KARAJLIĆ NAJAVIO PREDSTAVU O NAUČNIKU: Tesla nadmudrio FBI


Nele Karajlić najavio premijeru svoje predstave o slavnom naučniku. Slavni muzičar - scenarista, režiser i glumac u spektaklu u SNP

VIZIONARSKI, kako to i priliči čuvenom nadrealisti, Nenad Janković, alijas Dr Nele Karajlić, osmislio je scenario o jagmi svetskih obaveštajnih službi za tajnim oružjem Nikole Tesle. Da sve bude zanimljivije, slavni muzičar je svoj scenario napisao pre dve godine, a FBI je tek pre dva meseca priznao da je uhodio velikog naučnika.

Predstava "FBI - dosije Tesla", čiji je Karajlić scenarista i reditelj, a pojaviće se i u ulozi detektiva Nika Nelsona, biće premijerno izvedena 19. novembra na Sceni "Jovan Đorđević" u Srpskom narodnom pozorištu. Reč je o multimedijalnoj koprodukciji SNP-a i "Tesla global foruma", uz saradnju s projektom "Novi Sad, evropska prestonica kulture 2021".

Radnja je smeštena u 7. januar 1943. godine, u Njujork, kada je odlazak naučnog genija sa životne scene pokrenuo nemilosrdnu trku svetskih obaveštajnih službi za Teslinim tajnim oružjem koje bi moglo da promeni tok Drugog svetskog rata.

- Pre dve ili tri godine Goran Marić, pokretač Udruženja "Tesla global forum", i ja došli smo na ideju da napravimo predstavu o Tesli, jednom od ljudi koji su izmislili 21. vek - rekao je Karajlić juče novosadskim novinarima.

Da bi publici dočarao svoje viđenje naučnika, Karajlić se, kako kaže, igrao sa scenarijem ("upleo sam hiljadu elemenata"), ali i "s muzikama". Osim na zvukovima, akcenat je i na savremenoj tehnologiji. Samo klikom na kompjuter, na nekom platnu, od ukupno njih pet, menja se ambijent u kojem se radnja odigrava.

- Time mi je omogućeno da u pozorištu napravim nešto što bi se moglo nazvati filmskom režijom - kaže reditelj, i otkriva da je glavni junak koga on lično tumači "nesrećni inspektor FBI Nik Nelson" koji je dobio naređenje šefa da uđe u sobu "ludog naučnika", pokupi svu dokumentaciju i odnese je u sedište FBI.

Pošto nije bilo očekivanih tajnih izuma, inspektor je dospeo u nezavidan položaj i biva praćen od strane tajnih službi. Jedini čovek koji bi mu mogao pomoći je Tesla, ali pošto je on već umro, dolazi inspektoru u snove.

Upokojenog Teslu igra mladi glumac Nikola Rakočević, a ostale uloge tumače: Marko Gvero (Arturo Sati), Aleksandar Gajin (Mark Tven), Bojan Dimitrijević (Pepe), Nebojša Savić (ruski špijun)... Na filmskom platnu, a na sceni tokom predstave, pojaviće se Nebojša Glogovac u ulozi Džona Edgara Huvera, prvog šefa FBI.


POČASNI GRAĐANIN

OVA predstava je deo promotivnog procesa Novog Sada kojim se pokazuje da je izuzetno značajan za srpsku kulturu - rekao je Nemanja Milenković, predsednik Organizacionog odbora projekta "Novi Sad 2021". - Ove godine navršava se 80 godina od kada je Tesla 10. jula 1936. godine proglašen počasnim građaninom Novog Sada.

Atelje 212 u stilu proslavilo 60 godina rada


Premijerom komada Milene Marković "Deca radosti" u režiji Snežane Trišić, Atelje 212 sinoć je proslavio 60 godina rada.


Publika, u kojoj su bili ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević i gradska sekretarka za kulturu Ivona Jevtić, gromoglasnim aplauzom pozdravila je veliki glumački ansambl i autorku Milenu Marković.
 
