Emocije važnije od interesa
Zašto u Srbiji nisu zaživeli predbračni ugovori, da li je reč o aktu nepoverenja ili zaštiti od bankrotstva, vredi li dokazivati da vas je muž prevario i kako se deli imovina od sedmice na lotou

„U slučaju razvoda braka između Svetlane i Dragana Pantića, Svetlani će pripasti polovina stana u Beogradu, krevet, frižider i servis za ručavanje, dobijeni kao venčani poklon, kao i mesečna nadoknada u iznosu od 25.000 dinara u slučaju da je nezaposlena. Dragan Pantić ostaje vlasnik druge polovine stana, kao i sve ostale pokretne i nepokretne imovine stečene u toku trajanja bračne zajednice.”
Ako bi vam neko rekao da pre nego što „stanete na ludi kamen” i izgovorite to čuveno sudbonosno „da” odete kod advokata i sastavite ovakav ili sličan predbračni ugovor, čisto za „ne daj bože”, verovatno biste, kao i većina zaljubljenih, rekli da je to smešno i potpuno nepotrebno, jer ko u trenutku ljubavnog žara razmišlja o vikendicama, stanovima, tanjirima ili beloj tehnici.

Neki bi kazali i da je to čin nedvosmislenog nepoverenja i nesigurnosti u sopstveni izbor, sebe i partnera, što onda opet povlači pitanje „zašto da ulazim u brak sa osobom kojoj ne verujem”.

Oni koji su se opekli replicirali bi izjavom da se ljudi menjaju i da ponekad nije loše zadržati odstupnicu. Kako tvrde, ponekad ni vreća soli nije dovoljna da se dešifruje pravi identitet osobe sa kojom se deli postelja. Posebno kada je u opticaju veća količina novca.

Primeri astronomskih brakorazvodnih parnica u kojoj su bivši supružnici preko noći postajali ljuti neprijatelji i onog drugog nastojali da dovedu do ivice bankrota mnogo više pune stranice svetske nego domaće štampe i potežu nezaobilazno pitanje – da li su sklopili predbračni ugovor i šta je njime precizirano.

Kod nas ova vrsta pravnog dokumenta još nije zaživela budući da su od usvajanja novog Porodičnog zakona Republike Srbije, od prvog jula 2005 godine, u kome se propisuje mogućnost sklapanja predbračnih ugovora, u Prvom opštinskom sudu u Beogradu do danas sklopljena svega tri takva ugovora.

Osećanja na prvom mestu

– U momentu sklapanja braka malo ko razmišlja o materijalnom interesu. To je veoma emotivan trenutak za buduće supružnike i njihova osećanja mnogo su im značajnija od raspodele pokretne i nepokretne imovine u slučaju eventualnog razvoda – kaže Vesna Sekulić, sudija Prvog opštinskog suda u Beogradu. Ona naglašava da je jedan od razloga malog broja sklopljenih predbračnih ugovora upravo uverenje budućih supružnika da je reč o ljubavi za ceo život i da neće doći do većih problema, posebno ne do razvoda.

Prema njenim rečima, razlog malog broja sklopljenih predbračnih ugovora sigurno je i materijalno stanje budućih supružnika, jer 90 odsto mladih koji se venčavaju nema nikakve nepokretnosti i u praksi se često dešava da prvih nekoliko godina zajedničkog života stanuju kod roditelja. Ipak, ako žele, zakon budućim supružnicima omogućava sklapanje predbračnog ugovora u kome će se regulisati raspodela postojeće i buduće imovine. Za njih neće važiti opšte odredbe Porodičnog zakona prema kojem se zajednička imovina deli na „ravne časti” (pola-pola), već onako kako su ugovorom precizirali. Takođe, ukoliko se drugačije nisu dogovorili, smatra se da je imovina koju je supružnik stekao pre braka njegova posebna imovina, dok ona koja je stečena radom supružnika u toku trajanja zajednice života u braku, njihova zajednička imovina. Isto važi i za vanbračnu zajednicu. U tom kontekstu veoma je interesantna odredba koja se tiče imovine stečene od igara na sreću. Dakle, ako vaš muž dobije sedmicu na lotou računajte da vam sleduje polovina, jer je reč o zajedničkoj imovini, osim u slučaju ako uspe da dokaže da je uložio svoju posebnu imovinu za kupovinu tiketa, što je definitivno malo verovatno.

