Pravoslavni pogled na astrologiju i magiju :: Astrologija ~ Numerologija ~ Ezoterija

O tome da čovekovu sudbu ne ustrojava ni kretanje zvezda
niti kolo sreće, već Promisao Božiji
Sveti Maksim Grk

Pročitavši mnogo knjiga različitih, kako hrišćanskih tako i onih koje sačiniše svetovni mudraci, i sabravši odatle dovoljno duševne koristi, ja se, pre svega, naučih tome da Tvorac svega i Vladika jeste Darovatelj i Savršitelj svake vrline koju stičemo, mi ljudi, (kao) i svake vlasti i vladarstva, koje želimo. To poznah i shvatih. Jer je rečeno: ʺSvaki dar dobri i svaki poklon savršeni odozgo je, i silazi od Oca svetlostiʺ (Jakovlj. 1, 17).
Jedno je ʺdar dobriʺ, a drugo je ʺpoklon savršeniʺ. ʺDar dobriʺ ‐ to su duševne vrline, kao što su: razumnost, hrabrost, pravednost, celomudrenost, krotost i smirenomudrenost; to su, takođe, i životna dobra koja nam daruje Višnja Božanska Dobrota, a koja su nam potrebna da bismo živeli i (to) da bismo živeli dobro. ʺPoklon savršeniʺ, koji se sviše obilno daruje dostojnima, jeste raznovrsna blagodat Duha Svetoga, koja usavršava, utvrđuje i čuva nenarušenim gorepomenuta prirodna dobra duševna. Carstvo i sveštenstvo ‐ ukrašeni i čuvani pobožnim ispovedanjem pravoslavne vere ‐ jesu dva najveća, najbolja i najsavršenija dobra, koja se sviše daruju pobožnima Božanstvenim čovekoljubljem i dobrotom: da se sveštenstvom osveštavaju i prosvetljuju verujući ljudi, kako bi se bogougodno spasavali i prilježnim ispunjavanjem zapovesti Božijih sačuvali u veri i ljubavi prema Svevišnjemu; a da bi se carstvom odbranili i živeli bezbedno i u dobroj nadi, bez opasnosti od najezde inoplemenika, imajući nad sobom blagoverne careve koji se svagda bore protiv neprijatelja i koji potčinjenima ustrojavaju život tih i bezmetežan.
Ako je to, zaista, tako i ako tako ispovedaju svi pravoslavni i bogonadahnuti Oci i Učitelji, onda neka umuknu neuki i neka više ne hule na nas oni koji mudruju zajedno sa Nemcima, držeći se predanja haldejskih i egipatskih, i govoreći i propovedajući da nekakav usud, posredstvom kretanja zvezda, jedne uzvisuje na različite stepene vlasti i vladarstva, a druge nizvrgava odatle, bacajući ih u krajnju bedu i sramotu. Neka se oni nauče da govore sa bogonadahnutim prorokom i carem Davidom: ʺ Rekoh bezakonicima: ne bezakonujte i onima koji greše ne uznosite roga svojega. Jer Bogje Sudija: jednoga ponižava, drugoga uzvisujeʺ (Ps. 75, 4‐5, 7). Evo pravedne i nelažne mudrosti i učenja: Sam pravedni Sudija i Promislitelj o sveceloj tvari Svojoj, jednoga uzvisuje, a drugoga unižuje po neiskazivim sudovima (Svojim), znanim jedino Njemu, a ne neki izmišljeni usud, zodijački krug ili kretanje zvezda i planeta.
