Praznik za koji najviše lažemo
Natalija Živanović-Popović, CDC/Dušica Milojković | 27. 12. 2009. - 00:02h | Foto: Shutterstock | Komentara: 4

Bliži se Nova godina, za većinu ljudi vreme slavlja, dobre trpeze i uživanja. Za mnoge je to i doba svođenja računa, ponovnih početaka i postavljanja ciljeva za budućnost.

„Od ponedeljka“, uobičajeni rok koji smo sebi zadavali tokom godine za početak realizacije neke nama važne odluke, sada je zamenjen „od 1. januara“. Milioni ljudi u svetu upravo za vreme ovih praznika naprave spisak obećanja i smernica kojih će se „čvrsto držati“ u idućoj godini.
Istraživanja, međutim, pokazuju da se svaka treća odluka zaboravi posle nedelju dana. Najpopularnija obećanja odnose se na zdraviji život, pa je tako jedna strana anketa pokazala da se 27 odsto anketiranih zaklinje da će prestati da puši, 24 odsto reši da će da smrša, a 16 odsto da će se zdravije hraniti. Čak trećina njih odustane od svojih namera već do 8. januara. Učesnici jednog istraživanja su izjavili da svaka sedma novogodišnja odluka neće potrajati duže od nekoliko sati, a 14 odsto priznaje da njihova odlučnost traje najviše jedan dan. Žene su istrajnije i češće se pridržavaju obećanja, ali se zato i više razočaraju ukoliko ne istraju u svojoj nameri.

 

Nove odluke nova pitanja
Ponedeljak, Nova godina, rođendan... simbolizuju početak, pa zato mnogi smatraju da je upravo to dobar trenutak za započinjanje nečeg novog. Osim toga, određivanje datuma za početak realizacije neke odluke, samim tim njeno odlaganje do određenog trenutka, nameće nova pitanja. To se naročito odnosi na odluke koje podrazumevaju odricanje.
– Pušač koji planira da ostavi cigarete, recimo, pitaće se šta će posle da radi sa sobom, svojim rukama… Upravo strah od toga kako će da reaguje zbog neke novine u svom životu navodi čoveka da odlaže donošenje odluke. U većini slučajeva je i ne realizuje – smatra Milica Petrović, psiholog u domu zdravlja „Dr Ristić“.
Međutim, dodaje ona, samim tim što je ponedeljak ili što je 1. januar ne znači da će se promene desiti same od sebe i da ih baš tada treba započeti. Svako vreme, svaki dan i mesec su zgodni trenuci za početak neke promene, samo ako to čovek zaista i želi.
– Svesni smo da su nam neke promene bitne i možemo da imamo realne razloge da ih sprovedemo, ali ne i snage. Sa 1. januarom promena neće doći sama. Potrebno je naše aktivno učešće, odnosno moramo malo i da se pomučimo – kaže Petrovićeva.

 

Želje i mogućnosti
Slično misli i psiholog Eleonora Vlahović iz savetovališta „Balans Medica“, i dodaje da je mesto i uloga 1. januara u životu bilo koje osobe prilično predimenzionirana.
– Tom datumu se pridaje veliki značaj u smislu da se nešto tada završava, odnosno započinje, što svakako nije tačno. Neki događaji su prethodili, neki slede, život je u kontinuitetu i „novi početak“ za nešto može da bude bilo koji dan u godini. Da li će to zaista i biti, zavisi od sposobnosti čoveka da razlikuje svoje želje od spremnosti da ih ostvari. Želja se neće ostvariti ako ne postoji odgovarajuća akcija osobe da je pretvori u realnost – kaže Vlahovićeva.
Prema njenim rečima, ljudi imaju različite odbrane, uglavnom nesvesne, kojima sebe umiruju kada se ne ponašaju u skladu sa sopstvenim željama. Tada se češće kao „krivci“ prozivaju druge osobe i okolnosti, što u nekoj meri može i da postoji, a uglavnom se ne sagledava glavni uzročnik, a to je sopstvena slabost, neistrajnost, neodlučnost, ili nerealnost u postavljanju želja.

 

Motiv tražiti u sebi
A da bismo bili dosledni, motiv za neku promenu, kako ističe Petrovićeva, treba da tražimo u nama samima, a ne u drugima.
– Recimo, čovek treba da kaže „ostaviću cigarete zato što je to dobro za moje zdravlje, osećaću se bolje, daću dobar primer deci, uštedeću novac“, a ne „zato što to mi je to lekar preporučio, to bi voleo moj partner, to od mene očekuje okruženje…“ Kada je motiv neko drugi, onda u nama može da se rodi i revolt i da od nekih odluka odustanemo pre nego što smo i započeli njihovu realizaciju. Uz to, drugima uvek možemo da kažemo „eto, pokušao sam, ne ide“, što je veoma dobro opravdanje za neuspeh. Kada sledimo unutrašnji motiv, toga nema, donošenje odluke je lakše, kao i njena realizacija – poručuje Petrovićeva.
Vlahovićeva dodaje i da bi u takvim trenucima ljudi trebalo sebi da odgovore – i to potpuno iskreno – na nekoliko pitanja od kojih su najvažnija: zašto to što želim zaista želim, u kom smislu je to dobro za mene, koliko mi je vremena realno potrebno da to ostvarim, da li to mogu sam/sama ili mi treba pomoć, šta ako se ta želja ne ostvari...
– Nova godina i čarolija koja se oko nje pravi može da doprinese tome da ljudi poveruju da će se njihove želje na neki način, čarolijom, ostvariti. Nažalost, već nakon dan, dva, život pokaže svoje pravo lice kada je u sumorno januarsko jutro potrebno kupiti hleb i mleko. Kao i sve čarolije, i novogodišnja brzo nestaje, a s njom i želje koje su izrečene uz muziku i vino. I loši đaci svakog 1. septembra obećavaju da će redovno učiti, pa ih jun „iznenadi“ sa slabim ocenama – kaže Eleonora Vlahović.

