Крваве жртве усташког логора Јадовно не смијемо никада да заборавимо.

jasenovac je satanizam na delu

Do sad niko javno nije spominjao "to" mesto, sada se setili jer je Tadic resio da obidje mesto stradanja svog dede. Sramota sto do sada nisu obavestavali. Nije sramota sto sada spominju, nikada nije kasno.

ОБИЉЕЖЕНО 70 ГОДИНА ОД СТРАДАЊА СРБА У ПОПОВОМ ПОЉУ

Епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије служио је парастос за око 200 Срба из Поповог поља које су усташе бациле у јаму Јагодњачу у јуну 1941. године.
   

Инфо
12:19   |   27/06/2011

 

 

Извор: СРНА

Фото: СРНА
   

Парастос је служен у спомен-костурници у Величанима гдје су прије двадесет година пренесени посмртни остаци жртава. "У ове дане, од Јасеновца до Јадовна, Пребиловаца и Величана и свих стратишта, сјећамо се страшног злочина који су починилиљуди задојени злом и опаком мишљу да имају право погубити другога човјека", рекао је синоћ владика Григорије.

Епископ захумско-херцеговачки и приморски нагласио је да Херцеговина има свијетлу и свету традицију трпљења, мучења и страдања, али да нема традицију злочина од кога свако нормалан бјежи.

"Морамо бити свјесни да убијање и злочин имају посљедице. Зато треба много више и боље да загрлимо један другога, као брат брата, јер немамо толико капитала, ни духовног нити каквог другог, да би могли да не мислимо једни на друге увијек и у свему", нагласио је владика Григорије.

Начелник општине Требиње Доброслав Ћук рекао је да је у мају и јуну прије седамдесет година Херцеговина преживјела голготу, када су људи убијани само зато што су друге вјере.

"Морамо да памтимо, не због злопамћења и освете, већ због достојанства недужних жртава, њихових потомака и свих нас", истакао је Ћук.

Организатор обиљежавања седамдесет година од усташког геноцида у Поповом пољу је Удружење грађана "Ржани до – Величани".

Р.К.

RTRS

Niko ne spominje ni Jablanicu ni monstruozno rušenje kosturnice žrtava iz Golubinke ni ostale nebrojene zabetonirane jame i ponore

Пођимо на Јадовно!
 
 
Пријавите се за пут у Јадовно на обележавање Дана сећања на хиљаде побијених Срба у овом усташком логору!

14.06.2012

Код Шаранове јаме на Јадовну, у недјељу 24. јуна 2012., са почетком у 11 часова, служиће се Парастос Јадовничким жртвама и одржати сабрање поводом обиљежавања Дана сјећања на Јадовно 1941.

 Након тога, кренућемо и на само споменичко мјесто концентрационог логора Јадовно, гдје под хумкама и данас леже тијела око 1500 мученика, побијених крајем августа 1941. године.

 У непосредној близини некадашњег логора, налазе се и остаци срушеног споменика жртвама, подигнутог на забетонираној јами у коју су усташки џелати бацали невине жртве.

 Од Шаранове јаме, до мјеста логора у Чачић долцу, води 6,5 километара дуга “Мученичка стаза Јадовничка” којом су се љета 1941. хиљаде невиних жртава, везаних руку и уз страховиту тортуру, кретале према безданима Велебита, гдје су побијени и гдје и данас, несахрањени леже остаци њихових тијела.

 По први пут, након седамдесет и једне године, истим путем кренуће потомци и поштоваоци јадовничких жртава.

Организатори сабрања су удружење грађана Јадовно 1941. из Бање Луке и Српско народно вијеће из Загреба.


 Заинтересовани за пут са подручја Бање Луке, Приједора и Новог Града, могу да се јаве на број телефона удружења: 051/ 333-588 , 051/ 333-500 или путем електронске поште: udruzenje@jadovno.com

Заинтересовани за пут са подручја Р. Србије, могу да се јаве Милораду Милошевићу, предсједнику Одбора за Јадовно у Србији, на телефон: 063/622-116 или путем електронске поште: milorad.milosevic@jadovno.com

Заинтересовани за пут из Загреба, могу да се јаве на број телефона српског народног вијећа из Загреба: +385 01/ 4886-366 или 01/ 4886-368.