Isti bogonadahnuti car, na drugom mestu, još jasnije bogoslovstvuje, govoreći: ʺ Ko je kao Gospod, Bog naš, Koji sedi na visotama, Koji se sagiba da vidi šta je na Nebesima i na zemlji. Koji iz praha podiže ubogoga, i iz kala uzvisuje ništegaʺ (Ps. 113, 5‐7). Radi čega? Da ga ʺ posadi, kako kaže (David), sa knezovima, sa knezovimau narodu Svomeʺ (Ps. 113, Smile

. Poslušajmo pažljivo i blaženu proročicu Anu, i sačuvajmo trajno u umu svome njenu nepogrešivu i bogonadahnutu mudrost. Ona jasno i odlučno govori, zapušujući svagda otvorena usta Germana koji sleduju latinštini i koji se trude da ukorene svoju zabludu u um pravoslavnih. Poslušajmo pažljivo šta govori ova blažena i Duhom Svetim prosvećena Proročica, za razliku od Haldejaca, koji behu pomračeni i obmanuti duhom besovskim: ʺ Ne hvalite se ‐ govori ona ‐ ne govorite visoko u gordosti, i potom ono što sledi za ovim. Zatim dodaje, govoreći: ʺ Gospod umrtvljuje i oživljuje, nizvodi u ad i uzvodi. Gospod siromaši i bogati; ponižuje i uzvisuje. Siromaha podiže od praha i iz kala uzvisuje ubogoga...ʺ (1. Sam. 2, 3; 6‐8). Radi čega? ʺDa ga posadi s knezovima, dajući im da naslede prestoʺ (1. Sam. 2, Smile

.
Da li u ovim, klanjanja dostojnim, rečima ima ikakvog pomena o usudu ili kolu sreće koji uzvisuju i unizuju ljude u zavisnosti od kretanja zvezda i planeta? Šta na ovo kažu oni koji tvrde da kretanje zvezda predstavlja za jedne uzrok bogatstva, slave ili vladarskog dostojanstva, a za druge uzrok siromaštva, poniženja i krajnje sramote? Dakle, niti od zvezda niti od zodijaka i planeta, već od Samoga Tvorca Oca svetlosti dolazi svaki dobri dar i svaki poklon savršeni onima koji su dostojni takvo‐ga dara i takve blagodati. Za ovo ćemo naći mnogo dokaza ako verodostojno i sa ljubavlju prema istini potražimo isto u Starom i Novom Zavetu.
U Starom Zavetu ćemo naći kazivanje onome što se po božanskom Promislu i blagodaću (Božijom) zbilo sa Saulom i Davidom, prvim carevima izrailjskim. Videćemo da Saula, koji krenu da pronađe nestale magarice, proroku Samuilu ne dovede ni usud niti kolo sreće, kako lažno tvrde astrolozi, već Sami Tvorac svega, Koji Proroku unapred javi o Sa‐ulu i zapovedi mu da ga pomaže za cara izrailjskog; i (videćemo) da Gospod, kada se Saul sakri posle pomazanja, reče Samuilu gde se Saul krije. Zatim, da Gospod ‐ razljutivši se na Saula zbog njegove bezumne neposlušnosti, jer ovaj ne posluša (ne jednom već) dvaput i triput ‐ zapovedi Samuilu da ode u Vitlejem k Jeseju i
da (tamo) pomaže sina Jesejevoga za cara. I (videćemo) da Gospod, kada Prorok htede da pomaže Elijava, prvoga sina Jesejevog, koji se odlikovaše od ostale braće i lepotom i rastom telesnim, zabrani Samuilu da tako učini, rekavši mu o svakome od braće, kojih beše sedmorica, da nijednoga od njih Bog ne izabra za cara. I da tada bi prizvan od stada ovaca njihov mlađi brat David, koga Prorok, kada ovaj dođe pred njega, istoga časa pomaza, budući da mu Gospod reče za Davida: ʺ To je onaj koga izabrah, ustani i pomaži gaʺ.
Da li iz ovoga shvatismo da ljudi bivaju postavljani na vladarske prestole i, opet, sa njih svrgavani ne nekakvim izmišljotinama o kolu sreće i usudu, već savetom i dejstvom Božijim? Tako je bilo u slučaju Saulovom i Davidovom. Pogledajmo sada kako mnogovrsno beše staranje Promisla Božijeg o carevima samarjanskim.