Bez utvrđivanja krivice

Povlačeći paralelu sa Amerikom, gde je veoma popularna institucija predbračnog ugovora, sudija Vesna Sekulić objašnjava da je reč o razlici u mentalitetu i tradiciji. Zapadna kultura življenja, prema njenim rečima, više je orijentisana prema materijalnom sistemu vrednosti, a, zbog veoma skupih sudskih i advokatskih troškova u slučajevima razvoda, ugovorima se regulišu odnosi i nastoji ostvariti zaštita od mogućeg sklapanja braka iz interesa. Takođe, u anglosaksonskom pravu mora da se dokaže krivica za razvod braka što, prema rečima sudije Sekulić, povlači i visoke finansijske odštete. „Onaj ko je kriv za razvod plaća cenu krivice. U našem zakonodavstvu je drugačije. Brak se zaključuje saglasnošću volja i nije potrebno da postoji krivica da bi se razveo. Dovoljno je da jedna strana ne želi da bude u zajednici ili da više ne voli supružnika pa da su bračni odnosi trajno i ozbiljno poremećeni čime se ispunjava uslov za razvod”, kaže sudija Sekulić. Prema njenim rečima, s pravne strane potpuno je nevažno da li je uzrok razvoda prevara ili prestanak ljubavi. Nema utvrđivanja krivice pa samim tim ni odštete već se vrši podela zajedničke imovine. Upravo u ovoj tački zakona nalazi se odgovor zašto Amerikanka koja uhvati muža u preljubi iz braka izlazi sa pozamašnim kontom na računu a Srpkinja sa dva kofera i čuvenim pitanjem: „Veruješ li više mojim rečima ili sopstvenim očima”?

I na kraju, bez obzira na preciznost Porodičnog zakona, za podelu zajedničke imovine najvažniji su odnosi između partnera, naglašava sudija Vesna Sekulić. U slučajevima kada su oni korektni razvod braka relativno kratko traje (nekoliko meseci), dok u poremećenim relacijama može da se otegne i na desetine godina. Tada se traži dokazivanje ko je šta dobio od poklona na svadbi, čiji su stolnjaci, krevetnina i jastuci, ko je kupio koju sliku, knjigu i televizor. Veštačenje traje godinama, a svi dokazi ukazuju na isti zaključak da se ljubav pretvorila u sopstveno naličje – mržnju.

Zorica Karanović

Izvor: Politika

Zbog čega predbračni ugovor nije zaživeo u Srbiji
Mladi veruju da je brak ljubav
Autor: Nevena Erac, Peđa Vujanac | 03.12.2007 - 08:26

Potpisivanje predbračnog ugovora u evropskim zemljama ili Americi deo je skoro uobičajene procedure koja u Srbiji nije prihvaćena iako je novi Porodični zakon predvideo tu mogućnost. Pravni stručnjaci, sociolozi, kulturolozi i psihijatri procenjuju da mladi u Srbiji još veruju u pravu ljubav, ali upozoravaju i na posledice bezrezervnog poverenja.

