Premijera predstave za decu 'Eko bajka'

Devojčica Mirka koja je zbog svojih loših navika dobila nadimak Prljka je veoma nesrećna zbog toga,ali se ni malo ne trudi da se promeni sve do momenta dok u njenu školu ne dođe novi učenik Mirko Lepšanović.Mirko je lep,dobar,kulturan i uredan dečak. Mirka Prljka shvata da Mirkovo srce nikada neće osvojiti ukoliko se ne promeni...

Ova zabavna i edukativna bajka naučiće mališane kako se čuva priroda,pravila bontona,lepog govora i pravilnog održavanja higijene. Roditelji su često preokupirani poslom te nemaju vremena da se posvete svojoj deci,zato pozorište igra bitnu ulogu u edukaciji deteta. Naš cilj je da svako dete izađe iz pozorišne sale oplemenjeno,edukovano i naravno zabavljeno.

Tekst i režija:Marija Puškarov Popović
Mirka Prljka: Jelena Vekovski
Mirko Lepšanović: Ammar Mešić
Zvezda Zveki: Milan Pajić
Ćira: Semir Gicić
Scenografija: Tanja Žiropađa
Kostim: Tatjana Cvjetković

PREMIJERA DEČIJE POZORIŠNE PREDSTAVE *** EKO BAJKA ***
TEATAR 78, Resavska 78
17.10.2015. 17:00

U nedelju 18.10.2015. od 12 časova na redovnom repertoaru je predstava „Iza duge".

Karte za predstave se mogu kupiti svakog radnog dana od 10 do 16 časova u kancelariji broj 1 Teatra 78, Resavska 78, i na dan izvođenja predstave pola sata pre svakog igranja.

DOBRODOŠLI U TEATAR 78!

Izvor prolog

Cini mi se da nije bila najava ove predstave

---

---

Zvezdara Teatar - Sergej Trifunović i Voja Brajović u predstavi VOZ, Kormaka Makartija

premijera 24.10. u 20h prva repriza 25.10. u 20h





Ja cu, naravno, biti tamo   

Zvezdara teatar: "Voz" u režiji Voje Brajovića


Predstava "Voz" po delu američkog pisca Kormaka Makartija, u adaptaciji i režiji Vojislava Brajovića, koji i igra sa Sregejem Trifunovićem u toj duo drami, biće premijerno izvedena 24. oktobra na Novoj sceni Zvezdara teatra.

   


Prevod su uradili Milica Mihajlović i Branislav Mihajlović, a adaptaciju scene i kostima Jelisaveta Tatić Čuturilo. Predstava se realizuje uz podršku Skupštine grada Beograda i Ambasade Sjedinjenih Američkih Država. Brajović je ideju dobio kada je video film po Makartijevom delu (u originalu "The Sunset Limited", što je ime voza) koji je 2011. režirao slavni glumac Tomi Li Džons.

On je i igrao sa Samjuelom L. Džeksonom u drami o susretu dva čoveka različitih verskih ubeđenja i pogleda na svet. Likovi se zovu Beli i Crni, mada u drami, kao ni u životu, ništa nije crno-belo.

Profesor ateista bacio se pod voz, a spasao ga je bivši robijaš, vernik. Oni vode raspravu o smislu i besmislu, mogućnostima i htenjima, razočaranju zbog onoga što se u svetu dešava i nadi, o pitanju zašto živimo. "Ovaj projekat, kao i svaki u pozorištu koje se ozbiljno bavi svojom misijom, nema nameru da menja svet nego da utiče na svest ljudi. Odgovornost kojoj robujem već pola veka drži me u strepnji da li ću ispuniti očekivanja publike, ali i svoja očekivanja", izjavio je danas na konferenciji za novinare poznati glumac kojem je ovo prva režija.

Podsetivši da se već susreo sa večnom temom komada - borbom verovanja i neverovanja u drami "Posetilac" Erika Emanuela Šmita (u Ateljeu 212, u kojoj je on igrao Frojda, a Dragan Nikolić tajanstvenog posetioca, možda samog Boga), ocenio je da je Makarti unapredio, nadogradio tu temu. "Gledajući Džonsa i Džeksona, bez namere da poredim, pomislio sam da naši glumci imaju više nečega što je samoironija i duhovitost. Poželeo sam da uradimo predstavu po prevodu autentičnog dela, koje smo dobili zahvaljujući razumevanju Američke čitaonice", rekao je Brajović.