Kada Solomon ‐ poklonivši se i prinevši žrtvu Astarti, bogonji sidonskoj, i Amosu, bogu moavitskom, i drugim bogovima žena svojih ‐ razgnevi Tvorca svih i Gospoda, tada čovek Božiji, prorok Agej, dobivši zapovest od Boga, predade deset kolena izrailskih Jerovoamu, slugi Solomonovom, postavivši ga za cara nad svima njima, što se ispuni po Božijoj zapovesti, a ne po nekakvom kolu sreće. Kada, potom, Jerovoam pade u bezakonje i sagreši pred Bogom, onda Vaas, sin Agejev, primi carstvo samarjansko, ubivši cara Na‐vata, sina Jerovoamova, i, istrebivši sav dom njegov, navuče na sebe gnev Božiji. Ali, da ne bismo slušaoce opterećivali kazivanjem o onome što se sa svakim od ovih (ponaosob) zbilo po ustrojenju Božijem ‐ jer se mnogo toga zapanjujućeg zbilo tamo Promislom Božijim, jer neki behu uzvedeni u carsko dostojanstvo iz svog niskog stanja, a potom, budući da rđavo i bezbožno upravljahu carstvom, opet behu pogubljeni sa svim srodnicima svojim ‐ preći ćemo na Novi Zavet i potrudićemo se da kažemo šta se u njemu dogodilo po neispitivom Promislu Božijem. Ono što se zbilo u Novom Zavetu, u pogledu otkrivenja istine i obličenja astrološke obmane, ni u kom slučaju nije manje važno od onoga što se zbilo u Starom Zavetu, a sasvim je jasno i nedvosmisleno.
Tako Konstantin Veliki, prvi od careva hrišćanskih, ne nekakvim kolom sreće i ne zbog nekakvog kretanja planeta, već javljenjem Krsta, koji bi sastavljen od zvezda i kojim on sviše bi priveden k veri, i natpisom (koji stajaše iznad Krsta) bi nadahnut da se suprotstavi bogoborcu Maksentiju, jer natpis govoraše jasno: ʺ Konstantine, ovim ćeš pobediti neprijatelja svoga!ʺ. Kada Konstantin, potom, silom Krsta pobedi Maksentija i posta samodržac svekolike rimske države, on se, po Promislu Božijem, razbole, da bi, pokušavajući da se izleči od bolesti, bio udostojen da pronađe takvoga lekara koji je bio kadar da ga izleči i od bolesti i od gube neverja, i on to izlečenje i primi. Takvo beše staranje Promisla (Božijeg) o ovom blagovernom caru.
A to što se zbi sa onima koji carovahu u Konstantinopolju ‐ sa Justinijanom Velikim i Justinom, Vasilijem Makedoncem, Fokom Mučiteljem i Mavrikijem ‐ jasno svedoči o tome da po Božanskome savetu i dejstvu, a ne kolom sreće niti zbog kretanja zvezda, jedni behu uzvedeni na visinu carsku, a drugi behu sramno li‐šeni iste.
Kada car Anastasije, nazvan Dikor, htede da kazni neke velmože koje se zaveriše protiv njega, on imade božansko viđenje u snu, koje mu to dozvoli, pri čemu mu bi
kazano: ʺDopušta ti se da kazniš neprijatelje svoje. Ali, Justinijanu i Justinu da ne pričiniš nikakvoga zla, jer oni su sasudi prednaznačeni Božanskim Promislom i imaju mu poslužiti, svaki u svoje vremeʺ.
Tako i Mavrikije slaše mnogu milosti‐nju prepodobnim monasima svugde, umoljavajući kroz njih Boga da mu oprosti nečovečno sagrešenje koje počini, predavši u velikoj bici varvarima na smrt četrnaest hiljada svojih vojnika. I on u snu ču glas Nepristrasnoga Sudije, Koji mu reče: ʺGde hoćeš da ti platim, u sadašnjem ili budućem životu?ʺ. I kada Mavrikije odgovori: ʺU sadašnjemʺ, Sudija Pravedni na to reče: ʺPredajte ga vojskovođi Fokiʺ, što se ubrzo i ispuni. Vojska na Istoku proglasi Foku za cara grčkog. Mavrikije, čuvši za ovo i saznavši da Foka dolazi, noću pobeže iz carske palate. Foka, pak, postavši car i saznavši da je Mavrikije još uvek živ, zapovedi da ga dovedu i da bude kažnjen javno, što se po pravednom sudu Božijem i ispuni, a ne po nekakvom usudu ili po (okretanju) kola sreće. A Foku, koji rđavo i bogomrsko upravljaše carstvom, Gospod sramno nizvrže rukom Iraklijevom i gorkom smrću liši zemaljskoga života. No, da vas ne bih zamarao podrobnim kazivanjem o događajima koje ustrojavaše Promisao Tvorca svega i sviju u svim vremenima i carstvima različitih naroda, izložiću vam svedočanstvo bogonadahnutih Otaca i Učitelja vaselenskih, koji sasvim jasno i strogo zabranjuju svako odavanje prelesti astrologije, čime ću i zaključiti svoju besedu.