Proslavi jubileja Ateljea 212 prisustvovao je ceo ansambl pozorišta, kao i mnogi penzionisani glumci tog teatra.
 
Komad "Deca radosti" počinje susretom dve majke na grobovima svojih sinova, Pesnika i Ratnika, koji su stradali tokom preloma epohe, devedesetih godina 20. veka, nemoćni da se oslobode roditelja i odrastu.
 
Preciznim određenjem likova roditelja (narodnih oslobodilaca, oficira, partizana, učitelja, pisaca, balerina, domaćica), kako primećuje dramaturg Dimitrije Kokanov, pravi se temelj mapiranja jednog vremena i sistema vrednosti koji je određen kroz priču o učenjima i ideologiji, oslobođenju i izgradnji zajednice, njenim postulatima koji će, iako prenapregnuti slavljenjem poroda i preporoda, sahraniti svoju nejaku i ušuškanu decu, nesposobnu za odrastanje i samim tim osuđenu na propast.
 
Rediteljka Snežana Trišić je komad "Deca radosti" doži­vela kao rokenrol rekvijem i postavila kao ep o ličnom i kolektivnom stradanju, prepoznavši u toj "tužnoj pesmi" sve bolne tačke odrastanja i života svakog deteta, od prve ljubavi, bunta protiv nasleđa i uljuljkivanja u njemu, otkrivanja seksualnosti, bekstva u umetnost, poeziju, pa sve do smrti.
 
U drami "Deca radosti", kroz prelomne tačke od rođe­nja do smrti petoro mladih ljudi koji umiru od heroina, prelamaju se ideološki kontekst i koncept uspostavlja­nja i raspada Jugoslavije, pojava rokenrola u Srbiji, rato­vi devedesetih pa sve do našeg "novog doba".
 
Igraju: Filip Hajduković, Gorica Popović, Nenad Ćirić, Marko Gvero, Milica Mihajlović, Miodrag Krstović, Radmila Tomović, Marko Grabež, Jovana Gavrilović, Bojan Žirović, Milica Trifunović, Isidora Minić, Vladislav Mihailović, Katarina Žutić i Miodrag Dragičević.
 
Scenograf je Darko Nedeljković, kostimograf Maja Mirković, kompozitor Irena Popović, koreograf Bojana Robinson.

“Уједињење или смрт 1918”: Представа о Подгоричкој скупштини


Представа “Уједињење или смрт 1918” у продукцији Народног позоришта Приштина са сједиштем у Грачаници биће премијерно изведена 15. новембра у београдској кафани “Златна моруна”.

Документарна представа која за свој полазни драматуршки оквир узима стенограме засиједања Велике народне скупштине српског народа у Црној Гори – познатије као Подгоричка скупштина на којој су донијете одлуке о присједњењу Црне Горе и Србије, под династијом Карађорђевића, свргавањем краља Николе Петровића и за два дана формирање Краљевине СХС (прве Југославије).

Јелена Богавац, која представу режира са Ненадом Тодоровићем, док драматургију потпусује са Миленом Богавац, каже за Танјуг да су последице Подгоричке скупштине историјски тумачене на различите начине, између осталог као катастрофална ситуација која је радила на општесрпском јединству.

Богавац за Танјуг истиче да је из данашње позиције врло важно вратити се на почетак, на рођење југословенске идеје.

“У савременом историјском тренутку, у коме се кроз наш живот распало неколико Југославија и са освртом на историјски тренутак у коме је неколико Југославија настало, а све некако имају везе са формулисањем нашег осећања националног, који се постиже кроз територијални интегритет, чини нам се да је јако важно да данас на питању формулисања и формирања свог националног и сваког другог идентитета, у ствари одемо на почетак, на рођење југословенске идеје, са дистанцом од доживљаја, од осећања себе као производа распада неколико Југославија”, рекла је Богавац у интервјуу Танјугу.

