nato ne partnerstvo da

Još jedna runda razgovora o vojnoj saradnji
Misija Srbije u NATO
Autor: T.N.Đ. | 13.04.2007 - 10:46


NATO se i formalno saglasio s tim da Srbija otvorio misiju u sedištu Alijanse u Briselu, potvrdili su Snežana Samardžić-Marković, pomoćnica ministra odbrane za politiku odbrane, i Frenk Boland, direktor Direkcije za planiranje NATO, nakon jučerašnjeg sastanka Grupe Srbija - NATO za reforme odbrane.
- Generalni sekretar NATO Jap de Hop Shefer je u odgovoru na notu Ministarstva spoljnih poslova Srbije potvrdio da naša misija može da bude otvorena. Ali, potrebno je da Vlada Srbije usvoji prezentacioni dokument, donese sistematizaciju i izabere ambasadora misije koju Srbija može da otvori na osnovu članstva u programu „Partnerstvo za mir“ (PZM) - rekla je Snežana Samardžić-Marković.
Ona podseća da je Srbija polovinom decembra prošle godine zvanično primljena u „Partnerstvo za mir“ ali da je za dalje aktivnosti u tom programu neophodno da Vlada Srbije usvoji prezentacioni dokument. Prema tom dokumentu, čija je konačna verzija završena i pre tri dana poslata Ministarstvu inostranih poslova na usaglašavanje, Srbija sama bira oblasti za koje je zainteresovana za saradnju.
- Nadamo se da će Srbija iskoristi sve mogućnosti koje joj partnerstvo pruža, i da će se u okviru svog individualnog plana još više približiti Alijansi. Želimo da Srbija pojača saradnju sa NATO. Mi želimo Srbiju u NATO - izjavio je Boland.
Juče je takođe najavljeno da će pripadnici Vojske Srbije učestvovati u dve multinacionalne vežbe NATO u inostranstvu, u maju i u avgustu.
Inače, Boland je negirao da postoji bilo kakvo uslovljavanje Rusije vezano za prekid saradnje Srbije sa NATO, u zamenu za njenu podršku oko rešavanja statusa Kosova.
- Doći će do velike debate vezano za Ahtisarijev plan, Rusija je u Kontakt grupi i može da sagleda šta je tu sve Ahtisarija navelo da napravi takav plan za Kosovo. Videćemo kakav će biti ishod u Savetu bezbednosti - rekao je Boland i dodao da NATO i Rusija ostvaruju vrlo blisku saradnju, koja se odvija kroz posebnu instituciju, a to je Savet NATO - Rusija. On je odbio da odgovori na pitanje kako bi se rešavao problem statusa Kosova, te da li bi ga uopšte bilo da je Srbija članica NATO.
- To je hipotetičko pitanje i nije konstruktivno spekulisati s tim u vezi - rekao je on.
Boland je naglasio da pitanje hapšenja Ratka Mladića ostaje i dalje veoma važno i podseća da je to vrlo jasno izrečeno u deklaraciji na samitu u Rigi, prilikom učlanjenja Srbije u PZM.
- I dalje očekujemo da Srbija u potpunosti sarađuje s Haškim tribunalom i da poštuje deklaraciju potpisanu u Rigi. Mi i dalje nadgledamo saradnju s Tribunalom u Hagu - kaže Boland.