Pavle, prvi posle blaženoga Jakova, brata Gospodnjega, koji beše vaznesen do trećega neba, u poslanici Rimljanima zapoveda, jasno govoreći: ʺ Svaka duša da se pokorava vlastima koje vladaju, jer nema vlasti da nije od Boga, a vlasti što postoje od Boga su ustanovljene. Zato, ko se protivi vlasti, protivi se uredbi Božijoj, a koji se protive primiće osudu na sebeʺ (Rimlj. 13, 1‐2). Iz ovoga je jasno da ljudi upravo po Božijem dejstvu i ustrojenju, a ne nikakvim kolom sreće niti izmišljenim usudom bivaju uzvođeni u carsko dostojanstvo, a, takođe, bivaju i lišeni istog, ako se pokažu kao oni koji carstvom ne upravljaju dobro i saglasno volji Božijoj, kako i napisa Duh Sveti: Gospod postavlja careve i svrgava ih. Ako to čini Gospod, onda to ne čine nikakvo kolo sreće, niti fortuna niti raspored zvezda, kako to tvrdi zabluda haldejska i egipćanska. Odvraćajući nas od takve zablude, isti božanstveni Apostol jasno piše ili, bolje reći, prekoreva Galaćane, govoreći ovako: ʺ Ali tada ne znajući Boga, robovaste bogovima, koji to po prirodi nisu. A sada poznavši Boga, kako se opet vraćate na slabe i bedne stihije, kojima opet iznova hoćete da robujete ? Gledate na dane i mesece i vremena igodine!ʺ (Gal. 4, 8‐10). Tako reče blaženi Pavle. A da ʺgledati na dane i meseceʺ jeste prestupno i bogomrsko i Hrišćanima tuđe delo, kao i da takva demonska učenja Sveti apostol Pavle naziva stihijama, svedoči i uči bogonadahnuti otac Vasilije Veliki, koga sada počujmo. Tumačeći reči proroka Isaije protiv Judejaca, koje kažu: ʺ Alisi ostavio svoj narod, dom Jakovljev, jer su puii zala istočnih i gataju kao Filistejci i mili su im sinovi tuđin‐skiʺ (Isa. 26), (Sv. Vasilije Veliki) govori: ʺVidiš li koliko je gatati zlo za tebe, jer one koji se predadoše obmani gatanja Bog ostavlja van Promisla Svoga. Mnogi Hrišćani se i dan‐danas u mnogo čemu drže (gatanja) i gledaju na dane i mesece, i veruju priznacima, i gataju po letenju ptica, po otpozdravima i susretima, kao i po mnogo čemu drugom. Ali, počujmo kako bi odbačen narod zbog toga što predade delu gatanja. To delo i taj izum su
satanski. Jer je rečeno: ʺTi narodi koje ćeš naslediti, slušaju gatare i vračare, a tebi to ve dopušta Gospod Bog tvo/ʹ (5. Mojs. 18, 14). Tako uči i tako zaveštava nama verujućima ovaj božanstveni Otac i Učitelj vaselenski. Mi, pak ‐ ne znam šta se to sa nama dogodi! ‐ više slušamo haldejska i germanska bešnjenja, nego bogorečita učenja bogonadahnutih Otaca naših i Učitelja koji tvrde da sve ono što ima veze sa nama niti se zbiva, niti zavisi od zvezda, zodijaka, kretanja i rasporeda planeta, niti od ikakvog kola sreće, već da smo ‐ budući da nas Tvorac s početka obdari samovlasnošću (slobodom), vlasni (slobodni) u svojim mislima i delima, kako u onim dobrim, tako i u onim zlim.
