Повређена сујета



Да ли је сујета нека врста поноса, љубави према себи, позитивне слике о себи, самопоштовања?

Да бисмо објаснили како неко реагује на одређене догађаје, не само у љубавном животу, често користимо израз „сујета”. Када неко у разговору каже да му се она свети јер јој је повредио сујету, други климајући главом дају знак да су разумели. Али шта је то сујета? Какви су у ствари сујетни људи? Да ли је сујета нека врста поноса, љубави према себи, позитивне слике о себи, самопоштовања?

Сигурно ћете бити изненађени када сазнате да реч сујета у ствари значи празнина. То се јасно види у неким другим речима као што је сујеверје које значи празноверје, или осујетити што значи онемогућити остварење нечега. Друга реч која се користи у нашем језику је таштина. Рећи да је неко ташт је исто као и рећи да је сујетан. Зато је таштина синоним који такође означава празнину. На пример, кажемо да лек треба узети наташте, односно на празан желудац.

Како онда можемо мислити да неко има повређену празнину? Очигледно је да ову реч тако масовно неправилно употребљавамо јер смо током времена заборавили њено право значење, а да нас на то нико није упозорио. А признаћете да је мало чудно када неки народ покушавајући да говори о самопоштовању говори о празнини.

Како је до такве грешке дошло? У многим друштвима се осуђује оно понашање када неки појединац велича своје непостојеће врлине покушавајући да код других изазове прихватање и поштовање. Људи слушају некога шта прича о себи, а онда, гледајући ту особу, закључују да је то све празна прича, сујета. И зато је особа која се често овако „дува” названа сујетном.

Али онај који о себи прича позитивно не мора бити умишљен, он може говорити о квалитетима које заиста поседује. Тада не можемо рећи да је сујетан. Проблем настаје када се не разликује препотентност од самосвести, лажни понос од стварног самопоштовања. А када у језичкој равни не постоји такво разликовање, онима који користе тај језик је тешко да разумеју разлику између ових појмова.

Можемо претпоставити да некада давно, када је хришћанство било тесно повезано са свакодневним животом, када су људи тежили да живе као слуге божје, ово разликовање није било важно. Тада су у тежњи да одбаце грешно самољубље, а истакну скромност, људи порицали своје врлине.

Данас је за квалитетни љубавни однос потребно не само да особа воли другога, већ да воли и саму себе. Жртвовање и самопоништавање у љубави више није прихватљив модел. Девојке не желе да у својим самопожртвованим мајкама виде узор за сопствени живот. Савремена формула љубави је волим себе, али волим и тебе. Он је рекао: Волите друге као саме себе!

Зоран Миливојевић

Izvor: Politika

Slažem se sa svim što je napisano.
Pretpostavljam, možda grešim, da niko ne voli onoga koji veliča sam sebe - Ja pa Ja, ja sam najbolji, najpametniji, najlepši i sl.
Što se tiče poslednjeg pasusa, uglavnom muškarci u vezi ili u braku pokušavaju da promene devojku/ženu prema njima, da se ona njima prilagođava, ispunjava njihove želje, radi onako kako su oni navikli kod kuće, dok su još živeli sa roditeljima, dok žena, čim uđe u brak treba da zaboravi na svoje želje, planove, hobije i sl. Takav model se pre 60-tak godina podrazumevao (tek 70-ih god.20.veka žene su dobile pravo glasa), dok danas, kod nekih, to nije slučaj. Žene su shvatile da i one imaju neka prava, npr. da odu sa drugaricama na kafu, kod frizera, u pozorište, na kurs jezika i sl. a da im pritom muževi ne gunđaju jer im nisu spremile ručak ili večeru. Zato i dolazi do sve većeg broja razvoda. Ne žele više muževima da govore da su najpametniji, najlepši i da im niko nije ravan. 

Verujem da nije privlacno... zato takve stvari treba govoriti u sebi... u ovakvom svetu, ponekad je potrebno samom sebi dizati moral.. mada je svakako bolje kada to drugi rade... kao i sa vecinom stvari koje sami sebi radimo

Kad udariš na sujetu, udario si u... prazninu

Kada neko u razgovoru kaže da mu se ona sveti jer joj je povredio sujetu, drugi klimajući glavom daju znak da su razumeli.