"Nemam nameru da se bavim režijom, ali sam razmišljajući o glumcima shvatio da je Trifunović sa svojim darom i onim što može na sceni dragocen za ulogu anđela spasenja, a da bih ja mogao da mu pomognem u liku profesora, ateiste koji ima suicidne misli", objasnio je on.

Brajović je zahvalio ambasadi SAD za pomoć oko autorskih prava za delo izuzetnog pisca Makartija, kojeg naša publika poznaje po filmovima i romanima "Nema zemlje za starce" i "Put".

Trifunović je izjavio da je još 2008. godine izašao iz pozorišta kao industrije, jer glumu na sceni doživljava kao misiju, kao liturgiju. "U pozorištu mi je bitno da imam validnu reč koju ću izgovoriti, reč sa dubinom i dimenzijom. Interesuju me klasici, a Makarti sa svoje 84 godine to jeste", rekao je on.

"Pored toga, interesuje me sa kim ću igrati. Na filmu možete da budete lagodni, snimite svoj kadar i odete, a rad na predstavi je kao rad u rudniku i mnogo je važno sa kim kopate".

Priznaje da se iznenadio kada ga je Brajović pozvao na saradnju i dodaje da je posle prvog čitanja osetio suze prosvetljenja i odmah prihvatio. "U komadu su dva teška karaktera, kao dva ovna na brvnu. Radimo na tome još od aprila. Dosta smo skraćivali, ima tu i stvari teških za dešifrovanje, ali mislim da smo se upsešno izborili", izjavio je on.

"Ta živa reč se tiče svakoga od nas. To su pitanja koja nas sve proganjaju, Mislim da prava predstava počinje kada ljudi izađu iz sale i krenu da razmišljaju".


B92

Premijera "Plavog čuperka" za 66. rođendan "Radovića"

Premijerom predstave "Plavi čuperak" i dodelom godišnjih nagrada biće obeležen Dan Malog pozorišta "Duško Radović" - 23. oktobar.

BEOGRAD - Premijerom predstave "Plavi čuperak" i dodelom godišnjih nagrada biće obeležen Dan Malog pozorišta "Duško Radović" - 23. oktobar.

To će biti i prva premijera u ovoj sezoni u popularnom teatru za decu i mlade koji slavi 66. rođendan.

Dramatizaciju i režiju antologijske zbirke poezije Miroslava Antića potpisuje Sandra Rodić Janković.

Sa željom da mladima približi sve čari prve ljubavi, ali i da odgonetne njihove strahove, nadanja i patnje, predstava "Plavi čuperak" na savremen način prati odrastanje i sudbinu jedne generacije kod nas. Spajajući muziku, ples i glumačku igru ona priča o snovima i tajnama u prvim koracima zaljubljivanja, problemima sa roditeljima, profesorima i sistemom u kome se rađa, odrasta i rastaje jedna generacija.

Rađena kao muzičko-scenski spektakl kome koreografija i scenski efekti daju pečat savremenog mjuzikla, ova predstava sledi osnovnu ideju pesnika da kada upotrebi reč "dete" sačuva dostojanstvo ogromne bezazlenosti u trenutku "dozrevanja pameti", navodi se u najavi.

Autorsku ekipu čine Nenad Milosavljević - Galija (muzika), Vesna Popović (scena), Lidija Jovanović (kostim), Damjan Kecojević (koreografija) i Vojislav Savić (video animacija).

Pored velikog broja glumaca iz ansambla, u predstavi se pojavljuju i Petar Strugar, Ivana Adžić, Katarina Dimitrijević i Arsenije Tubić.

Prvo izdanje zbirke "Plavi čuperak" objavljeno je 1964. godine. Zbirka je od tada imala više od 90 izdanja širom sveta, a ušla je i u lektiru za peti razred.