Poslušajmo razumno prepodobnoga oca našeg Jovana Damaskina i odustanimo, preklinjem vas, od prelesti astrologije koja ovlada nama. Ovaj božanstveni Otac i Učitelj jasno govori: ʺ Jelini smatrahu da te zvezde ‐ sunce i mesec, njihov izlazak i zalazak upravljaju svim onim što ima veze sa nama. Mi, verujući, međutim, tvrdimo da oni najavljuju kišu ili sušu, hladnoću i vrućinu, vlažno i suvo vreme, i vetrove, ali ni u kom slučaju ono što ima veze sa nama. Mi, budući da nas Tvorac stvori samovlasnima (slobodnima), imamo vlast (slobodu) u svojim delima. Ako bi sva naša dela zavisila od kretanja zvezda, onda bismo mi po prinudi činili ono što činimo, a ono što se čini pod prinudom ne priznaje se ni za dobro, niti za zlo. Ako, pak, ne činimo ni dobro ni zlo po sopstvenom izboru, onda ne zaslužujemo ni pohvalu ni nagradu, ni osudu i kaznu. Ali, u tom slučaju bi ispalo da je Bog nepravedan, kao Onaj Koji jednima daje dobro, a drugima zlo; tada bi, takođe, ispalo da Bog niti upravlja, niti promišlja o Svojoj tvoreviniʺ.
Imajući takve nelažne i neosporne dokaze bogonadahnutih i premudrih Otaca i Učitelja, za nas je veoma dobro i spasonosno da im se pokoravamo i povinujemo u prostodušnosti uma, zadovoljavajući se njihovim bogonadahnutim učenjima i predanjima, a tuđa (učenja i predanja) ne samo odbacujući kao nečastiva i bogomrska, već ih se i gnušajući i bežeći od njih kao od zmija‐otrovnica, po božanstvenoj zapovesti: ʺOvce Moje slušaju glas Moj, i Ja njih poznajem, i za Mnom idu... A za tuđinom neće poći, nego će pobeći od njega, jer ne poznaju glas tuđinacaʺ (Jn. 10, 27; 5).
A ko je najtuđiji i najneprijateljskiji i Bogu i nama, ako ne oni koji tvrde i uče da od uticaja planeta, zodijaka i kola sreće zavise i proishode sve naše misli, i dela, i želje, i prilike? Oni ne samo da nas lišavaju dara samovlasnosti (slobode), kojim nas obdari naš Tvorac, a po kojem se prepoznajemo kao oni koji su stvoreni po obrazu i podobiju Božijem, no se još pokazuju kao oni koji sasvim bezbožno i đavoliko hule na Samog Onog Koji je najviša pravda i dobrota, proglašavajući Ga za nepravednoga i za Tvorca zlih stvorenja. Ako bi, kako oni misle, kretanje zvezda i zodijaka jedne činilo dobrima, a druge zlima, jedne ‐ vladarima, a druge ‐ potčinjenima, jedne ‐ kao one koji žive čestito i celomudreno, a druge ‐ kao skvrne i nečiste, i kao počinitelje svakoga bezakonja; ako bi, zaista, neke zvezde imale takvu delotvornu silu kojom jedne čine dobrima i celomudrenima i gospodarima, a druge ‐ zlima, skvrnima i robovima, onda bi, svakako, sledilo da je Tvorac zvezda u njih položio takvu silu. Ako bismo to prihvatili, ispalo bi da je Bog prouzročitelj, to jest početni uzrok svih zala uopšte i da (On) posredstvom
kretanja zvezda jednima biva posrednik dobra i spasenja, a drugima ‐ posrednik zla i pogibelji. A šta može biti nečastivijeg od ovoga (mnjenja)? Jer Bog je uistinu dobar, Darovatelj i Prouzročitelj svakoga dobra. On nije prouzročitelj nikakvoga zla i nije uzrok nikakvoga zla, kako i božanstveni Jakov, brat Gospodnji, tajno uči, govoreći: ʺNijedan kada je kušan da ne govori: ʺBog me kuša, jer je Bog neprijemčiv za kušanje zlom, i On ne iskušava nikoga. Nego svakoga iskušava sopstvena želja, koja ga mami i vara. Tada želja zatrudnevši rađa greh, a greh učinjen rađa smrt (Jakovlj. 1, 13‐15). Eto uzroka svih naših zala i pogibelji naše! On se sastoji u tome što se odmah i trenutno potčinjavamo, poput živo‐tinja, bestelesnim, telesnim i duševnim pohotama i strastima koje ustaju protiv nas, i ne želimo da im se suprotstavimo, da ih pobeđujemo i obuzdavamo datom nam sviše razumnom silom, kako (nas) premudro i pobožno poučava božanstveni Maksim Ispovednik, govoreći približno ovako: to nije ništa drugo do nebriga o umnom, po prirodi, delanju; zato oni koji svagda prilježno upražnjavaju to delanje, svagda čine ono što je dobro, a nikada ne čine ono što je zlo. Ako i ti hoćeš da se izbaviš od zla, odbaci nebrigu, a sa njom ćeš (od sebe) odagnati i svekoliko zlo koje se sastoji u (primanju) sablažnjujućih predloga pomisli, posle čega slede i neprilična dela.