Заинтересовани изван Загреба, могу контактирати српска вијећа и удружења антифашистичких бораца и антифашиста у својој средини.

Заинтересовани за пут са осталих подручја Р. Српске и БИХ, као и са подручја Аустрије, Словеније и Италије могу да се јаве на број телефона удружења Јадовно 1941. : +387 51/ 333-588 или путем електронске поште: udruzenje@jadovno.com ради координације плана путовања.


 ПРЕВОЗ ЈЕ БЕСПЛАТАН!

Извор: Јадовно

Јадовно: Заборављени геноцид
Тагови: Коментари, Друштво, Срби, Јадовно, Ставови, Холокауст, геноцид, Данас на Балкану, Европа, Јевреји, Други светски рат  Тимур Блохин   27.01.2014, 19:11               


    http://www.jadovno.com/

И мада је Јадовно својеврсна увертира за Јасеновац, концентрациони логор где ће већ пасти стотине хиљада жртава, све једно он остаје заборављена епизода геноцида у 20. веку. Оно што је учињено у Јадовну до данас није добило ни стоти део пажње и осуде коју су добили неоспорни злочини у Аушвицу и Треблинци.

Четрдесет хиљада лешева за 130 дана: Јевреји, Роми, Срби (они у већини). Сада су овде живописна летовалишта, а 1941. године на обали Јадранског мора налазио се комплекс концентрационих логора Госпић-Јадовно-Паг који је направило усташко руководство Независне Државе Хрветске, савезника и сателита нацистичке Немачке. Комплекс је постојао свега пола године, затим су газатворили италијански фашисти, које су ужаснула зверства учињена над цивилима. У том систему функционисао је први у Другом светском рату логор за децу и жене. Говори председник друштвеног удружења Јадовно 1941. Душан Басташић:

Из логора Метајна између 24. и 25. августа 1941. године све жене и деца транспортована су на Слану, где је био српски логор и у тој ноћи су сва поклана. Извештај о томе су направили Италијани због страшног смрада, који се ширио тим подручјем, почетком септембра ексхумирали свеже побијаних 791 леш. Они су те лешеве скупил и на гомилу и спалили,  а тај пепео сахранили у камењару. И уредно су забележили да су ексхумирали тела 407 мушкараца, 293 жене и 91 дете до 15 година старости. Од њих је и једна беба, по њиховој процени стара 5 месеци. Према изјавама мештан а, највећи број заточеника је убијен тако што су им биле везане руке, били би ударени ножем и бачени у море. Управо због тога је негде 60-х година прошлог века то подручје је проглашено за регистровано меморијално подручје, али и акваторијум у ширини 100 метара око тог дела отока. Забележено је сведочење рибара који су рекли да када би рибарили ту да би за мирно време видели како су доле са дна према површини вире ноге. Ноге од тих мученика који би били убијени са завезаним каменом око врата…

Једно од најстрашнијих сведочења о дешавањима у Јадовну дао је 1942. године усташа Јосо Орешковић кога су заробили партизани. „Инструктор“ по презимену Лубур и ћ терао га је да прође „ватрено крштење“, мотивишући то тиме да треба Хрватску очистити од „куге“, тачније Срба и Јевреја...

Лубурић је извадио нож и убио дете, говорећи при томе: Ево како се то ради. Када је дете заплакало и бризнула крв, завртело ми се у глави. Умало нисам пао. Прихвато ме је један од усташа. Када сам мало дошао себи, Лубурић ми је наредио да подигнем десну ногу. Под њу је подметнуо друго дете. Затим је наредио: туци. Ударио сам ногом и смрскао детету главу. Лубурић ми је пришао, потапшао по рамену и рекао: Браво, ти ћеш бити добар усташа.“

У континенталном делу концентрационог логора који је обиловао крашким пећинама, хрватски нацисти су користили ништа мање подмукли начин: везивали су људе бодљикавом ж ицом, убијали оне који су стајали први и они су повлачили са собом живе, како би се још неко време изнад јама чули прво крици, затим стењање жртава које постаје све тише.

