Култура поклањања је у Русији веома развијена. За празнике се обавезно нешто поклања свим познаницима и колегама на послу. Често су то плишане играчке, мање или веће, сувенири и, наравно, цвеће и бомбоњере или торте, без којих се просто не иде у посету ни „обичним данима”



Од нашег дописника
Москва –УЈекатеринбургу je одржана изложба најгорих поклона које су грађани добили за новогодишње празнике, за Дан бранилаца отаџбине ( „дан мушкараца“) и заОсми март. На основу изложеног, може се закључити да жене највише мрзе да добијају на поклон пешкире, а мушкарци – чарапе и доњи веш.

Поред тога,организован је конкурс за десет најоригиналнијих поклона чији „аутори“ су добили као награду психолошке тренинге где ће их стручњаци научити шта треба да поклањају, како то да чине и како дапостигну најбољи ефекат на онога коме дарују. За најекстравагантнији поклон на изложби проглашен је часопис „Плејбој“ који су сину – тинејџеру поклонили родитељи. Дечко који је донео часопис на изложбу изјавио је да се веома збунио кад је видео шта су му родитељи припремили за Нову годину.

Други необичан поклон је добила жена која је уочи свог рођендана дала мужу новац како се не би осећао непријатно пошто је недавно остао без посла. Следећег дана добила је рођенданску честитку у коју је био стављен њен новац.

Изложбу прате и предавања на којима се посетиоцима говори како да не погреше при избору поклона за своје најдраже. При избору, кажу стручњаци, треба имати у виду подсвест човека. Задовољство онога ко прима поклон није везано за цену – ако је човек равнодушан према неком предмету, његова висока цена неће изменити реакцију. Ако се девојци не допада поклоњени накит, она ће једнако реаговати и на бижутерију и на брилијантски прстен.

Психолози оповргавају распрострањено мишљење да је боље поклонити мали, али вредан поклон, него велики а јевтинији. Током истраживања установљено је да је позитивна емоционална реакција на поклон директно пропорционална његовим размерама. Што је поклон већи, то је веће и задовољство које људи изражавају кад га добију. По мишљењу психолога, такву реакцију диктира подсвест.

Објављен је и списак правила којима се може појачати позитиван ефекат од поклона. Тако, рецимо, ако се двоумимо да ли да поклонимо чек којим се може нешто купити у продавници или поклон у истој вредности – треба изабрати ово друго. Врло је важно, али и необично лако, обманути подсвест – довољно је ставити поклон у велику кутију испуњену чоколадним бомбонама и хартијом, упаковати у шарени папир, везати великом машном, и радост примаоца поклона је обезбеђена.

Врло је важно да прималац види да је поклон купљен или направљен управо за њега. Зато је добро да су на њему иницијали или хороскопски знак. Кад је техника у питању, може се поклањати само оно што је за личну употребу – компјутер, ДВД, ... али никако, на пример, кухињски апарати.

Не саветује се поклањање безличних поклона као што су бомбоњере, агенде, оловке...

Култура поклањања је у Русији веома развијена. За празнике се обавезно нешто поклања свим познаницима и колегама на послу. Често су то плишане играчке, мање или веће, сувенири и, наравно, цвеће и бомбоњере или торте, без којих се просто не иде у посету ни „обичним данима“.

Према статистици, просечни грађанин Русије за Нову годину потроши око 200 евра на поклоне, за Осми март или Дан бранилаца отаџбине нешто мање.



Izvor: Politika

kad bi ovde svako od nas "pucao" za poklone za bilo kakvo vidjanje sa ljudima, bankrotirali bi 

Ja se secam jedno vreme bas bilo ono "pa kako cu kod nje praznih ruku" ili "daj kintu da kupim 100g kafu idem kod te i te na trac partiju" (naravno, ovo je dolazilo od starijih ljudi)... Sad udarila neka kriza pa se to valjda izbegava...

Ali zato kad su u pitanju posete kod lekara, prosto se covek zapita dal' su ovi ljudi u cekaonici bolesni ili jednostavno cekaju da im neko skuva kafu... posto svako drzi po 100g u rukama...

I da, slazem se da sa poklonima treba biti sto originalniji... to nekako daje svoju draz (poseban trud za posebnu osobu) a zna vala i da ustedi po koju kintu...

U skladu sa karakterom i horoskopom    volim praktične poklone, i da poklanjam i da ih primam.

Slažem se kao slagalica sa ovom konstatacijom. 

Obozavam da primam i dajem poklone. Pre par godina su svi znali da obozavam kovcezice na nakit i svi su mi to kupovali, sve dok nisam objavila da ne znam kud cu s njima, a glupo mi da ja to nekom dalje dajem .
Kad ja poklanjam uvek pitam nekoga sta mu treba, da li je to neki ves, carape, knjiga, kozmetika ...Primetila sam da ljudi uvek kazu nemoj nista da mi kupujes, ne treba mi nista!
Tada moram da se na kvarno cujem sa njegovim/njenim ukucanima i ispitam sta me zanima 

E da, u zadnje vreme sam nekoliko drugarica castila istim poklonom - odem u Lily i nakupujem im punu kesu kozmetike -  mleko za telo, pasta za zube, vodica za ispiranje usta, sapun, ulje, glade sveca, kupka ...uglavnom oko 2000dinara .

Pa.. malo mi to - pasta za zube i vodica za ispiranje usta zvuci kao - molim te obrati paznju na higijenu usta .. bazdi ti iz usta    osim ako stvarno ima taj problem, onda je to praktican poklon 

Ja nosim 200 gr kafe kad idem kod nekog kod koga nisam bila neko vreme, ili obavezno ako recimo idem kod drugarice sa kojom stalni pijem kafu, kupim jedno pakovanje s vremena na vreme, to mi je nekako logicno.

A za poklone za neke specijalne prilike .. ne volim ih ni ja i ne volim da biram drugima, to me smara. Ja obicno pitam : jel ima nesto sto bih voleo/volela za rodjendan/8.mart/picke materine i ljudi koji me znaju kapiraju da mi je to zaista pitanje od srca, a ne tek da otaljam nekoga. Najlakse je kad ti neko kaze, pogadjanja me nerviraju.

Pa nijedna drugarica se nije bunila, niti je shavtila kao da joj smrdi iz usta .
Ja kupim onu najvecu pastu koja dugo traje, valjda se prepozna da je to iz prakticnih razloga.
A i vodicu valjda svaka kuca ima, nemam pojma ...

"Ciao draga, srecna ti pichka materina, da mi zhivish sto godina u zdravlju i veselju"

 

Ja iskreno nemam pojma čemu ta vodica služi, tj. nikada je nisam koristila, nije mi ni trebala, valjda. 

Nego, obzirom da sam socijalni slučaj, najčešće svi mi socijalni slučajevi poklone kupujemo grupno, damo keš pa skupimo neku pristojnu sumu i ispadne to ok na kraju. Jedino što mi je žao što zbog bede i nemaštine ne mogu momku da kupim sve što hoću, jer povremeno vidim neku stvar za njega kojom se načisto oduševim, ali ne merem priuštiti. 

Neka, sve će to narod pozlatiti, e sad da li kroz rad ili ću da opljačkam banku, never mind.