U protekle dve godine, od kada je zakon postao pravosnažan, desetak budućih supružnika na teritoriji Beograda, a nešto manje u Srbiji, odlučilo se na ovaj korak. Sudija Prvog opštinskog suda i portparol za građanske parnice Vesna Sekulić objašnjava da je osobenost predbračnog ugovora u tome što se budući supružnici mogu sporazumeti o postojećoj, ali i budućoj imovini.
Ranije je zakon imovinu stečenu u braku smatrao zajedničkom, dok novi zakon dozvoljava da se to unapred sporazumno reguliše. Predbračni ugovor se zaključuje pred sudijom pre sklapanja braka - kaže sudija Sekulić.
Prema njenim rečima, svega nekoliko, jedva desetak ovakvih predugovora, zaključeno je pred Prvim opštinskim sudom, koji obuhvata opštine Stari grad i Palilulu. U Valjevu je od jula 2005. ugovor sklopio samo jedan bračni par od 1.300 mladenaca. Na taj korak, kako su objasnili za „Blic“, odlučili su se ne zbog manjka ljubavi već iz praktičnih razloga.
- Ako bi, ne daj Bože, brak propao, želimo da izbegnemo sve mučne situacije i svađe oko toga šta je ko od pokretnih ili nepokretnih stvari uneo u bračnu zajednicu - objašnjavaju oni.
Za ovaj par visokoobrazovanih dvadesetogodišnjaka ugovor je nešto sasvim normalno. Ipak, većina u Srbiji tvrdi da je takav ugovor „nemoralan jer prejudicira krah braka“, dok pravnici smatraju da je više nego koristan. Njime se isključuju mučne brakorazvodne parnice koje mogu da traju i više od decenije. Sudija Sekulić pretpostavlja da mladi manje razmišljaju o tome šta bi moglo da se dogodi.
- Moguće je i da nisu obavešteni, da očekuju da će u braku biti sve u redu ili nemaju imovinu. Sigurno je da u Srbiji brak smatramo emotivnom institucijom, a ne imovinskom - kaže sudija.
Međutim, posle poraza ljubavi, uslede parnice u kojima se godinama dokazuje ko je šta kupio, koliko je ko zarađivao, čiji su roditelji više pomagali. Nije retkost i da se dele pokloni sa svadbe, a često se jedni drugima preko imovine svete. Slede veštačenja, pozivanje svedoka, pa parnice ponekad traju duže od brakova.
- Ja sam imao brakorazvodnu parnicu koja je trajala punih 13 godina. Skidale su se italijanske pločice iz kupatila, servisi za ručavanje rasparčavali su se do kašičica, razdvajao se ram od umetničke slike dobijene za svadbu. Polovan automobil je prodat u delove, a kad se došlo do potkrovlja, koje osim zidova nije imalo ništa, odustao sam i rekao sebi nikad više ovakvi slučajevi. Ne možete ni da zamislite na šta su ljudi, koji su u ljubavi sve delili, spremni kada se brak rasturi - kaže za „Blic“ advokat koji je želeo da ostane anoniman.
S njim se slaže i advokat Dragana Grabovica. Ona kaže da se većina deoba imovine završi po sistemu daj šta daš, jer je kuća već raskućena.
Stupajući pred matičara, mladenci zaboravljaju ili ne znaju da je Srbija pri vrhu liste zemalja po broju razvoda u Evropi. Statistički podaci dokumentuju da se u Srbiji polovina brakova razvodi sporazumno, dok u ostalima sledi tužba. Čak 60 odsto parova čijem razvodu prethodi tužba ne poseduje nikakvu imovinu, pa sudija Sekulić pretpostavlja da je siromaštvo takođe jedan od razloga što predbračni ugovor nije zaživeo u potpunosti. Političke i ekonomske krize uslovile su pad razvoda u poslednjoj deceniji prošlog veka. S povećanjem standarda, usledio je i ponovni porast, a sa njima i broj rasprava o imovini.
Klinički psiholog i sudski veštak Ana Najman smatra da naše društvo još nije dostiglo nivo zrelosti i uređenosti u kome bi predbračni ugovor bio opšte prihvaćen. Psihijatar Vladimir Milošević navodi da u Srbiji još preovladavaju patrijarhalni i konzervativni stavovi i da se ugovor doživljava kao nešto suviše radikalno u formiranju partnerskih odnosa. I profesor sociologije na Visokoj poslovnoj školi u Valjevu Radovan Marjanović kaže da je patrijarhalna sredina osnovni razlog malog broja bračnih ugovora.
- To se protivi našoj malograđanskoj tradiciji da su ugovorne strane pravno jednake. Onaj muškarac koji bi prihvatio takav ugovor, pokazao bi celoj čaršiji ili selu da dotičnu slabašnu ženu smatra ravnopravnom sebi, a to je u ovoj sredini neoprostivi greh - smatra Marjanović.
Sudija Jelena Ranković kaže da se deoba imovine posle razvoda nikada ne završi na zadovoljstvo obe strane.
- Do sada se smatralo da je takav ugovor nemoralan, ali on u svetskom pravu postoji godinama. Nisu svi, naravno, Majkl Daglas i Ketrin Zita Džons, ali predbračni ugovori ne postoje samo u Holivudu - kaže sudija Opštinskog suda.

Svaki peti brak se završi razvodom
U Srbiji se godišnje sklopi oko 39.000 brakova
Skoro 8.000 se razvede već tokom prve godine
Muškarci se u proseku žene sa 29 godina
Devojke se na udaju odluče sa 25 godina
 Brak u Srbiji u proseku traje 12,8 godina
U Beogradu se svaki četvrti brak razvede
(*podaci Republičkog zavoda za statistiku)

Brak nije preduzeće
Kulturolog Zorica Tomić kaže za „Blic“ da je očigledno da se radi o još uvek vladajućem fantazmu u Srbiji.
- Brak je institucija kojom se verifikuje odnos bliskosti i ljubavi, a ne preduzeće. Može da deluje ohrabrujuće iz perspektive tog mita o braku, ali s druge strane je vrlo nepraktično, naročito iz perspektive Porodičnog zakona, koji je manje emancipatorski u odnosu prema ženi nego, recimo, u Švedskoj. Predbračnim ugovorom reguliše se status investiranja u brak, pa tamo gde se on ne primenjuje, kao što je u Srbiji, dokaz je da ljudi još uvek veruju da će to biti zauvek - objašnjava Tomićeva.

Izvor: Blic

Što da ne!

treba tu mnogo vise od ljubavi. sto se moze i zakljuciti na osnovu rezultata istrazivanja

pa i jeste  ljubav je moji roditelji su jos zaljubjene

Da je samo ljubav u pitanju mislim da bi odrzivost braka bila nemoguca ili jako, jako, jako teska....

pa i tezak, ako uzmemo u ubziru koliko frekventno razvedu ljudi. ne verujem da verujes u tome sto sa govornom aktom prestavis, odnosno u kakvom dinamiku teras diskusiju

  rec nisam razumeo... 

pa indukujes kognitivnu disonanciju u vezu sa tom da sta znaci ljubav, sa drugom recima hoces nesto da sazresces sto tako je bolje ako mlad, mislim na braku. To je tako nesto da hajde da budemo sve brze posle toga... nema misao u tome

Au brateee.... Jel moze neko da mi prevede sta @onodys kaze, jer ja stvarno ne razumem sta hoce da kaze a mislim da se obraca meni...

Glup sam ja za te stvari.... sorry