Mađarska predstava u režiji Kokana Mladenovića gostuje u Beogradu


Mađarsko državno pozorište “Čiki Gergelj” iz Temišvara gostovaće 11. aprila na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu sa predstavom “Šekspir, Sonet 66” u režiji Kokana Mladenovića, objavljeno je na sajtu nacionalnog teatra.

Na stihovima slavnog klasika, napisanih pre više od 400 godina, nastala je dramska predstava, u kojoj se konstruišu scene iščitavane u duhu aktuelnih događaja i društvenih problema.

“Od 14 stihova uradili smo celu predstavu. Šekspirov sonet govori o raspadu piščevog sveta, ali je potpuno primenljiv i na naš, današnji, jer, u sonetu je reč o socijalnim razlikama, slomu morala, profanizaciji ljubavi, novcu, moći i sili koje upravljaju svetom. Reč je o pravoj slici sadašnjeg vremena”, smatra Mladenović.

Iz pozorišta “Čiki Gergelj” podsećaju da Šekspir nije poznat samo zahvaljujući svojim dramskim tekstovima i ukazuju da je društvena kritika prisutna i u njegovim lirskim delima, u sažetijoj formi, a izražena je konkretnim jezikom.

Predstava “Šekspir, Sonet 66” čuva univerzum šekspirovskih motiva i likova, ali istovremeno prilazi najvažnijim temama današnjice, koristeći svaki stih soneta kao početnu tačku.

“Ponovo ćete sresti Otela, Magbeta, Ričarda Trećeg, Romea i Juliju, Titusa Andronikusa i druge likove koji imaju svoj korespondent u sadašnjem svetu. Svestranost šekspirovskih poruka vidljiva je u predstavi koja se temelji na pokretima i gestovima, dok je govorni tekst jedino Sonet 66”, poručuju iz mađarskog teatra.

U autorskoj ekipi, osim Mladenovića, su i Irena Popović (muzika), Marija Kalabić (scenografija), Tatjana Radišić (kostimi), Andreja Kulešević (koreografija), Goli Kornelia (dramaturgija) i Serda Žofija (asistent režije).

Predstava je premijerno izvedena 11. januara ove godine.

Izvor: B92

Premijera predstave "Mala mađarska pornografija" u Novosadskom pozorištu

Predstava "Mala mađarska pornografija" u režiji Nikite Milivojevića, biće premijerno izvedena u četvrtak, 13. aprila u Novosadskom pozorištu/Ujvideki sinhaz.


Predstava je inspirisana pričama iz dela Petera Esterhazija.
 
Uloge:
 
Narator: Zoltan Širmer
Otac: Aron Balaž, k. g.
 
Udbaši, činovnici, novinari, navijači, a zatim:
 
Žena: Emina Elor
Stotinar Polaček: Daniel Husta
Natporučnik Varga: Arpad Mesaroš
Majka: Agota Ferenc
Kapetan Farkaš: Robert Ožvar, s. a.
 
Adaptacija: Nikita Milivojević, k. g.
Koreografija: Amalia Bennett, k. g.
Scenografija, kostimi
i izbor muzike: Nikita Milivojević i Amalia Bennett, k. g.
 
Predstava će početi u 19 časova.
 
Prva repriza je 24. aprila.

HAOS OKO DON KIHOTA Da li je premijera "odložena" zbog Đuričkovog političkog angažmana?


Ekipa predstave "Don Kihot - Šta su danas vetrenjače i odakle vetar duva", čiju okosnicu čine Nikola Đuričko i Boris Milivojević, u ponedeljak je dobila pismeno obaveštenje novopostavljenog v. d. direktora SKC Novi Sad Obrada Škrbića da im se "iz finansijskih razloga" uskraćuje premijera 11. aprila u novosadskoj "Fabrici".

Mnogi su to odmah povezali sa političkim angažmanom Nikole Đurička, koji je pre neki dan održao zapažen govor na predizbornom skupu Saše Jankovića.

- Ako su finansije problem, onda problema nema. Igraćemo “Don Kihota” i ako nam ne isplate honorare do premijere - rekao je juče za "Blic" reditelj Zlatko Paković nakon što je dobio obaveštenje da v. d. direktora SKC Novi Sad Obrad Škrbić odlaže premijeru.

