Prebacivanje krivice na druge   

Imate drugaricu koja vam je jako draga - draga je celoj ekipi. Međutim, jaoj, što je ona neodgovorna! Redovno kasni, ne uradi ono što ste se dogovorili (recimo, trebalo je da donese određenu muziku na žurku i stvarno ste računali na nju, a ona to ne uradi), treba mečku da rodite da bi vam vratila vaše sopstvene stvari koje je pozajmila... Potpuno je nepouzdana. Pri tom nije nimalo zlobna i inače je super društvo, ali je nemoguće osloniti se na nju. A ne možete čak ni da razgovarate s njom o njenoj neodgovornosti, jer ona ne razume da je neodgovorna - uvek ima neki izgovor i uvek joj je neko drugi kriv.

Ako biste morali da izdvojite jednu osobinu koja vas najviše nervira kod te drugarice, to je što joj je uvek neko drugi kriv. Kasni "zbog prevoza", ne zato što nije krenula na vreme. Nije donela diskove s muzikom jer ih je njen mlađi brat ispreturao pa nije mogla da nađe one koji su potrebni - ne zato što nije počela da ih traži na vreme. Dobila je lošu ocenu iz biologije zato što ju je mama naterala da to veče sedi s gostima koje su imali, kao da je biologiju moguće spremati samo veče pre odgovaranja (plus, nekako slutite da ona ni bez gostiju ne bi sela da uči) i tako redom. A stvarno ume da bude veoma draga i super društvo - i šta onda da uradite?

S jedne strane, nikome nije lako da prizna grešku. S druge strane, ni vama ni vašoj ekipi ne može da prija što je ona toliko nepouzdana. Ono što svi zajedno možete da učinite jeste da joj na indirektan način pokažete da ti njeni izgovori kod vas jednostavno ne pale. Ako se žali na lošu ocenu zbog gostiju, neka joj neko kaže da je mogla i ranije da se spremi. Ukoliko ne donese diskove jer ih nije našla, recite joj da je mogla i ranije da ih potraži, ne pet minuta pred polazak, i tako stalno.

S vremenom vaša drugarica neće moći da ne primeti da ne smatrate njene izgovore opravdanim i da stvarno preteruje s pronalaženjem krivaca svuda unaokolo osim tamo gde jedan jedini krivac jeste - u sebi samoj. Pošto niko ne voli da mu društvo konstantno prebacuje, ukoliko joj je stalo do prijateljstva, promeniće se i postati bar malo odgovornija.

ili.... prihvatite je onakvom kakva jeste i ne ochekivati od nje stvari za koje predpostavljate da nece odraditi, tako se niko nece nervirati.

Nisam siguran koliko je to dobro resenje. Buda je rekao: "Kada vam drugi ukazuju na mane i greske koje cinite, ono sto govore uzimajte kao najvece blago." Pravi prijatelji jedni pred drugima nece imati tajni, a precutkivanje stvari koje nas kod nekoga nerviraju dovesce do nagomilavanja nezadovoljstva. Jednoga dana moze se desiti da, ljuti i besni, drugarici/drugu sve srucite u lice - sta onda? Problemi se resavaju na vreme, a prihvatanje nekoga kao takvog (neodgovornog, nepouzdanog) ne cini mi se prihvatljivim. Naravno, u pitanju je licni stav. Meni ne bi odgovaralo da se druzim sa takvom osobom, mozda nekome to i ne bi smetalo.
Prijatelji nam pomazu da budemo bolji upravo ukazivanjem na nase mane, a otvorena komunikacija i iskrenost bez ostatka su jedini cvrsti temelji prijateljstva.

Slazem se , moja opcija bi uvek bila istina, za krupnije stvari pogotovo...

naravno, kada posle te istine stvari se menjaju na bolje, nekada je to uzaludno i u tom sluchaju ako volite tu osobu treba je prihvatiti takvom kakva jeste. U protivnom samo se nervirate...