Slovenija je još 2003. dobila nalog iz Brisela da se aktivno uključi u rešavanje problema na Balkanu, a i sama je takvu ulogu priželjkivala, proizlazi iz tajnih dokumenata slovenačkog Ministarstva spoljnih poslova koje objavljuje sutrašnja beogradska "Politika".
Beogradski dnevnik nastavlja sa obelodanjivanjem tajnih dokumenata slovenačkog Ministarstva spoljnih poslova u koje je imala ekskluzivan uvid i čije prethodno objavljivanje je dovelo do smene političkog direktora ovog ministarstva, Mitje Drobniča.
U tekstu "Tajni spisi slovenačke diplomatije" otkriva se da Slovenija pridaje veliki značaj politici prema Zapadnom Balkanu. Dokumenti takođe razotkrivaju promene slovenačkog kursa do potpunog "salta mortalea" - od podržavanja teritorijalnog integriteta Srbije, do odbacivanja celovitosti Srbije za račun ideje "koordinisane nezavisnosti Kosova" i spremnosti Slovenije da aktivno pomogne američkoj politici "da nasamari Ruse".
Iz dokumenata Ministarstva u Ljubljani se zaključuje kako je Slovenija, uz Srbiju, odredila i Hrvatsku kao monetu za potkusurivanje u okviru svog "balkanskog zadatka".
Tajni dokumenti slovenačke diplomatije, koji datiraju od 1996. do danas, pokazuju da zvanična Ljubljana ispunjava naloge američkog Stejt departmenta kad je reč o odnosu prema Srbiji i nezavisnosti Kosova.
Iz spisa se ispostavlja da je pomoćnik američkog državnog sekretara Danijel Frid, na slovenačko pominjanje bojazni od istovremenog priznanja Abhazije posle priznanja Kosova, tražio od američkih saveznika da javno osude priznanje Abhazije i da izoluju Rusiju, te da izraze podršku predsedniku Gruzije Sakašviliju.
"Rusija bi htela da stvori haos i provokaciju, a Gruzija ne sme sebi da dozvoli tu grešku", tako je u belešci slovenačkog ministarstva opisan siže razgovora slovenačkih diplomata sa Fridom na temu Abhazije, u Vašingtonu.
"Gruziju treba saveznički zaštiti, ali i od nje ujedno zahtevati odgovarajuće promene", rečeno je tom prilikom, a Frid je naglasio da Kosovo ne predstavlja presedan ni u kom slučaju.
Na Drobničevu primedbu da je ruski stav da bi Kosovo proširilo požar separatističkih težnji u republikama Ruske federacije, Frid je podsetio da je "Rusija blokirala proces u UN oko prihvatanja rezolucije za Kosovo", pa joj otuda "sad ostaje strepnja".
Šetinc negirao umešanost u objavljivanje dokumenta MIP Slovenije
Slovenački diplomata Marjan Šetinc negirao je večeras da je upleten u obelodanjivanje interne zabeleške Ministarstva inostranih poslova o pritiscima zvaničnog Vašingtona na Sloveniju kao predsedavajuću Evropske unije (EU).
Šetinc, bivši slovenački ambasador u Velikoj Britaniji je u izjavi za TV Slovenije istakao kako ne zna zašto mu je zaplenjen službeni kompjuter, koji je predat policiji.
Šetinc je odbacio mogućnost da ima bilo kakve veze sa time što je ljubljanski "Dnevnik" objavio interni dokument Ministarstva iz koga se vidi da su funkcioneri Stejt departmenta tražili od Slovenije da prva prizna Kosovo i da, u tom smislu, deluje i na ostale članice Unije.
"Apsolutno je nemoguće da sam s tim imao bilo kakve veze", naglasio je Šetinc.
Povodom zaplene Šetinčevog računara i početka policijske istrage, danas je protestovao je sindikat diplomata kojem je objašnjeno da je ovaj korak učinjen pošto je, na osnovu telefonskih razgovora, utvrđeno da je Šetinc komunicirao s "Dnevnikom", prenela je slovenačka novinska agencija STA.
Afera s obelodanjivanjem diplomatske pošte izazvala je buru u Sloveniji, zbog čega su pojedine opozicione stranke i istaknuti pojedinci tražili ostavku ministra Rupela, ali premijera Janeza Janše, navodeći da je učinjena velika steta državi. Zasad je funkciju napustio samo politički direktor MIP Drobnič, koji je razgovarao s Amerikancima o slovenačkom predsedavanju u EU.
Poslednji odgovor u temi napisan je pre više od 6 meseci.
Temu ne bi trebalo "iskopavati" osim u slučaju da imate nešto važno da dodate. Ako ipak želite napisati komentar, kliknite na dugme "Odgovori" u meniju iznad ove poruke. Postoje teme kod kojih su odgovori dobrodošli bez obzira na to koliko je vremena od prošlog prošlo. Npr. teme o određenom piscu, knjizi, muzičaru, glumcu i sl. Nemojte da vas ovaj spisak ograničava, ali nemojte ni pisati na teme koje su završena priča.