Nikola Đuričko nam je juče tokom pre podneva u neformalnom razgovoru rekao da nema prave informacije o čemu se zapravo radi i da će ekipa na sastanku odlučiti šta dalje.

Šokirani Škrbićevim postupkom, ekipa predstave odlučila je juče po podne da pismeno odgovore v. d. direktora SKC Novi Sad Obradu Škrbiću, u kome ističu da "finansije nisu problem".

- Mi ćemo predložiti da ipak odigramo premijeru kao što je bilo planirano, jer smo spremni i ako su finansijski uslovi problem, mi nemamo problem s tim i ostavićemo mogućnost direktoru da te honorare isplati znatno kasnije. Jer je po ugovoru bilo da to bude do premijere, pa ako su nastali finansijski problemi, mi onda te probleme nemamo jer smo za opremanje predstave uložili svoj novac, tako da ne vidim nikakav problem. Znate, glumci su već godinu dana na okupu bez ijednog dinara honorara, što je meni specifična satisfakcija, pa onda nije ni problem da izvedemo predstavu bez uplaćenih honorara do premijere. Prosto, uplatiće kasnije, nije nikakav problem, možemo da napravimo aneks ugovora - navodi Zlatko Paković.

On dodaje da je Škrbić bio upoznat sa predstavom kada je došao na mesto v. d. direktora, pa je čudno što su naprasno iskrsli finansijski problemi. U međuvremenu je Nikola Đuričko održao govor na pomenutom opozicionom predizbornom skupu gde je oštro kritikovao vlast, a jutro nakon predsedničkih izbora premijera je pomerena do daljeg.

    Mi ćemo svakako izvesti predstavu jer je naša

- Pre oko tri nedelje Obrad Škrbić je jednom bio na probi predstave, došao je sa bivšim direktorom sa kojim smo mi i potpisali ugovor. Čovek se lepo ponašao, rekao je da je njemu drago što ima takav projekat, da će on sve obaveze koje SKC ima prema nama vrlo rado ispuniti, i ne samo da prihvata projekat koji je ranije započet nego da bi on voleo da je imao priliku da zaključi takav jedan, jer je sjajna ekipa i dobra ideja, tako da je to sve bilo krajnje uljudno. A onda sam dobio pismo, ponedeljak jutro uoči izbora u 11.03, i to me je baš iznenadilo. On je jedan kulturan, kultivisan čovek, ali pretpostavljam da to nije samo njegova odluka, iako nemam javne dokaze za to. Mi ćemo svakako izvesti predstavu jer je naša, ako ne u "Fabrici" i pod finansijskim i producentskim kišobranom SKCNS, onda ćemo naći neki drugi način. Ekipa je zdušna u tome - zaključuje Paković.

Bivši direktor Studentskog kulturnog centra Novi Sad Zdravko Vulin nam je rekao da “i te kako postoje uslovi i načini da se premijera desi po svim najvišim standardima za pozorišne premijere i po ugovornim obavezama SKCNS”.

Škrbić: Imamo milionske dugove

Obrad Škrbić direktor SKC Novi Sad, rekao je za „Blic“ da zasad nema kometar šta će se desiti ako ekipa predstave odustane od isplaćivanja honorara. Kaže da se bori s milionskim dugovanjima koja mu je ostavio njegov prethodnik, zbog čega je prioritet da se poslovanje SKCNS konsoliduje. Do tada, oslanjaće se na tekuće projekte.

- Do mene informacije da su odustali od honorara još nisu stigle i ne mogu da kažem šta bi bilo kad bi bilo. U momentu kada sam pričao sa glumcima i gospodinom Pakovićem nisam imao uvid u to da je SKCNS tek aplicirao na konkursu te da ne znamo da li ćemo dobiti novce za predstavu ili ne. Čim sam saznao da nemamo pare, odmah sam ih obavestio da predstavu moramo da odložimo dok ih ne dobijemo, a ne da je otkažemo, kako su oni rekli - rekao je Škrbić. A. L.