Она примјећује да је очигледно постојао велики оптимизам и велика жеља свих словенских народа за уједињењем и чувеном формулацијом “уједињење нашег троименог народа – Срба, Хрвата и Словенаца”.

“О српском национу расправља се и систематизује у једном јако добром присједињујућем романтичарском националном духу, који је данас потпуно пољуљан, националном идентитетском статусу који нам стално измиче. Формулисање нашег националног идентитета је јако тешко и пољуљано и чини ми се да је овакво позориште јако важно у овом тренутку за све генерације”, истакла је редитељка и додала да је лијепо сагледати историјску ситуцију која се одразила на “националне судбине”.

Она је за Тањуг рекла да им је било јако занимљиво да се баве почетком парламентаризма, установљавањем парламентарних структура на постратним подручјима када није било чак довољно средстава да се изради печат ни довољно папира за штампање записника.

“Уједињење или смрт 1918” је, према наводу редитељке, покушај да се одговори на питања: Ко су Црногорци, ко су Југословени, да ли је идентитет суверенитет, шта је народ, шта је нација, јесу ли Срби окупатори или ослободиоци, ко брани малу Црну Гору а ко је напада, ко жели Велику Србију а ко је се плаши, да ли је Велика Србија мала Југославија, шта је легитимитет, шта је издаја, са ли се из ропца Црне Горе родила Југославија, да ли се из ропца Југославије родила Црна Гора…

“Важно је одговорити на сва питања, али је такође важно питања постављати. Свака врста идеолошке чизме која би сва ова питања стављала у једну исту врећу би нас минимализовала у односу на бављење документаристичким театром. Уметничка истина може да има и анализира неколико историјских истина које су раме уз раме и чине један историјски тренутак”, сматра Богавац.

Она наглашава да живимо у јако компликованом историјском тренутку.

“Мислим да смо покушали да у представи отворимо сва питања која овај компликовани тренутак доноси. Да ли смо нашли у себи и у садржају представе одговор? Чини ми се да смо нашли различите одговоре и тичу се анализе онога шта је револуционарна скупштина, шта је лигитимитет, шта је установаљавање легитимитета, како се револуционарне ствари доводе у принцип легитимитета”, објаснила је драмутуршкиња.

Она наводи и да све чланове ауторске и глумачке екипе уједињује у овом позоришном истраживању велика жеља за формулисањем свога нациналног осјећања.

“Мислим да смо неоромантичарска скупина и да смо се кроз бруталну социо-политичку и историјску анализу и великим уметничким залагањем да се од транскрипта направи играна форма, хомогенизовали у јако лепом осећању националне идеје, идеје осећања своје нације”, нагласила је Богавац.
„Златна моруна“ сједиште Младе Босне, Младе Црне Горе, Младе Хрватске

Сценско решење представе произашло је из локације – подрум кафане “Златна моруна”.

“’Златна моруна’ је била седиште и Младе Босне и Младе Црне Горе и Младе Хрватске, младих на Балкану и одатле креће покрет ‘Уједињење или смрт’, једна чудно јака социјална левичарска фракција и омладинска структура. Тезе које су млади левичари износили на Подгоричкој скупштини и које су формиране на овом месту су и дан данас напредне и покретачке”, нагласила је редитељка Богавац за Танјуг.

Богавац је прецизирала да су приликом тражења сцене за играње представе, гледали да пронађу неку метафору, “да та локација буде она на којој су учесници скупштине, београдски студенти црногорског поријекла сасвим сигурно били у тренутку када су студирали”.

У улогама народних посланика су Угљеша Вујовић, Игор Филиповић, Милорад Капор, Игор Дамјановић, Славиша Чуровић, Небојша Ђорђевић, Јанко Цекић, Урош Нововић, Марко Панајотовић, Јован Здравковић, Јован Мијовић, Предраг Васић, Васиљ Аџић.

Играју и Данијела Врањеш, Александра Цуцић, Горица Регодић и Александра Јелић.