Na proslavi rođendana biće uručene tradicionalne godišnje nagrade "Božidar Valtrović" i "Milena Načić" za najbolje umetničke i radne rezultate članova kolektiva.

Ovo pozorište osnovano je 27. maja 1948. kao Pozorište lutaka NR Srbije. U zgradu na Tašmajdanu uselilo se 1968. godine, a nakon smrti Duška Radovića ponelo je njegovo ime.

Kompletna rekonstrukcija matične zgrade u Aberdarevoj ulici završena je krajem prošle godine i prostor je opremljen najsavremenijom scenskom mehanikom i rasvetom. 

Na repertoaru pozorišta su lutkarske i igrane predstave za decu i mlade koje obrađuju najrazličitije teme - od čuvenih bajki i motiva iz Diznijevih crtanih filmova do savremenih tekstova domaćih i stranih autora.

Pored organizovanih poseta za učenike radnim danima, publika može vikendom (subotom od 17 i nedeljom od 12 sati) da vidi predstave sa redovnog repertoara: "Mačak u čizmama", "Knjiga lutanja", "Tri praseta", "Noć u Merlinovom zamku", "Tinejdž klub", "Ko je Loret?", "Strašne priče braće Grim", "Pop Ćira i Pop Spira", "Skoro svako može da padne (osim čaplje)!", "Lažeš Melita" i druge.   

Tokom svog dugogodišnjeg rada Malo pozorište je učestvovalo na svim relevantnim festivalima u zemlji i nekadašnjoj Jugoslaviji, na kojima je osvojen veliki broj nagrada i priznanja. U okviru međunarodnih gostovanja pozorište je prikazalo svoje predstave u Rumuniji, Rusiji, Turskoj, Grčkoj, Italiji, Iranu, Danskoj, Japanu i Kanadi.

Izvor http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=209072

Nova verzija Sterijinih "Rodoljubaca" u Narodnom pozorištu

Nova verzija čuvenog komada Jovana Sterije Popovića "Rodoljupci", u režiji Andraša Urbana, biće premijerno izvedena 30. oktobra na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, a reditelj je danas rekao da je "komad o korišćenju rodoljublja za lične interese i dalje strašno aktuelan".



BEOGRAD - Nova verzija čuvenog komada Jovana Sterije Popovića "Rodoljupci", u režiji Andraša Urbana, biće premijerno izvedena 30. oktobra na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, a reditelj je danas rekao da je "komad o korišćenju rodoljublja za lične interese i dalje strašno aktuelan".

Taj nagrađivani, ali i kontraverzni reditelj prvi put radi u Narodnom pozorištu u Beogradu.

"Očekujem različite reakcije, nekima će smetati ovo tumačenje Sterije, međutim, stvarnost je ta koja je strašna, a ne njeno tumačenje. Ipak, naša predstava nije politička platforma, već kolektivni umetnički čin kojim se obraćamo publici, a ne vlastima", rekao je on na konferenciji za novinare.

Taj reditelj poznat je po predstavama sa jasnim kritičkim stavom ("Koštana", "Neoplanta", "Banović Strahinja").

Komad nije rađen "iz epohe" nego iz današnjeg ugla, mada mu posebno osavremenjavanje nije ni bilo nužno, jer su stvari iste kao i sredinom 19. veka kada je Sterija raskrinkao "patriote" u svom "veselom pozorju", dodao je Urban, izrazivši uverenje da je i u novoj postavci zadržana duhovitost.

U predgovoru za "Rodoljupce" Sterija je zapisao da "dokle se god budemo samo hvalili, a slabosti i greške prikrivali donde ćemo hramati i nećemo ni za dlaku biti bolji", da "nevaljali i pokvareni pod vidom rodoljubija svaku priliku za svoju sebičnost upotrebljavaju", da je "sebičnom dovoljno kad je samo njemu dobro i kad prostaka može na svoju ruku da preokrene, a za dalje se ništa ne brine".

Sterija dodaje da mu nije namera da baci ljagu na narod, nego da ga pouči i osvesti, a Urban takođe kaže da je nova predstava krik i opomena.