Uvodni prikaz predstave "Henri Šesti" u sredu u SNP-u


Uvodni prikaz predstave "Henri Šesti", pod nazivom "Naš Henri", održaće se u sredu, 19. aprila u donjem foajeu scene "Pera Dobrinović" Srpskog narodnog pozorišta.

Uvodni prikaz održaće prof. Marina Milić Radović, osnivač i upravnica Fondacije "Laza Kostić", a govoriće o stvaranju predstave, ono što publika obično nema prilike da čuje, te će svi koji dođu, na uvodnom prikazu moći da se upoznaju sa kreiranjem saradnje Nikite Milivojevića, Fondacije, Glob Teatra, zatim organizacijom, posebnim uslovima i zahtevima londonskog pozorišta, kreiranju kostima Marine Medenice, sa zahtevima scenografije Borisa Maksimovića, prevodom prof. dr Zorana Paunovića, muzikom Bore Dugića, kao i premijerom u Londonu, ilustrovano fotografijama iz Glob teatra,....). Ukupno trajanje je 45 minuta.

Prikaz će početi u 18:30 časova, a predstava "Henri Šesti" će biti izvedena od 19:30 časova na sceni "Pera Dobrinović".

Predstava "Leni" Bitef teatra u četvrtak gostuje u Novosadskom pozorištu


Predstava "Leni" Bitef teatra gostovaće u četvrtak, 20. aprila u Novosadskom pozorištu.


Multimedijalni triptih o životu i delu Leni Rifenštal kao svojevrsnoj paradigmi lepote i zla režirala je Tatjana Mandić Rigonat.
 
Igraju: Vladica Milosavljević, Goran Jevtić, Branka Petrić, Nenad Heraković i Katarina Marković.
 
Predstava će početi u 19 časova. Pojedinačna karta je 400 dinara, za penzionere, studente, đake i grupe je 300 dinara.
 
Reč rediteljke - Tatjana Mandić Rigonat:
 
"Dramska situacija predstave je zamišljeni susret dvoje vrlo stvarnih ljudi tokom snimanja šou programa: Leni Rifenštal i Džonija Karsona, američkog TV voditelja i komičara. Leni želi da promoviše svoju knjigu Poslednji Nubi i sebe rehabilutuje kao umetnika, a Džoni Karson da je suoči sa njenom prošlošću i činjenicom da je bila Hitlerov omiljeni režiser čiji su filmovi doprineli stvaranju njegovog kulta i estetizaciji nacizma. Projekat Leni  Rifenštal  otvara brojna pitanja aktuelna u današnjem vremenu: odnos umetnosti i propagande, novinarstva i propagande, odgovornosti i manipulativnosti umetnika i novinara, snage medija poput filma i  televizije u formiranju političkih stavova gledalaca.Kako razlikujemo dobro i zlo kada su u pitanju istorijski procesi i političke ideje u trenutku kada se istorija događa? Da li je lepota povezana sa idejom dobra ili estetski fenomen egzistira izvan i mimo etičke komponente? Da li je svaki umetnički čin nužno i politički čin?  Da li je održiva priča koju je Leni Rifenštal u godinama posle Drugog svetskog rata ponavljala – da je nju uvek zanimala isključivo lepota, harmonija?  Da li tok-šou žovijalno doprinosi rehabilitaciji i afirmaciji civilizacijski neprihvatljivih stavova?  Stavlja li se voditelj svesno ili nesvesno u ulogu koja je bila istorijska uloga Leni Rifenštal u odnosu na Hitlera? Ova i  brojna druga pitanja kojima autori dramskog teksta vešto komponuju provokativnu misaonu matricu čine projekat Leni za mene kao umetnika višestruko inspirativnim i polemičkim."
 