Представа се игра 15, 16, 19. и 20. новембра са почетком у 15 сати.

"Народна драма" од сутра на сцени "Раша Плаовић"


Сутра ће на сцени „Раша Плаовић" Народног позоришта у Београду бити премијерно изведена представа ''Народна драма'' по тексту Олге Димитријевић. Добитница Стеријине награде за савремени текст 2012, овога пута пише о љубави, женском идентитету и положају жене у традиционалном свету.

"Шемса у Народном" и "Пољубац две жене у националном театру" потенцијални су наслови таблоида после премијере "Народне драме". За њих је екипа представе спремна, као и за публику која ће причу о истополној љубави доживети као причу о слободи.

Олга Димитријевић комад смешта на српско село, у патријархалну средину, у којој се рађа љубав између кафанске певачице и младе девојке.

"У самом комаду сам покушала да говорим о томе колико и у том ригидном свету се ми сви и у тим различитим односима волимо. Ја у сваком тексту стојим иза политичких позиција које су леве и феминистичке, то је и у тексту овде", напомиње ауторка драме Олга Димитријевић.

Редитељка Бојана Лазић сматра да треба посматрати оно што се дешава свима, били геј или не. То је дубина емоција које те погоде када се лудачки заљубиш и лудачки патиш када раскинеш са неким, иситче Лазићева.

Уз субверзивну тему и субверзивна музика. Хитови Шемсе Суљаковић, Љубе Аличића, Хасана Дудића, али не као пародија већ као текстови са којима се јунаци драме поистовећују.

Глумица Сена Ђоровић каће да је нису занимала општа места у вези са знимањем певачице. "Нисам хтела да се бавим професијом те жене већ човеком. Ово је жена која се не осврће назад, која живи своју слободу до краја, колико год она тешка", наводи Ђоровићева.

Осетљива тема или не - тек стигла је "Народна драма".

Јесењи позоришни фестивал на Мећавнику


Представом "Укалупљивање - трагедија лоптања у Срба", београдске Установе културе "Вук Стефановић Караџић" и Факултета драмских уметности, на Мећавнику је почео Први Јесењи позоришни фествал редитеља Емира Кустурице, под мотом "Дрво које живот значи".

Оснивањем дводневног фестивала, на коjем ће се сутра представити и студенти Факултета уметности из Косовске Митровице, као и "Атеље 212", наш прослављени редитељ заокружује своју идеју да свако годишње доба има један фестивал: јесењи позоришни, зимски Кустендорф, пролећни Сајам књига и летњи музички фестивал Бољшој.

"Позориште је једна од првих уметности, грађанских уметности, која доживљава трансформацију, друштво или друштва у којима се све мења, у којима сиротиња гласа за десницу а богати за левицу. Друштва у којима ликовна уметност се пребацује у позориште, а позориште у филм и све се врти у неку ексцентричну слику света, зато је позориште веома важно", каже Кустурица.

Селекција програма поверена је младом редитељу Милану Нешковићу који иза себе има више успешних и награђиваних представа на сценама еминентних позоришта у Србији.

"Жеља нам је да по узору на старијег брата Кустендорф и овај фестивал има такмичарски карактер када су у питању студенске продукције, а да се у ревијалном делу одвијају вечерње представе најбољих и најеминентнијих позоришта региона и Европе", изјавио је Нешковић.

Циљ је, према његовим речима, да се сви ти млади људи и већ афирмисани аутори окупе на једном месту и кроз размену идеја, мишљења и искустава направе полигон за сопствену, али и будућност културе земаља одакле долазе.

Факултет уметности у Косовској Митровици другог дана фестивала извешће представу "Плеу Стриндберг" Фридриха Диренмата у режији Јовице Павића.

Публика на Мећавнику погледаће и нову представу Атеља 212 - "Деца радости" Милене Марковић у режији Снежане Тришић којом се затвара "Јесењи позоришни фестивал".