U glumačkom ansamblu su Slobodan Beštić (Žutilov), Anastasia Mandić (Nančika), Suzana Lukić (Milčika), Pavle Jerinić (Šandor Lepršić), Nela Mihailović (Gospođa Zelenićka), Hadži Nenad Maričić (Šerbulić), Nikola Vujović (Smrdić), Predrag Ejdus (Gavrilović), Branko Jerinić (Nađ Pal), Bojan Krivokapić (Eden).

Dramaturzi su Slavko Milanović  i Suzana Vuković, koja je i saradnik reditelja, kompozitor Irena Popović Dragović, kostimograf Marina Sremac, a Uban je kreirao scenografiju.

V.d. direktora Drame Narodnog pozorišta Željko Hubač izjavio je da su "Rodoljupci", uz "Čudo u Šarganu" Ljubomira Simovića, najvažniji komad o suštini mentaliteta, a da je njegova savremenost poražavajuća jer pokazuje koliko je naš etički pogled na svet ostao isti - utilitaristički.

Hubač je istakao da je Urban svojim specifičnim načinom rada doneo novu energiju u ansambl i dodao da očekuje katarzičnu predstavu.

Urban je napomenuo da je rado prihvatio taj angažman kao ozbiljan izazov, ali uz izvesnu bojazan, jer neki glumci kažu da bi radili sa njim, a onda ipak ostaju pri tradicionalnom pristupu.

"Međutim, ansambl je bio predan i posvećen. Ne očekujem da glumci misle isto kao ja o nekom predmetu, ali moramo da mislimo isto o umetničkom prisustvu na sceni", rekao je on.

Glumci su ispričali da su probe bile naporne, ali inspirativne, jer Urban traži da se misli, da se izađe iz zone komfora, što je dragoceno i sada su ponosni na predstavu koja je u pravom smislu kolektivni čin.

Predstava, kako se čulo na konferenciji, govori o posledicama ideja i manipulacija, nabijena je bolnim emocijama i nasiljem, kao sirova i surova žurka na temu tragične realnosti koju svi vidimo ali ništa ne činimo da to promenimo.

Izvor http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=210009

Premijera "Miloš Crnjanski" u Madlenianumu 7. novembra

Na sceni Madlenianuma 7. novembra biće premijerno izvedena drama "Miloš Crnjanski", po tekstu Slavenke Milovanović, Ivane Vujić i Miloša Latinovića, u režiji Vujićeve.



BEOGRAD - Na sceni Madlenianuma 7. novembra biće premijerno izvedena drama "Miloš Crnjanski", po tekstu Slavenke Milovanović, Ivane Vujić i Miloša Latinovića, u režiji Vujićeve.

Generalna direktorka Opere i teatra Madlenianum Branka Radović izjavila je danas na konferenciji za novinare da je to prva dramska premijera u ovoj sezoni i da se svi raduju izuzetnoj i hrabroj predstavi.

"Poseban rediteljski rukopis Vujićeve ostavlja uverljiv pečat. Publika će videti i doživeti Crnjanskog na drugačiji način, ne kroz njegovo poznato književno delo, nego kroz njegov životni put i nažalost ponovo aktuelnu temu izbeglištva", rekla je ona.

Direktorka Drame u Madlenianumu Ana Radivojević Zdravković podsetila je da je Vujićeva u ovom teatru radila dve značajne predstave - "Mačka na usijanom limenom krovu" i "Frida Kalo".

"Kada smo saznali za njenu ideju o biografskoj predstavi o Crnjanskom, Madlena Cepter i svi mi u kući shvatili smo da je to pravi projekat za nas, jedno umetničko podvižništvo. Rediteljka je vodila veliki autorski i glumački tim kroz maštovit, tragalački i stvaralački proces rada", istakla je ona.

 Predstava se realizuje u koprodukciji sa Bitef teatrom.

"Roman o Londonu", velikim delom autobiografski, baza je iz koje se "plete" komad. U drami o životu velikog književnika na početku ga zatičemo, zajedno sa suprugom Vidom, u Londonu gde tokom i nakon Drugog svetskog rata žive u izbeglištvu. Drama se završava potresnim povratkom u njihovu voljenu zemlju, u Beograd, kroz mnogo otežavajućih okolnosti.

