Ja volim pravila, i uvek se trudim da ih postujem, osim ako nisu besmislena. 

I svaka veza ima pravila, pa tu spada cak i ovo o cemu je Suzi pisala. Pravilo kompromisa, pravilo dogovora... Iznad njih su pravila postovanja, pravila tolerancije. Sve su to pravila, samo ljudi ne vole tako da ih zovu, jer zvuce kao da sputavaju neciju slobodu. A ta ista pravila su zapravo osnovni stub slobode.
 
Neka pravila se podrazumevaju, manje-vise... Pravila tipa nemoj lagati, varati, kasniti... i sva ona ponasanja koja se u vezi definisu kao pozeljna ili nepozeljna, cine upravo ta ista pravila. I ne samo u partnerskim, nego u svim odnosima - postoje pravila koja, kada se ne bi postovala, tog odnosa verovatno ne bi ni bilo.

Svako ima pravo da u vezi ocekuje sta god mu srce pozeli... pa i da insistira na tome... da bez toga ne zeli nikakav kontakt a kamoli vezu...
Sve su to prava pojedinca... i ok je da ona postoje...

Moze devojka da ocekuje da ce on zbog nje zapostaviti ono sto voli, prijatelje, porodicu...
Moze i momak da ocekuje da ce ona zbog njega prestati da se vidja i cuje sa drugaricama, bratom, majkom...

Pitanje nije da li oni to mogu da zele, ocekuju, zahtevaju... mogu...
Pitanje je da li oni to mogu da dobiju...
Ako je neko spreman na takve stvari, tu vrstu jednostrane zrtve, bio musko ili zensko, ili ga na to privlaci mnogo veci interes, ili je u pitanju osoba koja nema svoje ja, jednom recju beskicmenjak.

Kljuc svake veze je kompromis i medjusobno postovanje...
I ona i on, moraju imati trenutke samo za sebe...
Moraju udovoljiti nekim svojim sitnim zeljama kao sto su kafa sa drugaricama, gledanje utakmice sa prijateljima, shopping sa majkom, yamb sa starim drustvom ili nesto slicno...