Поред представа, током дана биће одржана радионица из позоришне режије док ће у вечерњим сатима 19. новембра концерт одржати бенд "Екстра 5".

 

Tesla nadmudrio šefa FBI


Predstava dr Neleta Karajlića pobrala simpatije sinoć u Novom Sadu. Reč je o koprodukciji SNP-a i "Tesla global foruma", uz saradnju s projektom "Novi Sad, evropska prestonica kulture 2021"

 ZA predstavu „Tesla – dosije FBI sinoć u Srpskom narodnom potorištu u Novom Sadu, tražila se karta više. Multimedijalna predstava “legendarnog muzičara glumca Nenada Jankovića, alijas dr Neleta Karajlića koji se u ovom nesvakidašnjem komadu pojavljuje kao reditelj, scenarist, kompozitora i inspektor FBI Nik Nelson, pobrala je simpatije novosadske publike.

Reč je o koprodukciji SNP-a i "Tesla global foruma", uz saradnju s projektom "Novi Sad, evropska prestonica kulture 2021". Radnja je smeštena u 7. januar 1943. godine, u Njujork, kada je odlazak naučnog genija sa životne scene pokrenuo nemilosrdnu trku svetskih obaveštajnih službi za Teslinim tajnim oružjem koje bi moglo da promeni tok Drugog svetskog rata.

Pošto nije bilo očekivanih tajnih izuma, inspektor je dospeo u nezavidan položaj i biva praćen od strane tajnih službi. Jedini čovek koji bi mu mogao pomoći je Tesla, ali pošto je on već umro, dolazi inspektoru u snove.

U Karajlićevoj kreaciji, Tesla i Mark Tven druguju na onom svetu igrajući poker i dolaze u snove nesrećnom detektivu koji uzalud pokušava da nađe njegove skrivene izume za kojima čeznu Amerikanci, Englezi i Rusi.

Kompletan scenario je u stihovima, pa tako Tesla, između ostalog poručuuje: za moje struje ne treba žica, meni je ceo kosmos – sijalica!

Upokojenog Teslu igra mladi glumac Nikola Rakočević, a ostale uloge tumače: Marko Gvero (Arturo Sati), Aleksandar Gajin (Mark Tven), Bojan Dimitrijević (Pepe), Nebojša Savić (ruski špijun)... Na filmskom platnu, a na sceni tokom predstave, pojavljuje se u nekoliko navrata Nebojša Glogovac u ulozi Džona Edgara Huvera, prvog šefa

Upokojenog Teslu upečatljivo je odigrao mladi glumac Nikola Rakočević.Ostale uloge tumače: Marko Gvero (Arturo Sati), Aleksandar Gajin (Mark Tven), Bojan Dimitrijević (Pepe), Nebojša Savić (ruski špijun)... Na filmskom platnu, a na sceni tokom predstave, pojaviće se Nebojša Glogovac u ulozi Džona Edgara Huvera, prvog šefa FBI.

Predstava "Danas nam je divno DNO" Mićka Ljubičića 7. decembra u SNP-u


Predstava "Danas nam je divno DNO" jednog od najpoznatijih imena srpskog humora, najpopularnijeg Indeksovca Mićka Ljubičića, biće izvedena 7. decembra u Srpskom narodnom pozorištu.





U ovoj predstavi Mićko Ljubičić će pred publikom igrati sedam što izmišljenih, što stvarnih likova iz savremenog društvenog, estradnog i političkog života naše zemlje.
 
Radnju predstave "Danas nam je divno DNO" scenaristi Mićko Ljubičić i Voja Žanetić smestili su delom na jednu vanrednu konferenciju za štampu, a delom na proslavu godišnjice tabloida "DNO" (ime ovog tabloida nastalo je kao skraćenica od "Dnevne novine i oglasi").
 
