Слажем се да је црква пасивна иако сам загрижен до коске. Умјесто да се свештена лица окрену правим вриједностима, и да буду примјер осталима, све чешће видимо чак и хедонизам код њих...

Па чак и владике... Нека нам свима Бог помогне и благосиља нас.

U sustini, ovo je najblize 'resenju'. Debeli pop u dzipu nikada nije niti ce ikada biti primer koji ce privuci nekog da bude iniciran. Medjutim, sa druge strane, i OP moze svojim svetlom privuci druge i postati ono sto propoveda (ako je to sto propoveda svetlo/ljubav). No ja ne vidim poruku razumevanja i ljubavi kod OP-a no poruku separacije i klasicnog prebacivanja krivice na nekog drugog.
Crkve zbog svog zasvodjenog oblika su mesto akumulacije energije i ne vidim kome dobronamernom mogu ikako da smetaju. A zemlja na kojoj su izgradjene je i tako nicija (tj. svacija)...

mislim da nije rešenje u tome da se cela država zamonaši, pa da svi žive disciplinovano ko verni monasi i monahinje.

rešenje je da se crkva suoči sa realnim životom modernoga doba i da vernicima daje kvalitetna duhovna tumačenja i odgovore, jer mnogo toga se novoga pojavilo što je izmenilo živote ljudi. ne bežati od vode već naučiti da se što bolje pliva u toj vodi.

ono što primećujem, pogotovu kod popova i onih bliskih crkvi. Postojala je Kraljevina Srbija tokom 19 veka, pa je u tada u Srbiji 90% stanovništva činili sitni seljaci, a onih 10% sitni trgovci, žandari, oficiri, popovi i ćate. Danas se to društvo iz 19 veka idealizuje i preterano veliča po svojim vrlinama, pa se čak takav društveni poredak nudi kao alternativa izazovima 21 veka. Tako kada slušam neke pravoslavne popove, kao da su nekom vradzbinom izvučeni iz 19 veka i ubačeni u današnjicu. Selo se u Srbiji promenilo, kamo li gradovi.

    

Pa gde god se okrenes - crkva. Pa samo na NBGD se trenutno zida bar 5 ogromnih .. kad me slog nije strefio kad sam pre neki dan videla da su sazidali ogromnu crkvetinu na onoj poljani preko puta Arene  da ne pricamo koliko je crkava sazidano u okolini u poslednjih 5-6 godina  pa odatle na malo snazniji zamah kamenom imas onu preko puta novog Merkatora .. jel to sad neki novi urbanisticki plan?.. da mora svaki kvart da ima svoju crkvu? Bogomolja na svakom koraku.. kad se vracas is shopinga da mozes na putu kuci da udjes u bar 5 crkava da se pomolis Gospodu i ostavis donaciju za "zavrsetak crkve" .. jer su uvek "nezavrsene" .. nezavrsene su po 30 godina, samo da bi bilo sto vise sredstava da se "zavrse" 

A da ne pricam o korupciji koja se vernicima smeje u lice i zbog koje sve manje ljudi i ima zelju da ode u crkvu i pomoli se Bogu. Danas je normalno da crkvena freska ugosti motiv "ktitora" sa bivsim zenama u "nojevoj barci" .. ako to nije bogohuljenje, ja onda ne znam sta jeste 

Vera je sa civilizacijskim napretkom sve vise u coveku a sve manje u instituciji i to je jedino ispravno. Nije bitno gde covek veruje i gde se moli i na kraju krajeva u sta veruje, bitno je da veruje i da ostvaruje nekakav kontakt sa necim sto je svakako iznad njega i iznad svih nas.

da, ta crkva stoji više od 10 godina u grubom betonu, ali su zato uložili novac u 300 metara skupe ograde, da im zauzeti prostor ne preotmu, kao da betonska ograda nešto znači špekulantima zemljištem.