Izvor: Blic

Šutanovac: Srbija sposobna za kompromis
Autor: Tanjug | 14.06.2007 - 20:05

Srpski ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je danas na zajedničkom sastanku ministara odbrane NATO-a i Partnerstva za mir da Srbija nikada neće prihvatiti nezavisnost Kosova i Metohije i zatražio da se "ne potcenjuje sposobnost demokratske Srbije da postigne kompromis koji bi bio na dobrobit svih".
"Ogroman politički i bezbednosni izazov je pred nama u vidu rešavanja statusa Kosova i Metohije. Ja sam duboko zabrinut zbog presedana i nametnutog rešenja koji bi mogli da utiče na region i čitav svet", izjavio je između ostalog Šutanovac u obraćanju ministrima iz 49 država članica foruma EAPC (26 članica NATO-a i 23 članice Partnerstva za mir).
"Upravo zbog toga je Srbija posvećena pronalaženju uzajamno prihvatljivog rešenja za ovaj ključni izazov, rešenja koje će poštovati teritorijalni integritet i suverenitet Srbije, a u isto vreme omogućuti kosovskim Albancima da zadovolje svoje legitimne zahteve za suštinskom samoupravom. Kada kažemo da Srbija neće nikada prihvatiti nezavisnost Kosova i Metohije, to takođe znači da Srbije neće napustiti evroatlantske vrednosti", naglasio je on.
Šutanovac je istakao da je Srbija spremna da iskoristi evroatlantski okvir radi jačanja regionalne saradnje i doprinosa dugoročnom miru u regionu.
"U širem multilateralnom kontekstu, na putu smo da učestvujemo u mirovnim operacijama NATO-a, naročito ISAF-u u Avganistatnu, u oblastima poput medicinskih timova", dodao je srpski ministar.
On je istakao da je Srbija zainteresovana za saradnju u okviru Partnerstva za mir i u oblasti vojnog obrazovanja i obuke, planiranja odbrane i budžetiranja i humanitarnih operacija. Sve te oblasti će biti definisane u Prezentacionom dokumentu koji će, kako je pre sastanka rekao novinarima, krajem juna u NATO-u predstaviti šef srpske diplomatije Vuk Jeremić.

Šutanovac: Imamo više saveznika nego što se čini

Šutanovac se sastao i sa Piterom Fejtom, zamenikom generalnog direktora Direkcije za političko-vojna pitanja Saveta Evropske unije, koji se u javnosti često pominje kao glavni kandidat za mešto šefa eventualne misije međunarodne zajednice na Kosovu i Metohiji u slučaju usvajanja nove rezolucije Saveta bezbednosti UN.
"Složili smo se da moramo da nađemo miroljubivo rešenje za Kosovo i Metohiju. To je glavni cilj za sve", istakao je Šutanovac i dodao da će Srbija nastaviti da traži saveznike u pronalaženju kompromisa za rešenje kosovskog statusa.
"Ubeđeni smo da postoje saveznici koji razumeju naš stav i koji imaju razumevanja za naš stav. Mislim da ih ima mnogo više nego što se na prvi pogled vidi", rekao je on.

Srpska vojska u "Dunavskoj straži"

Srpski ministar odbrane Dragan Šutanovac potpisao je danas, u sedištu NATO-a u Briselu, memorandum o učešću Srbije, zajedno s Bugarskom i Rumunijom, u vojnoj vežbi "Dunavska straža", planiranoj za kraj juna.
Memorandum su potpisali i ministri odbrane Rumunije i Bugarske - Viorel Meleškanu i Veselin Bliznakov. Meleškanu je, neposredno posle ceremonije potpisivanja, izjavio da je "Dunavska straža" rumunsko-bugarska inicijativa kojoj se sada Srbija pridružuje kao punopravan partner.
"Mislim da je ovo prvi korak ka pristupanju Srbije velikoj porodici NATO-a", rekao je Meleškanu.
Šutanovac je rekao da je "ovo velika stvar za Srbiju jer se radi o velikom iskoraku ka regionalnoj bezbednosti".

Izvor: Blic

Održan deseti sastanak grupe Srbija-NATO
Autor: Beta | 11.07.2007. - 13:59

Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac izrazio je danas u Beogradu opredeljenje za nastavak reformi sistema odbrane i evro-atlantsku integraciju Srbije.
Šutanovac je na sastanku Grupe Srbija-NATO rekao da očekuje da će Prezentacioni dokumet o saradnji sa NATO uskoro biti predstavljen u Briselu i potpisan Sporazum o razmeni bezbednosnih informacijama.
On je istakao da je 30. juna, formiranjem Četvrte brigade kopnene vojske, napravljen "veliki iskorak" u reformi vojske, ali da ima još mnogo posla. Direktor direkcije za planiranje snaga NATO Frenk Boland je takođe ocenio da ima napretka u reformi Vojske Srbije, ali i još mnogo posla za šta će biti potrebno vreme.
Boland je izrazio spremnost Grupe da i dalje nastavi da podržava refromu sistema odbrane Srbije.
Ministar Šutanovac je rekao i da je bitan deo u nastavku reforme vojno školstvo, važno i zbog "buduće integracije u velike sisteme kao što je NATO".
Ministar je istakao da vojska više ne sme da bude predmet dnevne politike i ideološki obojena.
Govoreći o drugim temama, Šutanovac je najavio da će ojačati saradnja njegovog ministarstva i Skupštine Srbije i saradnja sa medijima.
Govoreći o problemu Kosova, rekao je da kakvo god rešenje statusa bilo, ne sme dovesti do angažovanja bilo koje vojske. On je dodao da Ministarstvo dobro sarađuje sa KFOR-om u razmeni informacija.