Helene Berta Amali Leni Rifenštal (1902—2003) je bila nemačka režiserka, plesačica i glumica, široko poznata po svojoj estetici i napretku koji je donela u filmskoj tehnici. Njen najčuveniji film je bio Trijumf volje (Triumph des Willens), dokumentarac mitinga Nacističke partije u Nirnbergu 1934, koji je Treći rajh koristio kao moćan propagandni film. Zbog toga što je bila poznata ličnost u Trećem rajhu, i zato što je bila lična poznanica Adolfa Hitlera i Jozefa Gebelsa, filmska karijera Leni Rifenštal je okončana nakon poraza Nemačke u Drugom svetskom ratu, kada je uhapšena, ali nije proglašena krivom za ratne zločine. Leni Rifenštal je poznata u filmskoj istoriji zbog razvijanja nove estetike u filmu, posebno u odnosu na naga tela. Iako propagandna vrednost njenih ranih filmova odbija mnoge, njihovu estetiku mnoge filmadžije nalaze izvanrednom. Pošto ju je filmska industrija odbacila nakon Drugog svetskog rata, kasnije je objavljivala fotografije Nuba plemena iz Afrike, i nastavila je da radi na podvodnom filmu.

Barišnjikov za RTS: Ispunjava me eksperimentalno pozorište


Čuveni baletski igrač i koreograf Mihail Barišnjikov nastupa u okviru svojevrsne kode 14. Festivala igre, u predstavi "Brodski / Barišnjikov" u Pozorištu na Terazijama. Taj čuveni umetnik za RTS kaže da nije treniran da bude klasični glumac već klasični igrač. Ono što ga ispunjava jeste eksperimentalno pozorište.

Barišnjikov je karijeru započevo u Kirov baletu, da bi posle spektakularnog prebega u Kanadu 1974. postao nosilac repertoara Američkog baletskog teatra, a potom Njujork siti baleta, kao i Nju Oak dens projekta, čiji je i suosnivač.

Direktor je sopstvenog umetničkog centra koji promoviše multidisciplinarne umetnike.

Predstava "Brodski / Barišnjikov", koja se izvodi tri večeri u Pozorištu na Terazijama, nije plesna predstava već veoma ličan, intimni projekat zasnovan na poemama nobelovca Brodskog, njegovog dugogodišnjeg prijatelja.

Na pitanje zašto mu je važno da se na sceni izrazi i verbalno a ne samo kao igrač ili koreograf, Barišnjikov odgovara:

"To je prirodan nastavak. To sam svojevremeno radio u plesnom teatru. Većina reditelja me je koristila kao glumca koji može da se pomera ili igrača koji može da glumi. Zato je ovo moj prirodni prelazak u govorni svet".

Ističe da nije treniran da bude klasičan glumac.

"Treniran sam da budem klasičan igrač. Od svoje mladosti, svojih tridesetih godina, bio sam fasciniran ruskim pozorištem. Odrastao sam uz klasično pozorište. Čitao sam dela Čehova, Dostojevskog, Turgenjeva, potom i zapadnih klasika. Nisam veoma obrazovan čovek, ali se osećam dobro u eksperimentalnom pozorištu i to je ono što me sada ispunjava", rekao je Barišnjikov.

Спремите се, стижу „Чаробњаци“


Не би се могло рећи да је необично то што група деце припрема представу по мотивима „Чаробњака из Оза“. Тај теозофски роман имао је небројено извођења и екранизација, а непролазност приче потврда је поруке коју она носи – у потрази за мозгом, срцем, храброшћу и породицом, ликови пролазе кроз разна искушења да би се читаво путешествије кроз надреалне светове завршило унутар њих самих.

Чаробњаци, превасходно филм атмосфере, пратећи припрему представе Црвене ципелице, гледаоцима покушавају да приближе унутрашњи свет деце са развојним сметњама. Управо су такви малишани актери овог филма. Пројекција је заказана за 7. мај у Великој сали „Мадленијанума“ у 18 сати.

Кроз форму мјузикла, радња прати сам радни процес и кроз ликове и њихове проблеме унутар наратива бајке демистификује унутрашње драме самих актера.

Филм Чаробњаци настао је у продукцији Дечје редакције Културно-уметничког програма РТС-а, у сарадњи са удружењем за афирмацију дечјег стваралаштва „Свитац“, а реч је о другој целовечерњој инклузивној представи коју је то удружење извело.

Улоге у том необичном мјузиклу имају деца са развојним сметњама (аутизам, развојна дисфазија, оштећен слух, сметње у интелектуалном развоју, поремећај пажње и Аспергеров синдром), уз помоћ другара, браће и сестара.