Glavne uloge igraju Tihomir Stanić i Danica Maksimović, a mladog Miloša i Vidu, u scenama sećanja glavnih likova, studenti glume Joakim Tasić i Milena Radulović.

U ansamblu su i Nebojša Kundačina, u više uloga, zatim mlada Jelena Graovac i drugi glumci, kao i plesači.

Scenograf je Kosta Bunuševac, kostimograf i autor videa Svetlana Volić, koreograf Isidora Stanišić, muzički saradnik Gorjana Stoiljković.

Izvor http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=211288

Premijera Joneskovog "Makbeta" 8. novembra u Ateljeu 212

Predstava "Makbet" Ežena Joneska u režiji Anđelke Nikolić biće premijerno izvedena 8. novembra na sceni "Mira Trailović" Ateljea 212.


06 Novembar 2015 15:43

BEOGRAD - Predstava "Makbet" Ežena Joneska u režiji Anđelke Nikolić biće premijerno izvedena 8. novembra na sceni "Mira Trailović" Ateljea 212.

Ovaj komad iz 1972. godine, iz poznog opusa Joneska, jednog od tvoraca teatra apsurda, prvi put se izvodi u Srbiji. Bazira se na Šekspirovoj tragediji, ali kroz adaptaciji koja daje ogoljenu priču o ambiciji, korupciji , kukavičluku, rekla je danas na konferenciji za novinare dramaturg Jelena Mijović.

U ovoj tragičnoj farsi svaki pokušaj plemenitosti i uzvišenosti je sasečen, dominira volja za vlašću bez dobre namere, a ako takve namere u startu i ima - ona brzo nestaje, kao što su nestala i osećanja krivice, griže savesti, jer je takav sistem postao normalan, izjavila je Mijovićeva.

Ipak, kako je dodala, ima i komičnih scena koje će publika prepoznati iz svakodnevnog života.

Rediteljka je podsetila da se Jonesko u vreme kada je pisao "Makbeta" bavio totalitarnim režimima istočne Evrope, kao i masovnim ubijanjima u Africi.

Tužno je koliko su replike i teme iz ovog komada aktuelne, rekla je ona navodeći kompetitivnost, potrebu da se bude veći ili važniji od drugog. Ta potreba određuje sve međuljudske odnose. Sve je u znaku utakmice, promene, prevare, dok je tema smrti data na različite načine - kao ubistvo, bolest, ali i kao trulež iznutra, izjavila je Nikolićeva.

Rad na predstavi, međutim, bio je u sasvim drugačijoj atmosferi, kroz partnerske odnose i zajedničku igru, sa mladim glumcima koji su doneli svežu energiju, istakla je rediteljka.

Makbeta igra Uroš Jakovljević. U ansamblu su Anica Dobra (ledi Dankan), Branimir Brstina (Dankan), Dejan Dedić (Banko, Makol), Tamara Dragičević (pratilja ledi Dankan), kao i sa po više uloga Vladislav Mihailović, Ivan Mihailović, Dragana Đukić, Stefan Radonjić i Dušan Murić, koji je i koreograf.

Jakovljević je izjavio da nije bilo teško naći "uzor" za lik Makbeta, jer se takvi tipovi mogu videti danas i ovde, u prevozu, na pijaci, na televiziji... Nažalost, svi se bore, ne samo za vlast, nego za razne stvari i pozicije, rekao je on.

Brstina je napomenuo da voli uloge koje su varijacije na temu "siđi da se ja popnem", a da se u ovoj predstavi to radi na više načina.

Anica Dobra je svoj lik opisala kao jaku i beskrupuloznu osobu, uz pitanje da li je, takva kakva jeste, heroj naših dana ili samo humanoid koji opstaje baš zato što je takav.

Scenografiju je kreirala Ivana Lovre, kostime Boris Čakširan, a kompozitor je Atila Antal. Komad je prevela Slavka Čavarkapa.

Tanjug

Slicice Klik


Pa, vidimo se   

Predstava "Enciklopedija živih" u Beogradu i Prištini

Premijera predstave "Enciklopedija živih", po tekstu Zlatka Pakovića i Jetona Neziraja, u režiji Pakovića, biće održana 8. novembra u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) u Beogradu, a 17. i 18. novembra igraće se u Narodnom pozorištu u Prištini.