Izvor: Blic

NATO kao jabuka razdora
Autor: Slobodan Vučetić | 21.09.2007 - 08:33

Slobodan Vučetić
Subotu, 15, septembar 2007. godine, obeležila su dva događaja koja su obznanila postojanje suštinskih političkih razlika između ključnih koalicionih partnera u Vladi u pogledu buduće spoljne politike Srbije. Prvi događaj bio je vojna parada na kojoj je promovisana nova generacija potporučnika Vojske Srbije. Na toj državnoj svečanosti predsednik Republike Srbije je rekao „da je strateški cilj Srbije da i njena vojska bude deo evroatlantskih integracija“, što znači NATO. Na svečanoj tribini nije, kao prošle godine, bilo predsednika Vlade Srbije. Upravo, prisustvovali su samo državni funkcioneri iz redova DS. To samo po sebi govori o ozbiljnoj krizi odnosa koalicionih partnera u Vladi.
Istoga dana, održana je sednica Glavnog odbora DSS na kojoj je, između ostalog, izmenjen statut te stranke. Tom izmenom podržano je pristupanje Srbije programu „Partnerstvo za mir“, ali je u najvažniji politički akt stranke unet izričit stav protiv ulaska Srbije u NATO.
Postavlja se pitanje zašto su lideri i vrhovi dve vladajuće stranke baš sada „potegli“ pitanje odnosa Srbije i NATO i da li to može ugroziti njihov koalicioni savez. Prva, mada nedovoljna ubedljiva, pretpostavka je da je u pitanju dogovorena „igra“ DS i DSS „na dve karte“. Naime, DS čvrsto zastupa evropsku i evroatlantsku spoljnopolitičku orijentaciju Srbije i ne odriče se ulaska u Evropu i evroatlantske integracije, čak nezavisno od budućeg statusa Kosova. Pri tome ima i čvrst stav da se protiv njegove nezavisnosti bori svim pravnim, političkim i diplomatskim sredstvima, ali ne i vojnim. Time bi se zadobila naklonost SAD i EU za iznalaženje kompromisnog rešenja za status Kosova koje bi moglo biti prihvatljivo za Srbiju. S druge strane, DSS je u principu protiv ulaska Srbije u NATO, a ne samo ako dođe do podrške SAD i drugih zapadnih sila jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova. Takva poruka upućuje se Zapadu kao neka vrsta političke pretnje, tačnije, sredstva njegovog odvraćanja od podrške jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova. Istovremeno, to je jasna poruka Rusiji da Srbija neće ući u NATO i da može računati na raznovrsno strateško savezništvo sa Srbijom kao vojno neutralnom državom na Balkanu. Time se Srbija „odužuje“ Rusiji za njeno energično protivljenje Ahtisarijevom planu o nezavisnosti Kosova. Iako se ne može verovati u dogovorenu „igru na dve karte“, tačno je da su načelni stavovi vrha DS i DSS povodom pristupanja Srbije NATO suštinski različiti i sasvim u skladu sa njihovim shvatanjima dugoročnog spoljnopolitičkog državnog interesa Srbije.
Drugo pitanje je kolika je praktična politička vrednost načelnog stava DSS da je ona za ulazak Srbije u EU i za njeno pristupanje programu „Partnerstvo za mir“, ali ne i za ulazak u NATO. Takav stav može da znači da DSS, ipak, drži odškrinuta vrata prema Zapadu, oslanjajući se, za sada, čvrsto na stavove Rusije kao pretnju Zapadu od ruskog ekonomskog, političkog i vojnog instaliranja u Srbiji. Problem je, međutim, u tome što je svaka članica EU prethodno ušla u NATO, pa onda u EU, iako to nigde nije zapisano kao formalni uslov. Ali je, očigledno, faktički uslov.
Druga moguća svrha i namera ovakvog otvaranja NATO pitanja od strane DSS i DS je unutrašnje političke prirode. Ono je, naime, važan deo njihove političke kampanje vezane za održavanje predstojećih predsedničkih, lokalnih i pokrajinskih izbora. Time DSS, verovatno, želi da za sebe na vreme obezbedi što povoljniju poziciju kod birača sa naglašenim nacionalnim i patriotskim osećanjima, bez obzira na ishod pregovora o Kosovu. Ovome svakako treba dodati i verovatno obnavljanje nedavne najave DSS preispitivanja statusa diplomatskih odnosa Srbije sa državama koje bi priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Za DS, pa i za političku stabilnost vladajuće koalicije i Vlade, nesumnjivo bi bilo bolje da su predsednički izbori već održani.
Ako, dakle, dođe do nepovoljnog rešenja statusa Kosova i podrške Zapada njegovoj jednostrano proglašenoj nezavisnosti, što najavljuju SAD i albansko rukovodstvo na Kosovu, DSS bi mogla biti u politički povoljnijoj situaciji pred izbore od DS. U najmanju ruku, povećaće „cenu“ podrške kandidatu DS za predsednika Republike u prvom ili drugom krugu, ako oceni da njen kandidat ne bi imao realne šanse da pobedi ili da uđe u drugi izborni krug. U toj situaciji, najžešća izborna borba u Srbiji vodiće se za glasove onih građana koji će biti ogorčeni odnosom SAD i zapadnih sila prema rešenju statusa Kosova. To bi svakako bila dobra prilika da koalicija DSS-NS popravi svoj nezadovoljavajući izborni rejting. Ali, to bi značilo i opasno okretanje Srbije udesno, u nacionalizam i izolacionizam. Ako bi se neposredno posle toga i organizovao referendum o pristupanju Srbije NATO, koji je, najblaže rečeno, omražen kod većine građana Srbije zbog bombardovanja 1999. godine, teško je verovati u njegov uspeh. Tim pre što se NATO u nas prvenstveno poistovećuje sa SAD, koje i ovih dana, dok teku pregovori međunarodne trojke sa Beogradom i Prištinom, faktički poručuju Albancima da ne odstupe od svoga zahteva za nezavisnu državu.
U svakom slučaju, aktuelno javno stranačko licitiranje za i protiv NATO, u sukobu je sa životnim interesom Srbije da se što pre pridruži evropskoj porodici država i naroda. Naime, sadašnja Vlada bi do kraja svoga mandata dovela Srbiju u samo predvorje EU, čak bi mogla postati i njen punopravni član. U suprotnom, ako bi došlo do raspada vladajuće koalicije, Srbija bi na neodređeno vreme ispala iz evropskog „voznog reda“ i bila osuđena na izolaciju i status siromašnog i „ukletog“ ostrva na Balkanu.