Voditelj programa (u interpretaciji glumca Srđana Ivanovića) će, pred imaginarnim fanovima tabloida, intervjuisati šest "najeminentnijih" gostiju sa proslave lista DNO. U jednom trenutku će se pred publikom pojaviti i sedmi, tajanstveni i ujedno "najmegaeminentniji" gost i ujedno spasilac čitave proslave, kada se ispostavi da se pojavio ozbiljan bezbednosni rizik za zvanice.
 
Mićko Ljubičić publici je poznat i po scenarističko-glumačkom doprinosu u legendarnom "Indeksovom pozorištu", a i po tome što je autor kultnih knjiga pod nazivom "Nacionalni park Srbija", autorske TV emisije "Pozovi M... ili će on tebe" i serijala "Lekoviti show", gde je takođe sarađivao sa Žanetićem. Mićko je nekoliko godina i "lečio" Srbiju kroz predstavu "One stvari", a koja je tematiku bračnih obaveza i generalnog seksualnog zdravlja nacije obrađivala sa komične strane.
 
Nova predstava "Danas nam je divno dno" predstavlja svojevrsnu sinergiju svih dosadašnjih projekata Mićka Ljubičića, a svojom formom ima priliku da postane i jedan savremen, kvalitativni pomak u odnosu na dosadašnje projekte.
 
Kao i prethodni projekat ("One stvari"), i "Danas nam je divno DNO" je proizvod saradnje sa Ganetom Pecikozom kao producentom i njegovom firmom GMR.
 
Predstavu je režirao mladi novosadski reditelj Petar Jovanović, koji je između ostalog režirao i popularnu predstavu "Državni Posao".
 
Predstava će početi u 20 časova.

Premijera predstave "Fama o biciklistima" danas u Novosadskom pozorištu


Muzički metahoror o kraju sveta, "Fama o biciklistima", premijerno će biti izveden danas u Novosadskom pozorištu.



Predstavu je po tekstu Svetislava Basare režirao Robert Lenard.
 
"U romanu "Fama o biciklistima" Svetislav Basara i njegovi biciklisti ružinog krsta grade ludnicu za dvadeset miliona ljudi. To je približno bio broj stanovnika u SFRJ 1987. godine. Evangelijski biciklisti u predstavi Novosadskog pozorišta grade još veću ludnicu: za 472 miliona stanovnika. To je broj stanovnika Evrope, kaže reditelj Robert Lenard.
 
"Nije više Jugoslavija u raspadu, kao pre trideset godina, nego ceo svet. Pre svega Evropa. No teorije zavere su aktuelnije nego ikad: od CIA-a do KGB-a, od Jevreja do HAARP-a, od islamskih terorista do futbalskih huligana… Tu je i misteriozna teritorija biciklizma, sa svojim poimanjem vremena i prostora, snova i psihoanalize. Vavilonska kula Velike ludnice nije više san, već je java. U njoj se nalaze šizoidni stanovnici našeg sveta koji plešu i pevaju kao da je sve u redu a kula je već uveliko razdrmana, na samoj ivici raspada. U ovoj ludnici, koja nije samo izgrađena, već i funkcioniše savršeno u svojim imbecilnim mehanizmima, propada pravilo da je jednooki kralj među slepcima. Ovde je slepilo najdragocenija ljudska osobina. Krimić i filozofska predstava, mjuzikl i pshijatrijska dijagnoza ‒ to se sprema u Novosadskom pozorištu u obliku adaptacije kultnog romana "Fama o biciklistima".
 
Dr. Herbert Majer ‒ Daniel Husta
Kralj Karlo Ružni ‒ Arpad Mesaroš
Majordom Grosman ‒ Daniel Gomboš
Zigmund Frojd ‒ Emina Elor
Ernest M. ‒ Aron Silađi, s. a.
Herta Majer ‒ Terezia Figura
Šerlok Holms ‒ Agota Ferenc
Votson ‒ Gabor Pongo
 
Početak predstave je u 19 časova.
 
Prva repriza je 14. decembra.

