Ne znam gdje sam citao o tome kako je zapravo puc finansiran od strane Britanaca i kako su poslije njihove novine bile prepune pateticnih  natpisa'' Srbi su nasli svoju dusu i slicno '' zasti je to bilo potrebno to se zna
Zao mi je zbog svih nasih zrtava u toliko je ta propustena prilika  bolna

da smo pristupili trojnom paktu ,najverovatnije bi proshli bez rata ,poshto se od nas nije zahtevalo da shaljemo svoje trupe ,vec samo da nemcima obezbedimo prolaz (slichne ugovore su imale svedska i svajcarska) .

Ko god da je finansirao puc mi smo ispali budale. Iz svega sledi zakljucak: nemoj se kaciti i gledaj svoja posla. Valjda cemo to jednom nauciti.

valjda ali ne bi mi bili Srbi da se nemjesamo tamo gdje nam nije mjesto

Да смо приступили тројном пакту сад би нас било 15 милиона и не бисмо имали отпатке комунизма на власти као ни сам комунизам...

А да је Немачка прекршила споразум увек смо могли да уђемо у рат... 

Trojni pakt je bilo jedino moguće rešenje za Jugoslaviju, u ono vreme. Cela Evropa je bila u Hitlerovim rukama, osim Engleske koja je bila na samrti.


Netačno.  Od Jugoslavije se nije zahtevao čak ni prolaz nemačkih trupa preko njene teritorije.

pa dobro jel ima neko tu verziju sporazuma da vidimo brate vec jednom sta se trazilo da mozemo fino da sagledamo i procitamo sam sporazum pa da donesemo odluke za ili protiv istog
ako neko ima molio bih da postavi

Protokol o pristupanju Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu,
Beč, 25. marta 1941.

Vlade Italije, Japana i Nemačke s jedne strane i vlada Jugoslavije s druge strane utvrđuju preko svojih dole potpisanih punomoćnika sledeće:
Član 1.
Jugoslavija pristupa Trojnom paktu, potpisanon, 27. septembra 1940. u Beuinu između Italije, Japana i Nemačke. .
Član2.
Kada zajedničke tehničke komisije, predviđene u članu 4. Trojnog pakta, budu raspravljale pitanja koja dotiču interese Jugoslavije, biće isto tako i predstavnici Jugoslavije pozvati da učestvuju u savetovanjima komisije.
Clan 3.
Tekst Trojnog pakta priložen je ovom protokolu.
Ovaj Protokol sastavljen je na jugoslovenskom, italijanskom, japanskom i nemačkom jeziku, pri čemu se svaki tekst smatra kao original. Protokol stupa na snagu na dan potpisivanja.
Potvrdjujuci gornje, potpisnici nadležno opunomoceni od svojih vlada, potpisaii su ovaj Protokol i overili ga svojim pečatima.
Sastavljeno u četiri originalna primerka u gradu Beču 25. marta 1941. godine, u XIX godini fašističke ere i datuma koji odgovara 25. danu trećeg meseca XVI ere Ciove.
Ciano
Joachim von Ribbenirop
Hiroshi Oshima ad referendum
Dragiša Cvetković, Al. Cincar-Marković