Izvor: Blic

Koštunica za vojnu neutralnost
Autor: E.B. | 21.09.2007 - 08:28

Vojislav Koštunica
Demokratska stranka Srbije ostaje opredeljena za „Partnerstvo za mir“, ali se protivi ulasku Srbije u NATO. Ovo je principijelno stanovište koje prevazilazi okvir odnosa Srbije i NATO oko rešavanja kosmetskog pitanja, ono je pre svega utemeljeno na uverenju da Srbija treba da zadrži punu vojnu neutralnost i da njen državni i nacionalni interesi zahtevaju nepristupanje bilo kojem vojnom savezu, naveo je lider DSS Vojislav Koštunica u obraćanju članovima GO svoje stranke. On je upozorio da se Srbija nalazi pred opasnošću da albanski separatisti jednostrano proglase nezavisnost Kosmeta i da jedan broj uticajnih zemalja prizna takvu tvorevinu.

- Stoga je naša dužnost da učinimo apsolutno sve što se može kako bi se razvoj događaja preusmerio i kako bi se odustalo od ovog opasnog scenarija. S druge strane, Srbija mora imati spreman odgovor za slučaj da se ostvare pretnje koje, pre svega, dolaze iz SAD, da će posle 10. decembra kosmetsko pitanje biti rešeno na osnovu odbačenog Ahtisarijevog plana. Ukoliko bi se ostvarile ove pretnje, onda bi se za DSS otvorilo suštinsko pitanje - kako je moguće da Srbija pristupi savezu koji nas je najpre bombardovao, potom pod vojnim snagama došao na Kosmet i onda, mimoilazeći SB, ignorišući UN priznao jednostranu nezavisnost jednog dela naše zemlje - rekao je Koštunica.
On je istakao da će DSS pokušati da se i oko ovog sudbinskog pitanja ostvari konsenzus svih stranaka koje u biračkom telu imaju stvarnu težinu.

Izvor: Blic

Država ulaskom u Alijansu ima više koristi nego štete
Srbija pod NATO kišobranom bezbednija
Autor: Željka Jevtić, Tanja Nikolić-Đaković | 22.09.2007 - 08:55

Vojna neutralnost je lepa zamisao, međutim, ona realno ne postoji. Čak i ako nisu članice NATO, vojno neutralne nisu ostale ni stabilne, ekonomski moćne evropske zemlje. Srbija bi sa svim problemima koje ima mogla imati samo konkretne koristi od članstva u NATO.

