Ступове "скратио" Унеско

Велике куле манастирa Ђурђеви ступови неће моћи даље да се зидају у висину, препорука је Унеска. Обнова ће бити настављена, али у складу са строгим правилима која се морају поштовати, како аутентичност не би била нарушена, а манастир и даље остао на листи светске културне баштине.

Препорука Унеска да се обустави даља изградња кула-ступова, које су симбол манастира, тешко је пала и братству и верницима.

Отац Герасим, старешина манастира Ђурђеви ступови, каже да су веома изненађени одлуком Унеска:

"Надамо се да та одлука није дефинитивна и да ће стручни људи о томе још размислити и дефинисати. Надамо се да ће манастир Ђурђеви ступови заједно са кулама, које су симбол манастира, заблистати у пуном сјају као у доба Немањића. То је жеља и воља народа, и он то очекује."

Братство се нада да ће се наћи решење, уз пуно поштовање стручности, за напредак у обнови.

Разочарани су и верници, који жељно ишчекују да храм заблиста у пуном сјају:

"Ово што је до сада урађено веома је лепо, али је без кула-ступова непотпуно. Оне су украс манастира и зато смо ми верници тужни уколико на овоме остане. Сви смо се радовали и годинама учествовали у акцији Подигнимо ступове, сада одједном та одлука Унеска."


Макета идеалне реконструкције: тако је по мишљењу академика Јована Нешковића некада изгледао манастир

Академик Јован Нешковић, који је руководио обновом манастира више од три деценије, направио је макету идеалне реконструкције Ђурђевих ступова, по којој висина кула надмашује куполу.

То решење није могуће применити због тога што би, како су оценили стручњаци Унеска и Републичког завода за заштиту споменика, тиме били нарушени основни конзерваторски принципи обнове.

Мишљење мисије Унеска која је посетила цело подручје Старог Раса, Сопоћана и Ђурђевих ступова, јесте да се у манастирском комплесу у целини ништа више не би смело радити, укључујући и радове на цркви.

Чак и досадашњи степен интервенција ради ревитализације манастирског комплекса исувише је велики у односу на оно што је аутентично остало сачувано пре конзерваторских радова.

Даље извођење кула је забрањено зато што ни пројектом обнове цркве није било предвиђено обнављање кула у целини већ само у оној мери до које постоје сигурни подаци и у мери заштите тог простора, објашњава Марина Нешковић из Републичког завода за заштиту споменика:

"Што је споменик значајнији - као што је то случај са Ђурђевим ступовима, који су на листи светске културне баштине - то су и ригорознија правила обнове."

Манастир Ђурђеви ступови био је више пута рушен. Након три века од последњег рушења, пре десетак година, почела је последња фаза обнове. Акцију "Подигнимо ступове, обновимо себе", поред државе, подржали су и спортисти, уметници, верници и бројни пријатељи Ђурђевих ступова.

Стручњаци из Републичког завода наглашавају да се са престанком обнове ступова-кула не завршава обнова манастира, али да ће се радити по ригорозним правилима како се не би нарушила аутентичност ове светиње и како би манастир остао на Листи светске културне баштине.

Извор

Ово је проблем када год се нешто обнавља, реконструише, када покушава да се отргне зубу времена.   

Пре пар година слична прича је била око Пaртенона у Атини, када се расправљало који Партенон треба обновити, јер овај објекат је више пута мењао своју намену и изглед. Био је и антички храм и црква и џамија. Неки су били за обнову античког храма, већина је била за очување Партенона у оном стању у коме га јавност памти.
Неки су били за минималну рестаурацију (практично не би додали ни 1 камен; а откривено је за већину крхотина око Партенона где су стајали, практично су архитекте решиле 1 велику слагалицу од поломљених камених блокова!), други су за импозантне промене и надградњу (враћање у првобитни облик; али који подразумева да би неки садашњи уметник (или више њих) морао да попуни празнине које постоје, да буде практично Фидија XXI века. А има ли данас таквог?), а трећи су били за то да се додају сви камени блокови којима је одређено место на коме су били, четврти...
Да, тежак је ово проблем, али дефинитивно и узбудљив... 


Да ли би требали да обновимо Ступове у облику у коме предлаже Јован Нешковић (а то највероватније није онај облик који је био у XII веку) или да задржимо овај садашњи, свима препознатљив? Или неки трећим, четвртим путем да кренемо?

Нешто слично се дешавало и приликом обнове Пећке патријаршије...
Сви смо се навикли на ову слику:




А данас она изгледа овако:




Већина људи није задовољна, чак има и стручњака којима се ово не допада.
Елем, ако обнављамо споменик, онда он треба да буде најприближнији свом оригиналном облику и онда не верујем да би требало да буде проблема. То је музеј и људи долазе да га виде у оном стању у коме је сачуван.
А ако не обнављамо само споменик, ако то треба да буде живи храм, онда заиста није битно у ком ће облику бити обновљен (осим да задовољи одређеме каноне, одређену естетику), што би значило да може и ово што је предложио Нешковић.

Ђурђеви Ступови јесу део наше културне баштине, самим тим и део нашег идентитета, лично нисам за то да се надограђује (примери необичних реконструкција се могу видети на Студеници; она овако јесте необична, али највероватније није тако изгледала када ју је Стефан Немања зидао), осим у случају да постоје аутентични планови или докази да је изгледало овако како предлаже Нешковић.