TROJNI PAKT iZMEĐU NEMAČKE, ITALIJE I JAPANA

Vlade Nemačke, Italije i Japana smatraju kao pretpostavku za trajni mir da svaka nacija sveta dobije prostor koji joj pripada. One su stoga zaključile da u svojim nastojanjima u veliko-istočno-azijskom prostoru i u evropskim oblastima stoje rame uz rame i međusobno sarađuju, pri čemu je njihov najglavniji cilj da stvore i održe novi poredak stvari, koji je podoban da potpomogne napredak i dobrobit dotičnih naroda. Dalje, želja triju vlada je da prošire ovu saradnju na one nacije u drugim delovima sveta koje su naklonjene da svojim nastojanjima dadu sličan pravac kao i one same, kako bi se njihove težnje, upravljene ka svetskom miru kao krajnjem cilju, mogle zaista da ostvare. U tom cilju su vlade Nemačke, Italije i Japana ugovorile sledeće:
Član 1.
Japan priznaje i postuie vođstvo Nemačke i ltalije u stvanju jednog novog poretka u Evropi.
Član 2.
Nemačka i Italija priznaiu i postuju vođstvo Japana u stvaranju jednog novog poretka u veliko-istočno-azijskom prostoru.
Član 3.
Nemačka, Italija i Japan saglasili su se da sarađuju u svojim nastojanjima na napred navedenim osnovicama. One dalje preuzimaju obavezu da se uzajamno potpomažu svim političkim, privrednim i vojnim sredstvima u slučaju da jedna od tri strane ugovornice bude napadnuta od strane neke sile koja u ovom trenutku nije umešana u evropski rat ili kinesko-japanski sukob.
Član 4.
Da bi se ovaj Pakt sproveo u delo, sastaće se bez odlaganja zajedničke tehničke komisije, čije će članove naimenovati vlade Nemačke, Italije i Japana.
Clan 5.
Nemačka, Italija i Japan izjavljuju da prednje odredbe ni na koji način ne diraju u politički status koji postoji u ovom trenutku između svake od strane ugovornica i Sovjetske Rusije.
Član 6.
Ovaj Pakt stupiće na snagu odmah po potpisivanju i ostaće u važnosti deset godina, računajući od dana njegovog stupanja na snagu.
Pre isteka ovog roka će visoke strane ugovornice pristupiti pregovorima za njegovo produženje u slučaju da jedna od njih to zatraži.
U vezi s prednjim, potpisnici, koje su njihove vlade pravovaljano ovlastile, potpisali su ovaj Pakt i na njega stavili svoje pečate. Sastavljeno u tri originala u Berlinu 27. septembra 1940. - u XVIII godini fašističke ere - što odgovara 27. danu 9. meseca 15, godine ere Syowe.

Joachim, von Ribbentrop
Ciano
Kurvsu

Razmena nota

Beč, 25. marta 1941. Gospodine Ministre Predsedniče,
U ime i po nalogu Nemačke Vlade imam čast saopštiti Vašoj Ekselenciji sledeće: Povodom pristupanja Jugoslavije Paktu triju sila koje je danas učinjeno, Nemačka Vlada potvrđuje svoju odluku da će uvek poštovati suverenitet i teritorijalni integritet Jugoslavije
Izvolite primiti, Gospodine Ministre Predsednče, uverenje o mome najodičnijem poštovanju.
Joachim von Ribbentrop

Beč, 25. marta 1941.
Gospodine Ministre Predsedniče,
S pozivom na razgovore koji su bili vođeni povodom današnjeg pristupanja Jugoslavije Paktu triju sila, imam čast da Vašoj Ekselenciji u ime Vlade Rajha sa ovim potvrdim sporazum između Vlade Sila Osovine i Kraljevske Jugoslovenske Vlade o tome, da Vlade Sila Osovine za vreme rata neće upućivati Jugoslaviji zahtev da dozvoli prolaz ili prevoz trupa preko jugoslovenske državne teritorije.
Izvolite primiti, Gospodine Ministre Predsedniče, uverenje o mome najodličnijem poštovanju
Joachim von Ribbentrop

U Beču, 25. marta 1941. Gospodine Ministre Predsedniče,
U vezi razgovora koji su vođeni prilikom današnjeg pristupanja Jugoslavije Paktu triju sila, čast mi je potvrditi Vašoj Ekselenciji u ime Vlade Rajha, sporazum između Vlada Sila Osovine i Kraljevine Jugoslavije o sledećem:
Nemačka i Italija uveravaju Jugoslovensku Vladu s obzirom na vojnu situaciju, da neće sa svoje strane podneti nikakav zahtev za vojnu pomoć. Ako bi Jugoslovenska Vlada u bilo kom trenutku smatrala da je u njenom vlastitom interesu da učestvuje u vojnim operacijama Sila Trojnog pakta, ostavlja se Jugoslovenskoj Vladi da zaključi odgovarajuće vojne sporazume sa Silama Trojnog pakta.
Moleći Vas da prednja saopštenja smatrate kao stroge tajne i da ih objavite samo po sporazumu sa Vladama Sila Osovine, koristirn se i ovom prilikom, Gospodine Ministre Predsedniče, da Vam izrazim svoje najodličnije poštovanje.
Joachim von Ribbentrop