Ipak, kuda god da politička elita usmeri Srbiju, o bitnoj odluci „za“ ili „protiv“ članstva u NATO trebalo bi da na referendumu glasaju građani Srbije.
Dilemu „za“ ili „protiv“ članstva u NATO iznova je otvorila Demokratska stranka Srbije navodima da je za Srbiju „Partnerstvo za mir“ dovoljan stepen saradnje sa NATO i da nama, jednostavno, članstvo nije potrebno. „Kako je moguće da Srbija pristupi savezu koji nas je bombardovao, potom pod vojnim snagama došao na Kosmet i onda, mimoilazeći SB, ignorišući UN, priznao jednostranu nezavisnonst?“, zapitao se Kopštunica. Ovakav stav podržavaju i socijalisti i radikali. S druge strane u demokratskom bloku, za G17 plus cilj jeste članstvo u NATO, a predsednik Srbije Boris Tadić istakao je da je strateško opredeljenje Vojske Srbije da njeni vojnici budu u evroatlantskim integracijama.
Međutim, može li Srbija biti, kako se to navodi, „vojno neutralna“? Šta bi dobila, a šta izgubila članstvom u NATO? Prvenstveno, kako ocenjuju stručnjaci u vojnoj tematici, bitno je napomenuti da vojna neutralnost praktično ne postoji. Činjenica da neke evropske zemlje poput Švajcarske, Švedske, Irske, Austrije, Finske, Malte i Kipra nisu članice NATO nikako ne znači da su one i vojno neutralne.
- Kada postavimo pitanje da li Srbija može da bude vojno neutralna, moramo se odmah upitati u odnosu na šta ili na koga. Koncept neutralnosti razvio se u u periodu hladnog rata i države su bile neutralne u odnosu na dva bloka koji danas ne postoje. Ukoliko bismo se odlučili za opciju „ne“ NATO, to bi moglo biti protumačeno kao približavanje Rusiji i Belorusiji, a ne kao vojna neutralnost. Ali, kada je o Srbiji reč, pitanje neutralnosti nameće drugo - da li mi to sebi možemo da priuštimo - kaže za „Blic“ direktor Centra za civilno-vojne odnose Sonja Stojanović.
Tako da kada se u Srbiji pokrenu dileme oko NATO i istaknu parole da bi Srbija trebalo da bude vojno neutralna, logično pitanje koje se nameće jeste - da li Srbija ima kapacitete koje imaju države poput Švajcarske, Austrije... ili, ima li Srbija takve kapacitete da samostalno razvija svoju odbranu?
- Čak i te evropske zemlje koje nisu članice NATO od kraja hladnog rata do sada preispituju da li treba da ostanu neutralne, a mnoge od njih u okviru „Partnerstva za mir“ tesno i značajno sarađuju sa NATO, pa čak i u većem obimu nego i neke same članice NATO - kaže Stojanovićeva. Evropske zemlje koje nisu članice, međutim, učestvuju u mirovnim misija NATO. Takođe, izdvajaju značajne sume novca, a u tome se posebno ističu Švajcarska i Austrija, koje ulažu u zajednička istraživanja i investicije u vojnu tehnologiju NATO. Ideja o vojnoj neutralnosti Srbije apsolutno je bez oslonca, ocenjuje Goran Svilanović, član spoljnopolitičkog saveta pri Ministarstvu spoljnih poslova Srbije.