„Крцко Орашчић“ у биоскопу „Синеплекс“


Чувени балет Петра Иљича Чајковског „Крцко Орашчић“ у кореографији Јурија Григоровича и продукцији Бољшог театра биће приказан данас у биоскопу „Синеплекс“ у ТЦ „Ушће“.

Заснован на Хофмановој причи, уз музику Петра Иљича Чајковског, али и грандиозну сценографију и костиме, оваj балет истражује универзалне теме о љубави, моћи и злу.

Плесна трупа Бољшог театра задужена је за маестралну интерпретацију дела, а гледаоци ће пратити сва искушења девојчице Марије у њеном настојању да помогне принцу Крцку Орашчићу да врати своју силом изгубљену љубав.

У новој календарској години, сезона директних преноса из руске престонице, у биоскоп „Синеплекс" доноси 22. јануара класик Чајковског Успавана лепотица.

Карте су у продаји и могу се купити по цени од 1.300 динара по представи.

Куповином улазница за четири или више балета у сезони 2016/2017. остварује се право на снижену цену улазнице.

И Пепељуга и Електра пате


Представа ће тежити да покаже како се, попут вируса, шири страст освете, како она човека доводи готово у стање транса и како он сумануто почиње да верује да извршава вишу правду



После нежне „Пепељуге” коју је режирала у позоришту „Бошко Буха” редитељка Ива Милошевић ухватилa се укоштац са Кишовом „Електром” античком драмом која прича о брату и сестри који убијају мајку светећи се тако за смрт оца. Премијера представе „Електра” биће изведена у недељу 25. децембра на сцени „Раша Плаовић” Народног позоришта у Београду. Сценограф је Горчин Стојановић, костимограф Борис Чакширан, композитор Владимир Пејковић. У глумачкој екипи су: Нада Шаргин, Марко Јанкетић, Павле Јеринић, Александар Ђурица, Бранко Јеринић, Дарко Томовић, Душанка Стојановић Глид и други.

Колико је деликатно непосредно после света бајки суочити се са енергијом побуне коју, поред осталог, заговара „Електра”? Која заједничка нит спаја, односно раздваја ове сценске хероине?

Парадоксално, није тешко прећи са режије бајке на режију трагедије. Дакако, различитим средствима, обраћајући се различитој публици, пре свега по узрасту. Оба жанра гледаоце, а у случају бајке то су деца, преводе до места запитаности над смислом живота, стрепње пред неизвесношћу, пред будућношћу, судбином, ако није претенциозно рећи сврхом постојања. И бајка и трагедија могу публици пружати осећај језе, као и свесне или несвесне идентификације са јунаком, тачније – са јунакињама. И, коначно, довести до катарзе. Додала бих да осим енергије побуне, Електру води енергија гнева, као веома моћна сила у човеку која често долази из предела ирационалног. И Пепељуга и Електра трпе патњу, али, за разлику од Пепељуге, за Електру је немогуће избављење од тог доминирајућег осећања.

Електра је карактеристична и по немиру, по предодређености да промени свет. Из којег угла приступате читању овог дела? Шта вам је као редитељу изазовно у сценском читању „Електре”?

Највише ме узбуђује питање премоћи нагонског и ирационалног у човеку. Да ли је, и колико, могуће у себи обуздати тако снажно осећање као што је опчињеност мржњом и осветом? Ако душа опстаје само под једном тежњом, ако појединац живи за само један тренутак, а то је чин освете, верујући да ће му баш тај тренутак донети спокој и олакшање, да ли су могући опрост и оздрављење, да ли је могуће пронаћи други смисао живота и наставити даље? С друге стране, гнев и побуна вођена гневом, цивилизацијски гледано, чине да човек проналази у себи покретачку силу, да бира делање уместо пасивног трпљења. За мене, велики изазов представља покушаj да направим позоришту трагедију са свим њеним дејствима на публику, онима о којима смо учили, о којима је толико писано, која очекујемо, а која нам се ретко догоде. Мислим да та дејства не иду рационалним каналима, немају моралне поуке, немају „наравоученије”, него нам помажу да се, бар на кратко, растеретимо страхова пред тамном страном наших бића, оном коју сви, хтели то да прихватимо или не, носимо као личности.