Ali, šta je to sujeta? Kakvi su u stvari sujetni ljudi? Da li je sujeta neka vrsta ponosa, ljubavi prema sebi, pozitivne slike o sebi, samopoštovanja?

Sigurno ćete biti iznenađeni kada saznate da reč sujeta u stvari znači praznina. To se jasno vidi u nekim drugim rečima kao što je sujeverje koje znači praznoverje, ili osujetiti što znači onemogućiti ostvarenje nečega.

Druga reč koja se koristi u našem jeziku je taština. Reći da je neko tašt je isto kao i reći da je sujetan. Zato je taština sinonim koji takođe označava prazninu. Na primer, kažemo da lek treba uzeti natašte, odnosno na prazan želudac.

Kako onda možemo misliti da neko ima povređenu prazninu? Očigledno je da ovu reč tako masovno nepravilno upotrebljavamo jer smo tokom vremena zaboravili njeno pravo značenje, a da nas na to niko nije upozorio. A priznaćete da je malo čudno kada neki narod pokušavajući da govori o samopoštovanju govori o praznini.

Kako je do takve greške došlo?

U mnogim društvima se osuđuje ono ponašanje kada neki pojedinac veliča svoje nepostojeće vrline pokušavajući da kod drugih izazove prihvatanje i poštovanje.

Ljudi slušaju nekoga šta priča o sebi, a onda, gledajući tu osobu, zaključuju da je to sve prazna priča, sujeta. I zato je osoba koja se često ovako "duva" nazvana sujetnom.

Ali onaj koji o sebi priča pozitivno ne mora biti umišljen, on može govoriti o kvalitetima koje zaista poseduje. Tada ne možemo reći da je sujetan.

Problem nastaje kada se ne razlikuje prepotentnost od samosvesti, lažni ponos od stvarnog samopoštovanja. A kada u jezičkoj ravni ne postoji takvo razlikovanje, onima koji koriste taj jezik je teško da razumeju razliku između ovih pojmova.

Možemo pretpostaviti da nekada davno, kada je hrišćanstvo bilo tesno povezano sa svakodnevnim životom, kada su ljudi težili da žive kao sluge božje, ovo razlikovanje nije bilo važno. Tada su u težnji da odbace grešno samoljublje, a istaknu skromnost, ljudi poricali svoje vrline.

Danas je za kvalitetni ljubavni odnos potrebno ne samo da osoba voli drugoga, već da voli i samu sebe. Žrtvovanje i samoponištavanje u ljubavi više nije prihvatljiv model, piše "Politika".

Devojke ne žele da u svojim samopožrtvovanim majkama vide uzor za sopstveni život. Savremena formula ljubavi je volim sebe, ali volim i tebe.



Izvor: MTS-Mondo

Sad je Bambini povredjena "sujeta" jer je koleginica okachila isti tekst. 

xaxaxa mislim... off... urgentno cu morati da posetim ocnog ... mada ima razlike makar sto se latinice i cirilice tice  a i slicice  ubice me Bambi zbog off-a. Neka vidi, pa ce da leti moj post u kantu 

 

Elem, šta znam, može i da ostane, možda ima i komšijskih naroda koji ne čitaju ćirilicu.

Kako je divno kad se svi slazhu. 

I onda su žene sujetne, je li?! 

toliko retko ispoljavam produkte povredjene sujete da su  ljudi poceli da se pitaju sta me uopste dotice .. ranije nisam bila takva, tacnije bila sam vrlo osetljiva .. sad me gotovo nista ne moze poljuljati, pogotovo neko je spomenuo ljubavni ili emocionalni odnosi bilo koje vrste. Koliko je to dobro toliko i ne valja, jer ponekad kad nas neko ubode direktno u zivac i stane nam na zulj mozemo neki naredni postupak uraditi mnogo kvalitetnije i bolje nego inace, samo ako usmerimo tu sujetu u pozitivnom smeru. Nesto kao pokretacka snaga za neki buduci pametan potez.