U Beču, 25. marta 1941. Guspodine Ministre Predsedniče,
U vezi razgovora koji su vođeni prilikom današnjeg pristupanja Jugoslavije Paktu Triju sila, čast mi je potvrditi Vašoj Ekselenciji u ime Vlade Rajha sporazum između Vlada Sila Osovine i Kraljevine Jugoslavije o sledećem:
Pri novom uređenju granica na Balkanu vodiče se računa o interesu Jugoslavije za jednu teritorijalnu vezu s Egejskim morem putem proširenja njenog suvereniteta na grad i luku Solun.
Moleći Vas da prednje saopštenje smatrate kao strogo tajno i da ga objavite samo po sporazumu sa Vladama Sila Osovine, koristim se i ovom prilikom, Gospodine Ministre Predsedniče, da Vam izrazim svoje najodličnije poštovanje.
Joachim von Ribbentrop


Zapisnik o razgovoru vođe Nemačkog Rajha Adolfa Hitlera i predsednika kraljevske jugoslovenske vlade Dragiše Cvetkovića povodom pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu, Beč, 25. marta 1941.

Firer najpre izražava zadovoljstvo zbog pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu. Nezavisno od svih okolnosti, osetljivosti, sentimentalnosti i neprijateljstva, u krajnjoj liniji pristupanje Jugoslavije Trojnom paktu biće od velike koristi za jugoslovenski narod. On shvata osećanja koja su možda stajala na putu ovoj odluci utoliko pre što ni on sam nije potpuno bez takvih osećanja. Ali, interes države mora da prevagne nad svim Ijudskim i ličnim osećanjima. On zbog toga pozdravlja što je u ovom času Jugoslavija pristupanjem Trojnom paktu stala na stranu onih koji će doneti novi poredak, to jest poredak koji obuhvata novo teritorijalno ustrojstvo. On je apsolutno ubeđen da će kontinentalna Evropa na kraju pobediti sve protivnike. Doduše, on shvata stav onih Jugoslovena koji su govorili da će njihova zemlja još uvek imati vremena da registruje svoje zahteve. Ali ko god se priključi dok je nova koalicija još u procesu stvaranja, steći će time veće pravo na kasnije ispunjenje svojih želja. On [Firer] lično uvek je vodio politiku prijateljstva prema Jugoslaviji. Njegov sadašnji stav prema tome nije uslovljen uspesima ni sećanjem na prošlost. On je samo odraz različitog razmišljanja.
On je naročito srećan što se Jugoslavija sada priključila savezu nove Evrope, pošto ovo pristupanje omogućuje Nemačkoj da svoj glas i svoj uticaj stavi na vagu u korist razvoja Jugoslavije u budućnosti. Upravo stoga što Nemačka nema nikakve političke ili teritorijalne interese u jugoistočnoj Evropi, dok je s druge strane ona saveznik Italije, on najsrdačnije pozdravlja što je Nemačka sada, zbog pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu, dobila moralno pravo da kaže svoju reč u budućem organizovanju jugoistočnog evropskog područja, ne zbog sebičnih političkih ili teritorijalnih interesa nego na bazi ovog novog ugovora o savezu.
Firer je u daljem toku razgovora istakao da je uvek bio iskren i častan prijatelj Jugoslavije. On uverava Cvetkovića da će Jugoslavija, ako ikad dospe u opasnu situaciju, ili ako ikad bude poverovala da ima razloga da se žali, uvek naći u Fireru časnog, lojalnog posrednika, zastupnika i prijatelja. Firer moli Cvetkovića da ovo uveravanje prenese knezu-namesniku Pavlu i dodaje da razume vrlo dobro stav mnogih Jugoslovena a takođe i kneza-namesnika Pavla prema izvesnim pitanjima, utoliko pre što i on sam nije bez ovakvih osećanja. Državni razlozi i interesi naroda imaju, svakako, prevagu, upravo kao što on [Firer], posle hladnog razmišljanja, često mora da preduzima korake vojne prirode koji mu nisu prijatni sa Ijudskog gledišta; on takođe može da predstavi sebi su neke odluke poslednjih nekoliko dana bile teške. Međutim, u celokupnom razvoju sigurno će se pokazati da je bilo ispravno što je pre-vagnuo razum.