Није тако, већ са цивилизацијским напретком има све мање искрених вјерника, а све више атеиста, агностика, декларативних људи који мисле да вјерују у нешто неодређено. Дакле није то исправно, него искушења савременог доба чине своје. Ти можеш да гајиш неку лично совоју духовнонст, али онда остајеш изван живота цркве коју је Христос завештао апостолима. Јер вјера без дјела је мртва вјера.

pa osim "hrama pred sobom" treba izgradjivati "hram u sebi" tako što će "hram pred nama" biti dobra i neophodna ispomoć i gradja za "hram u sebi" a i obrnuto, što je "hram u sebi" bolje sazdan, bolje ćemo razumeti "hram pred sobom".

recimo zdav dokoličar koji je non stop u crkvenom dvorištu nije automatski bliži crkvi i Bogu od onoga koji od obaveza, porodice i prijatelja nema previše vremena za posećivanje crkvenih odaja.

Čovek se ne radja kao savršeno biće, i mora biti usavršavan da bi funkcionisao kao ljudsko biće.

Потпуно се слажем са тобом.  Како градимо материјалне храмове, тако упоредо морамо да градимо и храмове у себи. Једно без другог не иде. Не можемо да будемо потпуни хришћани ако смо одлучили да не учествујемо у Светој Литургији. У том случају је вјера мртва, гаси се и ништа не значи. Са друге стране, ако и учествујемо без срца и искрено онда као и да не учествујемо и боље је и не ићи у цркву.

Што се тиче доколичара, само је важно да човјек има жељу и вјеру у Бога и у Цркву. Најмање је важно што нема времена да је редовно посјећује. Ти можеш бити хришћанин и да годину дана не идеш у цркву, али да си свјестан да треба да се иде и да је то добро. Касније ћеш се посветити цркви када будеш могао (имао времена или шанси). Неко може ићи сваки дан у цркву (јер сваки дан имају службе), неко само недељом, а неко једном мјесечно; свако нека се свом хришћанском животу посвети колико може и колико осјећа потребу. Али најгоре је потпуно се одрећи Христове Цркве и умислити да нам уопште није потребна. Тада идемо погрешном стазом. Вјера нам је празна те се под теретом живота потпуно истопи.

          

Sta je to "iskreni vernik"?  Ti verujes u nesto odredjeno? Video si to u sta verujes? Dodirnuo si ga? Isao si na pecanje sa njim?

Iskreni vernik je samo onaj koji veruje u sveto trojstvo? U  Isusa Hrista?


ti do te mere unizavas necije drugacije verovanje da cak ni ne priznajes da neko moze da veruje u nesto drugo, vec "misli da veruje" .. presubjektivan si, preiskljuciv i previse ogranicen u misljenju, ti ne mozes da kazes ovo nikako:

jer si kompletno nefleksibilan 

У реду, ја не знам у шта ти вјерујеш - то је твоја лична ствар. Немам намјеру, нити сам игдје показао да ми је стало до унижавања нечијег мишљења. Само сам написао нешто што је очигледно, а то је да хришћанство које се ни на који начин не практикује једноставно блиједи и нестаје из свијести човјека као иоле битан фактор у његовом животу. Јасно ми је да се то на тебе не односи, пошто знам да ниси хришћанка. Зато наглшавам да свако може да чита духовну литературу и ради на себи. Вјерује у Бога или неку вишу силу. Али овде се конкретно дотичемо православног хришћанства. О томе причамо. А ту онда као вјерник, и познавалац основа вјере јасно могу разлучити колико је нешто корисно а колико контрапродуктивно. При том се уопште не бавим ничим дугим до православљем. За све осало си управу - звучим потпуно субјективно, али за Цркву Христову што сам рекао је потпуно на мјесту!


П.С. То што извлачиш по четри реченице из контекста не може ти помоћи да ме боље схватиш, већ прочитај све као цјелину. Нема ту истицања "правог" или "кривог" вјеровања; већ православног хришћанства и осталих облика духовности које ни на који начин нисам желио да спутавам. Напротив - мислим да баш могу бити и корисна!