 

Kontraefekat
Na kraju krajeva, psiholozi upozoravaju da praksa donošenja novogodišnjih odluka i nije baš toliko dobra za naše mentalno zdravlje, te da od nje često može da bude više štete nego koristi. Odluke koje čine da se usredsredimo na probleme kao što su neophodnost da oslabimo, ili rešavanje briga na poslu, mogu da nam stvore ili ojačaju negativnu sliku o sebi. A ako svoje planove ne uspemo da realizujemo, to može da izazove osećaj neuspeha i nesposobnosti.
Sve u svemu, usredsređivanje na sopstvene probleme i nesigurnosti može da nam donese osećaj beznađa, gubitak samopoštovanja i blagu depresiju. Ukoliko sebe osuđujemo zbog svojih nedostataka i postavljamo nerealne ciljeve kako bismo svoje ponašanje promenili, nimalo ne iznenađuje što ćemo se kada odluke ne ostvarimo na kraju osećati još gore.
Sve to može da bude poprilično stresno, a naročito ako donošenje odluke i njenu realizaciju vezujemo za određene rokove.
– Tada postoji tenzija, jer neko drugi od nas nešto očekuje, a mi radimo nešto protiv sebe. I sam rok stvara tenziju, a što smo bliže njegovom isticanju, češće grešimo. Ako neko sebi zacrta „od prvog ne pijem“, dešava se da baš zbog toga požuri da zadovolji svoju želju za pićem, pa će se do tada napiti tri puta za tri dana. To je još gore i zapravo dovodi do kontraefekta – upozorava Milica Petrović.
Važne odluke u našem životu uglavnom su veoma bitne i ljudima iz našeg najbližeg okruženja, zbog toga je dobro upravo u njima imati nesebičnu pomoć i podršku, ali nikako da oni budu povod i uzrok promene. Zajedno je mnogo lakše realizovati donetu odluku u svakom trenutku, u svakom mesecu i danu, u kojem nam se učini da je vreme da nešto u svom životu promenimo.

 

Da lažna obećanja postanu stvarna

Prema istraživanjima, najčešće se donosi
sledećih deset odluka:
-Ostaviću cigarete
-Oslabiću
-Počinjem da se bavim nekom fizičkom aktivnošću
-Izvući ću se iz dugova
-Provodiću više vremena s porodicom i prijateljima
-Prestaću da pijem
-Više ću uživati u životu
-Naučiću nešto novo
-Pomagaću drugima
-Organizovaću se i biću uredniji

Kod savremenih naroda, Nova godina je uvek doba preispitivanja proteklog perioda i planiranja narednog, ali praksa pokazuje da većina bira odluke koje predstavljaju drastične promene i ne mogu da donesu neposredne rezultate. Ako ipak želite da novogodišnje odluke donesete i da ih uspešno ostvarite, psiholozi savetuju da povedete računa o nekoliko momenata:

Kako da istrajete
1. Ne postavljajte previsoke ciljeve
Bolje je doneti realne odluke, a onda dosledno raditi na njima i radovati se postupnim koracima koji vode ka njihovom ostvarenju. Na primer, umesto „oslabiću 15 kilograma do aprila i moći ću da obučem onu haljinu“, obećajte „oslabiću pet kilograma i održavaću tu težinu“.
2. Odredite prioritete
Za prosečnu osobu je dovoljno ako uspe da ostvari već i jednu ambicioznu novogodišnju odluku. Zašto se opterećivati sa tri ili četiri? Izaberite ono što vam se čini najhitnije – oslabiti, naći devojku, popraviti odnose s roditeljima – i koncentrišite se na to.
3. Ispričajte o svojoj odluci svima koje poznajete
Što više ljudi zna, više njih će moći da vam pritekne u pomoć, ohrabri vas i podstakne ako posustanete. Ne stidite se da prihvatite pomoć.
4. Nagradite sebe za svaki postignuti uspeh na putu koji vodi ostvarivanju odluke
Na primer, ako je vaša odluka da trošite manje novca, častite sebe kafom za svaku skupu stvar koju ste izbegli da kupite. Ako ste rešili da budete ljubazniji prema drugima, kupite sebi nešto lepo posle svakog dosadnog skupa na kojem ste se uzdržali da nekog vređate.
5. Sačekajte do proleća
Ponekad je najbolji način da svoje odluke ostvarite ako to učinite u vreme po svom izboru, ne vezujući se za zimski period, kada nam često teško pada i obavljanje svakodnevnih poslova. Prvi maj je dobar alternativni datum, jer promena godišnjeg doba ide naruku promeni koju želite da ostvarite u svom životu.

 

Izvor: Blic