A u čemu se sastoji prirodno delanje našega uma, jasno uči isti ovaj (Sv. Maksim Ispovednik), govoreći da se prirodno delanje našega uma sastoji u tome da se, svojstveni nam, slovesni deo duše nalazi u poslušnosti reči Božijoj i da on (zatim) drži u poslušnosti beslovesni deo duše. Kada bi se ovaj poredak čuvao u svemu, u ljudima ne bi bilo nikakvoga zla, niti ikakve sile koja bi ih privlačila k zlu. A da mi težimo delima dobrim ili, pak, delima zlim ne po prinudi, niti zbog raspore‐da nekakvih zvezda ili zodijaka, kao i da postajemo slavni ili bivamo osramoćeni ne po okretanju nekakvog kola sreće, jasno uči isti ovaj premudri Otac i Učitelj, govoreći: naš um se nalazi između ovo dvoje ‐ angela i demona, od kojih svaki proizvode svoje dejstvo: prvi ‐ vrline, drugi ‐ poroke. Međutim, naš um ima vlast i silu da sledi koga hoće ili da se protivi kome hoće. Svete sile (Angeli) nas svagda privlače k dobru, a prirodne sklonosti i dobra volja nam pomažu u tome. Demonski napadi proizvode u nama strasti i lukavu volju. Ovo troje nas podstiče na dobro: prirodna sklonost, Svete Sile (Angeli) i dobra volja. Postoje, takođe, i tri podsticanja na zlo: strasti, demoni i zla volja.
Prema tome, čuvši i sasvim dovoljno i pravilno se naučivši od bogonadahnutih Otaca i Učitelja naših da smo samovlasni (slobodni) u svojim mislima i delima, i da nas na dobra dela nevidivo podstiče Angeo Božiji, kao i da nas on čuva (od zla), a da nas u lukave i bezakone postupke uvlači lukavi demon, zbog velikog bezumlja našeg i prenebregavanja zapovesti Božijih, kao i to da Gospod daje bogatstvo i nizvrgava u siromaštvo, da uzvisuje i ponižava, da nizvodi u ad i izvodi iz ada, da podiže od praha uboge i da od kala uzvisuje ništega ‐ odustanimo, preklinjem vas, od prelesti Egipćana i Haldejaca koji bogohulno tvrde da se sva dela naša i misli naše zbivaju usled kretanja zvezda ili (okretanja) kola sreće, a ne po Promislu Božijem i po neiskazivim sudovima Božijim. Egipćani i Haldejci od početka bejahu služitelji i učenici lukavih demona. Zato oni, poput učitelja svojih mudruju i govore, trudeći se da odvuku pobožne (ljude) od
vere u Boga, od ljubavi, nade i straha Božijeg, kroz koje se i kojima se slavi i hvali Tvorac svega i Gospod, onda kada se spasavaju pobožno i pravoslavno verujući ljudi koji Mu služe, i kada laž‐učitelj đavo, taj bezbožni i bogomrski zakonodavac Haldejaca i Jelina ‐ koji se na svaki način i svagda trudi da obmanom astrologije odvuče pobožne (ljude) od vere u Boga i ljubavi (prema Bogu) ‐ biva posramljen, poražen i nizvrgnut u krajnje poniženje. Mi smo blagodaću i čovekoljubljem Gospoda našeg Isusa Hrista ‐ Hrišćani, i zato smo dužni da držimo Predanje božanstvenih učenika Njegovih i ostalih bogonadahnutih Otaca naših i Učitelja vaselenskih, da po njima umujemo, da njih izučavamo i ljubimo: ʺAko ste,dakle, vaskrsli sa Hristom, tražite ono što je gore, gde Hristos sedi s desne strane Boga. Mislite o onome što je gore, a ne što je na zemljiʺ (Kol. 3, 1‐2).