- S geopolitičke i geostrateške tačke, ta ideja je apsolutno neodbranjiva. Premijerove izjave o vojnoj neutralnosti samo su deo političke kampanje, koja nema svoju osnovu u realnosti, i to se isključivo tako i doživljava u NATO - kaže Svilanović. Komentarišući najnoviju inicijativu premijerove stranke, on kaže da nijedan ugovor koji je do sada potpisan sa NATO nije raskinut, kao što nisu ni ugovor o vazdušnom i kopnenom tranzitu NATO trupa kroz Srbiju.
O prednostima za državu koja je članica NATO, Svilanović kaže da NATO garantuje apsolutnu bezbednost svakoj svojoj članici, uključujući i zaštitu od strane svih članica. Kako dodaje direktor Centra za civilno-vojne odnose Sonja Stojanović, sve odluke u NATO donose se konsenzusom, što znači da svaka od država može i da se ne složi. Takođe, članice NATO, svaka u skladu sa svojim mogućnostima, ne učestvuju istim kapacitetom i u istoj meri.
Kako za „Blic“ potvrđuju u kancelariji za vezu NATO u Beogradu, ako Srbija odluči da u budućnosti bude deo NATO imaće iste obaveze i iste privilegije kao i sve ostale članice. To znači da bi Srbija učestvovala u procesu odlučivanja i donošenja odluka kao i sve članice.
Jedan od argumenata protiv članstva u NATO jeste i da to košta. Međutim, ulazak u NATO se ne plaća i jedini kriterijum jeste da vojni sistem mora biti kompatibilan sa sistemom NATO. Ne postoje zahtevi da, primera radi, Srbija kupi neku opremu u inostranstvu. Jedina zajednička obaveza svih članica NATO jeste da se godišnje izdvoji oko dva odsto iz nacionalnog bruto dohotka za ministarstvo odbrane. To je prostim računanjem gotovo ista suma koliki je ovogodišnji budžet Ministarstva odbrane- oko 57 i po milijardi dinara.
- I u „Partnerstvu za mir“ i u NATO nama su otvoreni mnogi fondovi kako bi se pomoglo našoj vojsci. I ne samo vojsci, jer NATO više nije samo vojni savez, već organizacija u koju su uključena i druga ministarstva jedne države - ističe Sonja Stojanović.
Pred Srbijom nije samo pitanje integracije u NATO, već i u EU. Koliko su ove integracije povezane i da li jedna uslovljava drugu?
- Prvi mit je da je članstvo u NATO preduslov za članstvo u EU. Takva formulacija ne postoji ni u jednom od zvaničnih dokumenata, a koji se tiču proširenja EU. Ali, deo kriterijuma za NATO poklapa se sa Kopenhagenškim kriterijumima za članstvo u EU. Studija proširenja NATO iz 1995. definiše da su pricinipi demokratije i ljudskih prava, tržišne ekonomije, razrešeni odnosi sa susedima preduslov za članstvo u NATO - kaže Stojanovićeva.
I u kancelariji NATO u Beogradu potvrđuju da članstvo u NATO i EU tehnički nisu povezani, ali da je 21 članica NATO i članica EU. To znači da su vrednosti koje se moraju dostići za članstvo u NATO i EU praktično iste. I NATO, kao i EU, želi da ima stabilne mirne i sigurne članove i partnere.