Сведочења преживелих Јадовно је мало, брижљиво се сакупљају, а овај процес је у другој половини двадесетог века започео српски историчар Ђуро Затезало. Његовим архивом и новим истраживањима сада се бави организација Јадовно 1941. Она чува, на пример, сећања доктора Ота Радана из Загреба. Дан када је Хитлер напао СССР он је заједно са другим Јеврејима дочекао у Загребу, у закључаном вагону за стоку, уз крике немачких и усташких војника – смрт Стаљину, смрт Јеврејима! Радан је био послат на принудни рад у комплекс Јадовно, где су затвореницима објашњавали да „Рад ослобађа“. преживели се сећају да је то био „пакао у каменој пустињи: изнурујући р а дови, на пример, са каменом без било каквих алатки; глад који тера да се кува и једе биљка која личи на кактус и којом у мирнодопско време рибари натапају мреже... Али најстрашније је било сунце које пржи и жеђ: она се није могла утолити водом у којој своје ствари перу чувари логора.

И мада је Јадовно својеврсна увертира за Јасеновац, концентрациони логор где ће већ пасти стотине хиљада жртава, све једно он остаје заборављена епизода геноцида у 20. веку. Оно што је учињено у Јадовну до данас није добило ни стоти део пажње и осуде коју су добили неоспорни злочини у Аушвицу  и Т реблинци. О узроцима говори представник Центра Холокауст из Москве Кирил Феферман:

Узроци су везани за то како се формира људска свест: све зло се асоцира са групом логора које су организовали Немци на окупираној територији. Многи у савременом свету, па и тада нису могли да прихвате идеју да се врши циљано уништавање не само Јевреја, већ и Срба. Немцима уништење Срба, чини ми се, није било тако важно, али ако суњихови најближи сарадници хтели, они нису негодовали. Цена сарадње било је учешће у “коначном решавању јеврејског питања”, са чим је руководство Независне државе Хрватске било више него сагласно. Процес је био врло кратак и невиђено жесток. Био сам на местима где се налазио систем логора Јадовно. То оставља утисак, чак пошто сам посетио Матхаузен и друга слична места.

У СФРЈ, мада тада нису хтели да дирају старе ране, сећање на жртве Јадовна ипак је било означено. Ситуација се нагло променила после 1991. године, када је започео период независне Хрватске. Душан Басташић из друштвене организације Јадовно 1941. објашњава да све што је везано за сећања на геноцид почело је да се уништава, а после обнове процедура је поновљена.

Код Шаранове јаме постоји један мали мемориални зид, али то је минорно, малено. Ту су пре рата биле постављене две плоче, које су уништене у протеклом рату. Успели смо да обновимо спомен-плоче, када је ту био председник Тадић, тада је обновљен и централни споменик, подигнут 1989. године а исто тако уништени у протеклом рату. То је све што се тиче меморијала за подручје на којем је убијено најмање 38 хиљада Срба и 2 хиљаде Јевреја. За сада су регистроване 32 крашке јаме у којима су убијени људи. За готово све ове јаме не зна се уопште тачно место где се налазе, него се зна приближна локација и ни из једне од тих јама нису ексхумирана тела жртава. И нико не показ у је никакве иницијативе да се истраже те јаме. Парадоксално је, да је у време док је већина хрватских медија , а ако хоћете и српских, испуњена информацијама о потрази за несталим из протеклог рата, што је наравно нормално, за ове жртве од пре 70 година не постоји то исто мерило. Те жртве су потпуно заборављен е . То је нешто што је тешко схватљиво.

Државе бивше Југославије ушле су у нову епоху са разним историјским наслеђем, објашњава Кирил Феферман из центра Холокауст.