Lažno i nečastivo učenje astrologa i predskazivača sudbine čovekove po danima rođenja ne beše sviše i ne od blagodati Svetoga Utešitelja otkriveno Haldejcima, Jelinima i Egipćanima, već od samih lukavih i čovekomrzačkih demona, a na pogibelj onima koji im veruju. Učenje, pak, božanstvenih Proroka i Apostola i vaselenskih Učitelja beše otkriveno od Samoga Svetoga Utešitelja i predato vernima na spasenje.
Gde ćeš naći, reci mi, da se bilo gde u Pismu pominje reč ‐ usud ili da se igde govori o približavanju i udaljavanju planeta, ili o zodijačkim znacima, koji (navodno) jednima daju blagostanje i srećan život, a drugima ‐ suprot‐no ovome, jednima ‐ vladarske položaje, a drugima ‐ ropstvo i krajnju sramotu?
Nipošto i nigde nećeš naći takva lažna praznoslovlja. Naprotiv, u Pismu se propoveda jedan Bog kao Tvorac i Vladika, i Promislitelj, i Upravitelj, i Ustrojitelj svih naših dobrih dela i misli; za drugoga Upravitelja i Ustrojitelja našega osim Njega ne čusmo niti (pomena) sretosmo u Svetom Pismu, niti to primamo čak ako bi i Angeo sa neba došao da propoveda i uči tome, čak ako bi i svi mudraci i učenjaci ovoga sveta počeli to da tvrde.
Nećemo se saglasiti sa njima kao istiniti Hrišćani i istiniti sledbenici Božanskoga Utešitelja, koji kroz Isaiju govori: ʺJa sam prvi, Ja sam i poslednji. I Moja je ruka osnovala zemlju i Moja je desnica izmerila Nebesa peđuʺ (Isa. 48, 12‐13). I opet: ʺJer, gle, Gospod, Gospod nad vojskama uzeće Jerusalimu i Judi potporu i pomoć, svaku potporu u hlebu i svaku potporu u vodi, junaka i vojnika, sudiju i proroka, mudraca i starca, pedesetnika i ugledna savetnika, i vešta umetnika i razumnoga poslušiika. I daću im mladiće za knezove i rugatelji će im postati gospodariʺ (Isa. 3, 1‐4).
Iz ovog se jasno naučismo da niti od zvezda niti zodijaka, već sviše, to jest od Samoga Oca svetlosti nishodi svaki dobri dar i svaki poklon savršeni rodu ljudskom, sve dok ljudi pobožno i dobrorazumno, sa prepodobnošću i pravdom služe Svevišnjem Vladiki, ispunjavajući zapovesti i odredbe Njegove.
Kada, pak, ljudi počnu da prestupaju i krše svete zapovesti i odredbe Njegove, tada se sva gorepomenuta dobra oduzimaju od njih, kako opet isti Prorok govori: ʺ Zaplakaće zemlja i opasti, iznemoći će vaselena i opasti; iznemoći će glavari naroda zemaljskoga. Jer se zemlja oskvrni pod stanovnicima svojim, jer pre‐stupiše zakone, izmeniše uredbe, raskidoše zavet večni.
Zato će prokletstvo proždreti zemlju, i zatrće se stanovnici njezini; zato će izgoreti stanovnici zemaljski i malo će ljudi ostatiʺ (Isa. 24, 4‐6).
Saglasno ovome prorokuje i blaženi David, govoreći Samom Tvorcu svih o onima koji mnogo bezakonovahu: ʺ Na klizavom postavio si ih, u propast bacaš ih! Kako za čas propadoše, pogiboše zbog bezakonja svoga, kao san nestadoše!ʺ (Ps. 72,18‐19). A da astrološko učenje, koje tvrdi da raspored planeta i zodijački znaci daju dobro i zlo svim gradovima i pojedinačno svakom čoveku jeste očigledna laž, ovaj isti božanstveni prorok Isaija gromoglasno nas uči, prorokujući egipatskom carstvu konačnu propast.