Posebno, dobijanje izlaza na Egejsko more verovatno će se smatrati najuspešnijim činom jugoslovenske spoljne politike i ući će u istoriju kao neka vrsta skidanja krivice [Freispruch] za one koji danas moraju da donose teške odluke koje neki Jugosloveni ne shvataju ili smatraju mučnim.
Posle toga Firer je prešao na privrednu politiku. Problemi u životu nacija koje u vezi sa ovim treba rešavati nisu postali manji. Činioci sa kojima se mora računati na ekonomskom polju isti su kao i ranije: glad, potreba za sirovinama, hranom, i industrijski proizvodi. U pogledu razvoja racionalne evropske privrede takođe je učinjen veliki korak napred današnjim pristupanjem Jugoslavije Trojnom paktu, iako možda omladina svuda ne razume realističke odluke državnika.
Trojnim paktom takođe je postignut cilj na kome je on [Firer] uvek radio: jačanje prijateljskih veza između Jugoslavije i Nemačke. Još jednom Firer izričito uverava predsednika jugoslavenske vlade da Nemačka nema nikakve političke ili teritorijalne interese na Balkanu i da će onog dana kad se rat završi, ili kad spoljna opasnost za Balkan prestane, poslednji nemački vojnik biti povučen sa ovog područja. Iz ovoga proističe mogućnost za prisno pnijateljstvo. Čak i s obzirom na svog saveznika, Nemačka može negovati ovo prijateljstvo sa Jugoslavijom ne kršeći obaveze saveza.
Cvetković zahvaljuje Fireru na njegovim rečima. Jugoslovenski narod zna da je Firer uvek bio prijateljski raspoložen prema njemu. On [Cvetković] zaključuje iz njegovih reči da on tačno ocenjuje Jugoslovene kao poštenu i hrabru naciju koja će biti spremna da sarađuje sa Nemačkom u svakom pogledu, naročito na ekonomskom polju. U vezi sa ovim on naročito izražava želju da - sudeluje u ekonomskom iskustvu Nemačke da bi se mogli postići ciljevi koji su danas postavljeni. Jugoslavija je spremna da sarađuje sa novom Evropom. To mora postati Evropa koja će svim nacijama doneti veću pravdu nego što je to činila stara. Ako bude naišla na teškoće, Jugoslavija će uvek apelovati na prijateljska osećanja Nemačke o kojima je Firer upravo govorio.
Zatim i Cvetković prelazi na privredna pitanja i ističe potrebu da se trgovina između dve zemlje stavi na čvrstu osnovicu, izražavajući ponovo nadu da će se Jugoslavija koristiti velikim tehničkim iskustvom nemačkog naroda. Nije reč samo o povećanju jugoslovenske proizvodnje nego i o usmeravanju svih snaga nacije da se postigne ekonomski cilj.
Sem toga, Jugoslavija zna vrlo dobro da Nemačka, naročito Firerova Nemačka, nije nikad vodila politiku revizionizma prema Jugoslaviji. U vezi sa ovim on je ukazao na nemačku manjinu.
U daljem toku razgovora on govori o teškoćama koje su se morale savladati u samoj zemlji pre pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu. Ove teškoće su otklonjene. Jasne i nedvosmislene izjave koje su danas date omogućuju da se otklone čak i poslednje teškoće ove vrste.
Kao i posle njegove posete Berhtesgadenu, on će i danas napustiti Nemačku sa najsnažnijim utiscima i stoga će sa novom hrabrošću i novom odlučnošću raditi na ostvarenju ciljeva na koje je ukayao Firer.
Kney namesnik Pavle je mnogo doprineo da dođe do pristupanja i njegovim savetima stvorena je mogućnost za današnji veliki čin.
Na kraju Cvetkovićjoš jednom zahvaljuje Fireru u ime celog jugoslovenskog naroda na iskrenim i nedvosmislenim rečima koje je izrekao o njegovoj zemlji. Jugoslavija će nastojati da za ovaj stav uzvrati osećanjima lojalnosti i odanosti prema Nemačkoj. Najzad, Firer je zamolio Cvetkovića da prenese knezu-namesniku Pavlu njegova lična čestitanja i da ga uveri kako je veliko Firerovo razumevanje za njegova intimna osećanja i koliko je on srećan što su na kraju državni razlozi prevagnuli nad svim ovim činiocima.
Šmit

Eto mogli smo lijepo cekati da ove svabe neko pobijedi i da nam dzaba ne gine narod,ali mi nasjeli na kurvara iz Kumroveca i lijepo probusimo gumu na svapskom kamionu a oni sutradan ubiju 5 seljaka!

Da se slozimo i mi jednom...