У Немачкој од краја Другог светског рата са муком, али тече процес денацификације. Деценијама можда понекад превише строго васпитање није могло да се не одрази. У Хрватској, пошто је на челу државе Југославије стајао Хрват, чак ни из близа није било масовног преваспитавања. А пошто се СФРЈ распала, на њеним рушевинама је настала нова Хрватска са врло националистичким дневним редом, која није тежила да схвати резултате Другог светског рата. Сада су можда у току други процеси, умеренији. Ветрови који дувају из Европе почињу да утичу на нове генерације. Али то је спор процес – Немцима су биле потребне деценије. Желимо да се надамо да ће време учинити своје.

Руски и српски стручњаци сарађују и раде на томе да јавност сазна о Јадовну што је могуће више. Тако је 2013. у Москви предавања одржао епсископ Липљански Јован Ћулибрк, чији рад о историји Холокауста у Југославији сада се преводи на руски. Са своје стране представници организације Јадовно 1941. организовали су у Руском дому у Београду тематску изложбу и надају се да ће њихови радови наћи свог преводиоца и у Руси

Вулин одао пошту жртвама Јадовна


На простору некадашњег логора смрти Јадовна, код Госпића, одржана је комеморација за око 40.000 жртава тог логора, углавном Срба, током 1941. године. Министар Александар Вулин истакао је да се ти злочини не смеју заборавити.

Изасланици председника Хрватске, али и хрватске владе и Сабора, положили су венце на спомен-обележје, док је у име Владе Србије пошту одао министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин, преноси Танјуг.

Вулин је истакао да се ти злочини не смеју заборавити и да зато данас и о њима говоримо, јер "ако се заборави, увек се и понови, ко не памти, изнова преживи".

Вулин је, истакавши да је Хрватска постала чланица ЕУ на темељу антифашистичке борбе свих њених грађана, а не на темељу Независне Државе Хрватске, рекао и да Србија жели да уђе у ЕУ на темељу антифашистичке борбе свих својих грађана.

Он је истакао да Србија поштује Хрватску која је њен сусед, чак и када не мисле исто о истим деловима историје, али да када је реч о Јадовну, Јасеновцу и Градишки, и Србија и Хрватска и свака друга земља на свету мисле исто, "јер није могуће другачије мислити на стратишту људи и људскости".

"На гробљу браће моје не могу да дозволим да буде име хрватско и име усташко, јер то није истина - Хрват је човек, ни бољи, ни лошији од Србина, Јевреја, Рома... а усташа је звер и нешто што нема људскости у себи", рекао је Вулин.

Ово је, како је саопштило ресорно министарство, први пут од када је установљено обележавање годишњице у оквиру Меморијалног центра "Јадовно" да у име Владе Србије присуствује министар.

Пре комеморативног скупа код споменика, код Шаранове јаме, места у које су током 1941. бачена тела 73 српска свештеника и других жртава, владика СПЦ Јован Ћулибрк служио је помен док је главни рабин у Хрватској Лучијано Моше Прелевић читао кадиш - молитву за мртве.

Почаст страдалима одали су председници Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске, Координација јеврејских општина Хрватске и председник Српског народног већа Милорад Пуповац.

Комплекс логора Госпић–Јадовно–Паг, у историји је познатији као "Јадовно", био је отворен 21. априла 1941. године, а затворен је, на захтев италијанске војске између 15. и 20. августа исте године.

Јадовно је познато као место људске патње и бола, а налази се у пределима Велебита карактеристичним по многим крашким јамама.

До сада је на основу архивских докумената установљено постојање 32 бездане јаме - "бездануше", стратишта Срба и Јевреја, међу којима су најистраженије Шаранова јама, јама Јамина и јама Света Ана.

На Јадовну се обнављају комеморативна окупљања од 2009. године, а на предлог удружења "Јадовно 1941", 24. јун је одређен за Дан сећања на Јадовно 1941.

ртс