Proroštvo njegovo glasi: ʺPrestani sada sa vračanjem svojim i sa mnoštvom čini svojih, oko kojih si se trudila od mladosti svoje, ne bi li se pomogla, ne bi li se osnažila. Umorila si se od mnoštva namera svojih; neka stanu sada zvezdari koji gledaju zvezde, koji proriču svakoga meseca i neka te sačuvaju od onoga što će doći na te. Gle, oni su kao pleva, oganj će ih spaliti, ni sami sebe neće izbaviti iz plamenaʺ (Isa. 47,12‐14).
Koji drugi dokaz ubedljivije dokazuje da je astrološka prelest potpuno lažna i bogoneprijateljska, i da ne može spasti one koji joj se odaju, od toga što će se svi koji je upražnjavaju i koji joj se posvećuju biti poput pleve mučeni ognjem večnim i što neće moći da izbave duše svoje iz plamena (muke večne)? Nemojmo od gluhih i bezdihanih i nerazumnih stvari iskati pomoć i predznanje o onome što naumi Tvorac i Vladika svih za svakoga od nas, jer to je potpuno nepoznato i nesaznativo svakom stvorenome biću. Ko će pojmiti, kaže se, um Gospodnji ili ko će savetnik Gospodu biti? To jest: niko!
Ako, pak, niko ne zna budućnost izuzev Tvorca svega i svih, osim ako Sam On to ne otkrije nekom svetom i pobožnom čoveku ‐ Proroku Svome, koliko li je onda nerazumno da to tražimo od demonizovanih i lažljivih vračeva i gatara koji prate kretanje zvezda i ptica? To nimalo ne priliči, niti je svojstveno pravoslavnim Hrišćanima, koji svakodnevno zbore, hvaleći Gospoda: ʺK Tebi Gospode podižem dušu svoju, Bože moj, u Tebe se uzdam. Ne daj da se osramotim u vekove! (Ps. 25,1).
Ako ovo izgovaramo sa verom, moleći se Gospodu, kako onda, ponovo, sa usrdnom nadom pribegavamo bogomrskim astrolozima i raznim gatarama, i bezumno sami sebe proklinjemo? Jer se time pribrajamo onima o kojima govori psalam: ʺDa se posrame svi koji bezakonujuʺ. Ko su ti bezakonici ako ne upravo oni koji bezumno odlučuju sebe od vere u Boga i nade na Vladiku svega i svih, i koji se obraćaju ‐ sa novcem, sa velikom verom i nadom ‐ zajedničarima demona, mislim na astrologe i gatare, u želji da od njih saznaju štogod o sebi? Pa i kada nam sve to već ne bi bilo strogo zabranjeno Svetim Pismom, čak ni tada ne bismo smeli tome da pribegavamo, povinujući se Božanstvenom Pavlu koji nam daje zaveštanje, govoreći: ʺ A ja neću da ste vi zajedničari sa demonima. Ne možete piti čašu Gospodnju i čašu demonsku; ne možete učestvovati u trpezi Gospodnjoj i trpezi demonskoj (1. Kor, 10, 20‐21).
Ako već kaže da ne treba da kušamo žrtve prinesene demonima, jer su skvrne, koliko li nam tek onda više zabranjuje da idemo vračarama i gatarima ‐ služiteljima demona, isti taj (Sv. ap. Pavle) koji iz robinje u Filipima izagna lukavoga duha što gataše
Jelinima i zapreti mu (da umukne), iako duh govoraše istinu o Apostolima (Del. ap. 16, 16‐18).
Tako i mi, upodobljujući se učitelju, ne samo da ne treba da želimo da unapred pogađamo ono što se ima sa nama dogoditi, već i da treba drugima da zabranjujemo da se time bave, a da one koji neće da se isprave odagnavamo daleko od nas, jer su oruđa lukavoga demona i sasudi sačinjeni na propast.
Pravoslavni Hrišćani treba da se gnušaju i gade toga svom dušom svojom, i da svu nadu polažu na jedinoga istinitoga Boga, Gospoda našega Isusa Hrista, i da Njegove svete zapovesti svagda sa strahom Božijim i verom neodstupno ispunjavaju, govoreći sa Prorokom: ʺ Gospod Bog je sila moja, i daće nogama mojim snagu, i uzvešće me na visine, da bih pobedio u pesmi Njegovoj (Avak. 3,19). Njemu neka je slava. Amin.