonama kojim je predviđeno da i inostrana pravna lica mogu biti većinski osnivači društava za upravljanje zonama. Tri sadašnje slobodne zone - u Subotici, Zrenjaninu i Pirotu, prema rečima Vesne Hreljec-Ivanović, pomoćnika ministra, moraće u roku od tri meseca po donošenju zakona Vladi Srbije da podnesu zahtev za saglasnost za poslovanje. Na robu koja u slobodne zone bude ulazila radi proizvodnje neće se plaćati carina i porez na dodatu vrednost.



Izvor: Blic \ R. M.

Pripremljen Predlog novog zakona o deviznom poslovanju

Kupovaćemo akcije izvan Srbije

Dozvoljena je i kupovina dužničkih hartija od vrednosti zemalja OECD i međunarodnih finansijskih institucija

BEOGRAD - Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije pripremili su Predlog zakona o deviznom poslovanju koji će liberalizovati kapitalne transakcije. Građani će po ovom zakonu moći da uzimaju devizni kredit za kupovinu stana, a moći će i da polože devizni depozit za podizanje kredita. Nove finansijske transakcije, faktoring i forfeting, odnosno kupovina i prodaja potraživanja u zemlji moći će da se obavljaju u devizama, a ne kao do sada samo u dinarima.

Prema rečima Lidije Smiljanić, pomoćnika ministra finansija za deviznu inspekciju, ovo će koristiti izvoznicima koji će moći da prodaju potraživanje i uzmu devize kako bi povećali likvidnost firme. Rok za naplatu izvoza produžen je sa 90 na 180 dana, a sve naplate posle toga NBS će tretirati kao komercijalno kreditiranje. Novi zakon će, takođe, tretirati ogranke stranih firmi kao rezidente zemlje, pa će oni imati dinarski i devizni račun.

Na finansijskom tržištu, domaća pravna i fizička lica moći će da kupuju strane hartije od vrednosti. Međutim, posedovanje više od 10 odsto akcija neke strane firme smatra se stranom direktnom investicijom. Dozvoljena je i kupovina dužničkih hartija od vrednosti zemalja OECD i međunarodnih finansijskih institucija. Strana lica mogu da kupuju sve hartije od vrednosti kojima se trguje na našoj berzi.

Novi propisi o deviznom poslovanju trebalo bi da onemoguće poslovanje sa inostranstvom prikazivanjem lažnih faktura, a predviđene su stroge kazne i krivična odgovornost za ugovore koji su zaključeni na osnovu duplih faktura. Lidija Smiljanić je dodala da tek treba da se usvoje podzakonski akti koji će bliže da urede detalje, pa i da li će se menjati ograničenje iznosa deviza na 2.000 evra, koliko sada fizička lica mogu da iznesu iz zemlje bez bilo kakve potvrde. Predlog zakona o deviznom poslovanju trebalo bi da se, po hitnom postupku, tokom juna nađe u skupštinskoj proceduri, kao i Predlog zakona o slobodnim zonama. Većinski osnivači društava koja će upravljati slobodnim zonama, kako je predloženo, moći će biti i inostrana pravna lica, ali je onemogućen monopolski položaj bilo kog osnivača, jer će moći da osnuju samo jednu zonu. Sada u Srbiji posluju tri slobodne zone, u Subotici, Zrenjaninu i Pirotu, i one će morati da u roku od 90 dana posle usvajanja novog zakona podnesu zahtev za dobijanje saglasnosti za poslovanje, koju će davati Vlada Srbije. Pomoćnik ministra za finansije Vesna Hreljac-Ivanović je naglasila da osnivači zona kojima je oduzeta dozvola za poslovanje neće moći da konkurišu za dobijanje nove saglasnosti, osim ako se radi o lokalnim samoupravama. Prema njenim rečima, posle dobijanja saglasnosti osnivači će imati rok od dve godine da obezbede tehničke uslove za poslovanje slobodnih zona u kojima će nabavka sve robe koja se koristi za proizvodnju biti oslobođena plaćanja carina i poreza na dodatu vrednost.


Izvor: Glas Javnosti \ M. Obradović