„Проклет био час када ми сасуше у уши као куку ту проклету реч поштење... Проклети да су силници! И краљеви! И закони! И богови!... ”

„Електра” је породична трагедија која отвара питање освете. По чему је данас савремена и зашто? Ко су „Електре” наших дана?

Рекла бих да је затрованост жељом да се на претрпљено зло одговори наношењем зла: свевремена тема. У нашем поднебљу велики број људи осакаћен је траумама из прошлости и, нажалост, немају снаге да се одупру сопственој овисности о осећању жртве. Као да верују да опсесивна окренутост прошлости може исправити „квар”, излечити озледу, а, заправо, када је зло почињено, немогуће га је избрисати. Поставља се питање: како се носити са тим? Могу ли тековине цивилизације, пре свега идеја правног поретка, горљивом гневу који разара душу појединца, пружити избављење од тако моћне и опасне страсти? Стога, мислим да сваки човек који нема снаге да се одупре мржњи има нешто блиско Електри.

„Електру” прате дубоке мисли о поштењу, о махнитости као главном покретачу освете, о опросту као много мудријем поступку од освете... Електрин бол и гнев чини се, прате нас до данашњих дана. Шта се деси са људском природом која прође кроз искушење освете? Какав је човек , заправо, после таквих емоција?

Када би одговор на такво питање био једноставан, лак или уопште могућ, можда не би ни било потребе за постављањем ове трагедије. Тешко је претпоставити шта лична трагедија и претрпљена неправда учине човеку као личности, као свесном бићу. Сиоран каже да када једном искусимо високе температуре, немогуће је обитавати на нижим. Електрина мајка, Клитемнестра, није могла да преболи налог свог мужа, Агамемнона, да се помоћу жртве детета, Ифигеније, Електрине и Орестове сестре, остваре ратни циљеви. Лудило таштине њеног мужа довело је до њеног лудила. Кроз Електру и Ореста тај ланац лудила бива настављен. Орест, истина, у једном часу има дилему у вези са матероубиством, плаши се сопственог самопроклињања, али вртлог свирепости у који је увучен енергијом Електриног гнева не допушта превагу разума. Представа ће тежити да покаже како се, попут вируса, шири страст освете, како она човека доводи готово у стање транса и како он сумануто почиње да верује да извршава вишу правду, правду коју одобравају више силе, а и људи. Позориште је једино место на којем је могуће показати рад тог механизма човековог рационалног оправдавања нагонског. Само је позоришном игром, глумачком страшћу, могуће гледаоца провести кроз вишеслојан процес одношења према мотивима јунака – од гнушања до подршке, и даље – све до суочења са ништавилом које стоји на крају осветничког пута. Уколико то суочење буде и суочење са самим собом – утолико боље.

Еурипид је вероватно први драмски писац који је био судски кажњен због својих драма. Казна му је изречена зато што је публика плакала приликом њиховог извођења. Од глумаца који су истрајавали на представи „Пепељуга” тражили сте богату игру са гримасама, компликован сценски покрет... На чему инсистирате у случају „Електре”?

Инсистирам на истинитости. Тражим од глумаца дубоке и комплексне емоције, избегавање извештаченог и лажног, академског играња трагедије, потпуну проживљеност. Не желимо да узвишени и поетски језик трагедије употребљавамо као заклон за општи тон патоса. Заједнички трагамо за изразом који Кишову јарку језичку форму чини уверљивом. Не желимо ни да публици сервирамо ироничне коментаре и унапред припремљене закључке, него настојимо да се сваком гледаоцу понаособ нешто догоди и да из сале изађе у барем мало другачијем расположењу у односу на оно пре почетка представе.