BEOGRAD - Premijera predstave "Enciklopedija živih", po tekstu Zlatka Pakovića i Jetona Neziraja, u režiji Pakovića, biće održana 8. novembra u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) u Beogradu, a 17. i 18. novembra igraće se u Narodnom pozorištu u Prištini.

Izvršni producenti su CZKD i Qendra Multimedia (Priština).

Kako je najavljeno, "Enciklopedija živih" je umetnička intervencija u srpskoj i kosovskoj stvarnosti, srpsko-albanski, kosovsko-srbijanski pozorišni leksikon.

U njemu se stvari i lica nazivaju onako kako jesu. Njen osnovni nauk jeste da nacionalna, nacionalistička elita sirotinji diluje hašiš nacionalizma da bi se srpsko-albanska sirotinja međusobno istrebljivala, a da bi elita, na obe strane iz tog istrebljivanja ojađenih izvlačila profit i utvrđivala svoju moć.

Nacionalne mantre služe da bi se prikrila suština unutarnacionalnog klasnog raslojavanja i da bi se bagatelisala bit ličnih osobina svakog čoveka, navodi se u najavi.

Dramaturzi na predstavi su Borka Pavićević i Škeljzen Malići, kompozitor je Božidar Obradinović, koreograf Đerđ Prevazi, scenograf Krste Džidrov, kostimografkinja Marija Pupučevska.

U predstavi igraju Adrian Morina, Šengilj Ismajli, Špetim Selmani, Igor Filipović, Faris Beriša, Zlatko Paković, a učestvuju i muzičari Božidar Obradinović, Vladimir Pejković, Zoran Tegeltija.

Izvor http://www.tanjug.rs/full-view.aspx?izb=211720

Nije ceo Kesic, samo deo sa glumcima predstave Voz. Uostalom, videcete. Ja sam predstavu gledala, preporucujem

Najavljena premijera mjuzikla "Monti Pajton Spamalot": Duhovita satira koja se tiče svih nas

Nikola Kojo, Nikola Đuričko i Gordan Kičić biće deo stočlanog ansambla koji će na 22. novembra u Sava centru izvesti ovaj čuveni brodvejski mjuzikl.

Reprezentativni deo velike ekipe koja će za deset dana premijerno izvesti brodvejski mjuzikl "Monti Pajton Spamalot" najavio je na sceni Sava centra dobru zabavu, ali i mnogo više od toga.

 Vrlo smo blizu premijere "Spamalota" i nama ostaje još samo nekoliko dana da pokušamo da opravdamo slavu tog mjuzikla koji je stigao sa Brodveja do nas i da pokušamo da u meri našeg dara zabavimo ljude. Ali, kao što to biva sa montipajtonovcima, tom genijalnom pojavom, osim fantastične zabave, provoda i divne muzike, gledaoci će videti i jednu duboku satiru na
mnoge pojave koje su bile stanje sveta i sedamdesetih, kada su se pojavili "pajtonovci". Ta univerzalnost I genijalnost čitave ekipe Monti Pajtona čini mogućim da mi u Beogradu sada igramo nešto što je engleski humor, a da se i te kako tiče svih nas - najavio je premijeru reditelj Radoslav Rale Milenković.

 
Glumica Jelena Jovičić, koja ima glavnu žensku ulogu, odgovorna je i za prevod mjuzikla, na kome je radila čak dve godine.

- Tekst sam prevodila imajući na umu sve ove divne glumce koji će igrati i radila sam ga tako da se glumci osećaju komotno u njemu. Mi smo spremni, ostalo je samo da se konfrontiramo" sa orkestrom, kostimima I scenografijom, rekla je Jelena Jovičič, i dodala da će se na sceni ponuditi nešto što nije tipična zabava već brodvejski mjuzikl koji je mnogo više od pozorišta.

Izvor http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/605529/Najavljena-premijera-mjuzikla-Monti-Pajton-Spamalot-Duhovita-satira-koja-se-tice-svih-nas