Сценаристи су Кристина Ђуковић и Маша Вујошевић, уредница је Љиљана Стојковић, а филм је рађен у режији Маше Вујошевић.

"Malograđanska svadba" 13. maja u Novosadskom pozorištu


Pozorište "Stevan Sremac" iz Crvenke gostuje 13. maja u Novosadskom pozorištu predstavom "Malograđanska svadba" od Bertolta Brechta u režiji Radoja Čupića. 62


O predstavi reditelj kaže: Malograđanstvo je u stvari karakterna osobina osoba koje žive u sredini u kojoj svi poznaju jedni druge i u kojoj postoji utakmica u tome čije će šta biti bolje. Zabadanje nosa u način života drugih je jedna od glavnih osobina malograđanina. Sakrivanje loših stvari u vlastitoj porodici, a raskopavanje i razotkrivanje o tuđoj, jedna je od njihovih značajnih osobina. Tu spada i život po strogo utvrđenim pravilima, kao i strah od toga da “ne pukne bruka” u familiji. Ogovaranje, izazivanje zavisti, ili zavist prema drugima, omalovažavanje drugih, ili naprotiv preterano uzdizanje drugih, dodvoravanje, ulizivanje ili uobraženost… sve su to osobine malograđanina. Preteranost u oblačenju i uređivanju, izazivanje spoljnog utiska lepote i bogatstva, su takođe jedna od osobina malograđanа.“ (Dr Ferid Čengić). Sve ovo je Bertold Breht hirurškom preciznošću locirao i smestio u nekoliko sati svadbenog veselja. Nas je u ovoj predstavi najviše zanimalo do kakvog ekstremnog ponašanja može dovesti traumatičan život prepun pritisaka i stresa u ovakvoj sredini koji se ogleda kroz doživljaj mladenaca.
 
Počinje u 19 sati.

Predstava Work in Прогрес 15. maja u Novosadskm pozorištu


Predstava trupe Kreativni pogon Work in Прогрес rediteljke Margarete Taboroši izvešće se u ponedeljak, 15. maja u Novosadskm pozorištu.


Autorski projekat "Work in Прогрес" govori specifičnim jezikom, teatra pokreta, manipulacije objektima, savremenog plesa i cirkusa.
 
Predstava se bavi pravom na rad i položajem malog čoveka u sistemu kojim vlada krupni kapital, spreman da samelje svakog, ako je potrebno i više puta. Poseban osvrt je na prilike u Srbiji i na prava radnika kod nas.
 
Počinje u 19 sati.

Fortinbras se napio

Premijera: 08. jun 2017.
Pisac: Januš Glovacki, Režija: Nikola Zavišić
Igraju:

Marko Savić - Fortinbras, norveški princ
Nenad Pećinar - Mortinbras, njegov stariji brat
Dušan Jakišić - Duh Fortinbrasovog oca
Igor Pavlović - Sternborg, norveški ministar unutrašnjih dela
MilanKovačević - Osmooki, njegov pomoćnik
Alisa Lacko - Dagni Borg, njegova nećaka
Nenad Pećinar / IgorPavlović - Hamlet, danski princ
Nenad Pećinar - Polonije, danski ministar
Dušan Jakišić - Stražar I
IgorPavlović / Nenad Pećinar - Stražar II

Prevod: Eva Grabovska, Dramaturg: Svetislav Jovanov, Scenografija: Željku Piškoriću i Vladimiru Saviću, Kostimografija: Marini Sremac, Muzika: Goranu Simonoskom

Tekst govori o teoriji zavere koju su, navodno, Norvežani ispleli, kako bi upropastili Dansku, koja je njihov arhineprijatelj odvajkada, i konačno zaladali njenim teritorijama. Pri tome su, međutim, svi potpuno odškrinutog mozga od alkohola. Tako se pre svega Fortinbras, koji bi zapravo trebalo da bude pandan Hamletu, ponaša krajnje nesuvislo i sumanuto. Dakle, imamo pred sobom, uslovno rečeno, politički angažovan, a zapravo veoma duhovit, na momente apsuradan, sulud, bezobrazan u mnogo čemu – rečju, mentalno angažovan komad

Nikola Zavišić