Istorija NATO
1949: Severnoatlantski ugovor potpisale Sjedinjene Države, Kanada, Belgija, Britanija, Danska, Francuska, Island, Italija, Luksemburg, Holandija, Norveška i Portugal
1952: Grčka i Turska ulaze u NATO
1955: Zapadna Nemačka ulazi u NATO; Sovjetski Savez formira Varšavski pakt
1966: Predsednik De Gol povlači Francusku iz združene vojne strukture NATO
1982: Španija ulazi u NATO
1991: Raspušten Varšavski pakt
1993: Francuska ponovo ulazi u sastav vojne komande. NATO pokreće program „Partnerstvo za mir“ za bivše članice Varšavskog pakta
1995: NATO započinje svoju prvu vojnu operaciju: vazdušne udare uperene protiv bosanskih Srba koji granatiraju Sarajevo
1999: Poljska, Mađarska i Češka Republika prve su bivše članice sovjetskog bloka koje ulaze u NATO
12. septembar 2001: NATO se prvi put poziva na klauzulu o zajedničkoj odbrani po kojoj napadi na SAD predstavljaju napad na ceo savez
2002: NATO i Rusija potpisuju sveobuhvatni sporazum kojim se obavezuju na saradnju u borbi protiv terorizma i suzbijanju oružja za masovno uništavanje
Februar 2003: Posle žučne rasprave uoči rata u Iraku pod vođstvom SAD, NATO pristaje da ojača odbranu Turske
Avgust: NATO preuzima komandu nad mirovnim snagama u Avganistanu u okviru prvog raspoređivanja svojih snaga izvan Evrope ili Severne Amerike
2. april 2004: U Briselu ministri inostranih poslova NATO zvanično obeležavaju prijem najnovijih članica

Slobodan Kosovac, atlantski savet
Vojna neutralnost ne postoji

1. Da li Srbija sebi može da dozvoli vojnu neutralnost? Koje su prednosti te pozicije, koji nedostaci ili, možda, opasnosti?
Vojna neutralnost, sama po sebi, nije loša. Moramo da odgovorimo samo na logično pitanje. Šta smatramo vojnom neutralnošću.U svakom slučaju vojna neutralnost ne znači:
- Da nemamo saveznika,
- Da ne znamo šta je sektor bezbednosti,
- Da koristimo zastarelo naoružanje i opremu,
- Da smo organizaciono zastareli,
- Da ne prepoznajemo globalna kretanja u svetu,
- Da ne prepoznajemo svoje mesto i ulogu u svetu,
- Da nismo transparentni,
- Da nemamo civilnu kontrolu sektora bezbednosti i sl.

Mislim da nam je sada jasno da je neutralnost, a pogotovo vojna, pojam koji ima ograničen domen. Jedna od bitnih karakteristika vojne neutralnosti je velika autonomija zemlje - države, što podrazumeva ekonomsku snagu i stabilnost, zemlje koja nema nikakav problem unutar i u svom okruženju, zemlje koja je stabilna u svim segmentima i sl. Iz ovoga se izvlače prednosti i nedostaci, a nedostaci generišu potencijalne probleme - opasnosti.
Moramo shvatiti da vojna neutralnost ne postoji sama za sebe i sama po sebi. Iz mesta i uloge države crpi se mesto i uloga njenog sektora bezbednosti i njegovih podsistema, kao što je vojska jedan od tih podsistema.

2. Koliko je ulazak u NATO uslov za ulazak u EU?
Veliki. To niko neće posebno da vam kaže i naglasi iz jednostavnog razloga: ko to ne shvata, neka čeka i dalje na odgovor. Kako ćete dobiti odgovor na to pitanje? Jednostavno. Šta je EU? Da podsetim samo na neke elemente:
- Parlament (predate deo suvereniteta),
- Obrazovanje (jedinstveni standardi)
- Privreda (usklađivanje u sklopu sistema),
- Finansije (jedinstveni sistem),
- Granica (jedinstveni sistem),
- Policija (jedinstven standardi),
- Carina (jedinstveni
Da li tu vidite uslove za bezbednosnu samostalnost, a u okviru nje za vojnu samostalnost?

Izvor: Blic