Прећутана историја о приступању Тројном пакту

Миодраг Јанковић и Вељко Лалић у књизи „Истина о 27. марту” тврде да је пуч 1941. године финансиран из иностранства 
   
Приступање Краљевине Југославије Тројном пакту 25. марта 1941. године није био чин издаје, већ добар дипломатски потез, сматрају Миодраг Јанковић, историчар, и Вељко Лалић, новинар „Вечерњих новости”, аутори књиге „Истина о 27. марту”, која је представљена јуче у Међународном прес-центру. Своју тврдњу они поткрепљују обимном документацијом, чији најважнији део чини 12.000 докумената из личне збирке кнеза Павла Карађорђевића, коју је недавно са Колумбија универзитета у Њујорку донела његова ћерка Јелисавета и поклонила је Архиву Југославије.

- Процес проналажења истине у себи, врло је болан, а тако је и са суочавањем са историјском истином. Мене је болело то суочавање, а верујем да ће исто осећати и читаоци ове књиге - изјавила је кнегиња Јелисавета Карађорђевић, отварајући промоцију књиге.

Двојица аутора упознали су се када су дошли, како су испричали, да први „украду ” нове податке из докумената које је донела кнегиња Јелисавета. Тада су схватили да им је циљ, у ствари, исти и одлучили су да заједно проуче архиву и до сада необјављену историјску документацију представе у књизи. Јанковић и Лалић желели су да својом књигом обелодане детаље Тројног пакта за које сматрају да их је званична историја прећутала. Аутори истичу да Тројни пакт није значио војни савез са Немачком, већ пакт о ненападању и неутралности, којим су Краљевини Југославији гарантовани суверенитет и територијални интегритет, као и то да силе осовине неће тражити да војска прелази преко њене територије.
- Дали смо мишљења пучиста и мишљења свргнутих, поражених, противника пуча, као и главне историјске личности - кнеза намесника Павла Карађорђевића, његове акције и размишљања - рекао је Јанковић.

Он објашњава да су у писању желели да избегну строги академски стил, и да је књига „Истина о 27. марту” написана као динамично штиво, разумљиво свима.

- Ову књигу је на неки начин писао кнез Павле, јер је умногоме коришћена његова преписка. Документа која смо пронашли и представили недвосмислено указују на то да је пуч 27. марта плаћен новцем из иностранства. Кнез Павле је знао да је рат неизбежан, али је желео да сачека да Немци нападну Русију. Он је водио реалну, а не небеску политику - наглашава Лалић.

Један од докумената којим аутори књиге поткрепљују своје тврдње јесте и примерак нашег листа од 26. марта 1941. године. „Политика” је тада на првој страни објавила извештај из дворца Белведере, где је пакт потписан, под насловом: „Југославија је приступила пакту трију сила под условом да за све време трајања рата Немачка и Италија не траже прелаз, нити превоз својих трупа преко југословенске територије”. Број „Политике” од 28. марта сведочи колико се ситуација брзо изменила. Наслови „Њ. В. Краљ Петар преузео власт у своје руке”, „Армиски генерал. Г. Душан Симовић образовао је концентрациону владу”, поднаслов „У целој земљи ова промена одушевљено је примљена” и вест „Њ. Кр. Вис. Кнез напустио Београд и отпутовао за Атину” речито сведоче о томе.


Ј. Беоковић
[објављено: 22.11.2007.] 
„Политика”

Francuska strategija kao i strategija SAD bila je neulaziti u rat, dozvoliti da se Nemci potroše u borbi sa SSSR. Tu strategiju Francuzi su nametnuli i svojoj sferi uticaja, Jugoslaviji i Rumuniji. Knez Pavle je bio svestan nacionalizma koji razara državu, ekonomske snage odnosno slabosti. On je svakako želeo da bar malo vremena kupi.

Britanija je već bila napadnuta a napad na SSSR je već bio u pripremama. Zato je i Britancima i Sovjetima trebalo da razvuku Nemačke snage što više. Obe zemlje svaka kroz svoju sferu uticaja zajednički su uvukle Jugoslaviju i Grčku u krvav rat protiv Nemaca i Talijana. Britanija preko svog uticaja među oficirima, SSSR preko sindikata podstiču rušenje vlade o odbijanje pakta.

S druge strane Rumunija je ostala pri paktu, ali setimo se da su Nemci posle toga uticali da u Rumuniji dođe do puča, da se potpiše novi pakt u korist Nemaca i da su praktično upropastili Rumune. Zauzeli su prugu, crpli naftu u Ploeštiju, primorali da im se predaju svi produkti metalurgije, mobilisali Rumune i angažovali ih u napadima na Krimu.

Kako god da okreneš ni Rumunija ni Jugoslavija nisu prošle dobro.

Da, samo smo mi izgubili ponovo trecinu stanovnistva. I oni su izgubili 300 000 Rumuna, ali njih je bilo vise nego nas.

Izvini, nemam tačne podatke koliko je Rumuna uključujući i Moldavce poginulo u ratu, koliko je osuđeno i pogubljeno posle rata i koliko je poslato u logore na prinudni rad. Mislim da je broj bio oko 1 000 000 mrtvih ukupno. Naravno to su još uvek mnogo manje žrtve nego u Jugoslaviji, što dokazuje da je strategija Francuske vlade bila ispravna.

кога,бре,ово интересује више,сем можда Јелисавету Карађорђевић која вероватно планира да се поново кандидује за председника,а да у другом кругу подржи манекена.

 

A sta tebe interesuje? 

 dugo prikravana chinjenica je da su mnogi tzv "heroji" 27.marta bili u stvari marionete engleskih masonskih krugova - a ovima su opet gospodarili znate ko vec ... 

bf, ima istine. bolje bi prosli da nije bilo puca, ovako sad kad gledas posle 60 godina 

Pa sad bilo kako bilo ne mozemo da menjamo istoriju ali mozemo buducnost valjda, da skinemo decu tih pucista sa vlasti vec jedared!

да се не лажемо историја би била потпуно другачија да смо приступили тројном пакту. Прошли би смо као Мађарска, то јест, после рата би смо постали чланица Баршавског пакта, а данас би можда били у ЕУ и НАТО.