Бранимир Нешић

Поводом нечувеног вређања Патријарха Павла на интернет презентацији Б92

B92 опинковљавање



Ако неко треба да плаче за Милошевићем, онда је то Б92. Док је Слоба жарио и палио по Србији, Б92 се профилисао у земљи и иностранству (наравно, за њих је битније ово у иностранству) као антимилошевићевска медијска кућа. Поред антимилошевићевског карактера, Б92 је градила свој имиџ у једном урбаном и прозападном духу. За такву уређивачку концепцију и висок степен професионалности, Веран Матић је навлачио џакове пара за Б92 од Америке па до Западне Европе.
После 5. октобра џакова с парама било је све мање. Наравно, јахао је Веран неколико година на лажним причама о нацифашизму у Србији, суочавању Срба и Србије с истином - читај злочинима које су чинили (само) Срби, али и то је постала отрцана прича. Шта Веран сада да ради?
Јасна културолошка поетика коју је осмислио уређивачки одбор Б92 условила је релативно низак проценат гледаности у Србији. То свакако није ништа необично, јер мало је Срба мазохиста који ће радо гледати телевизију која их полива изметом свакага дана, а све у фазону: Срби су љаксе, сељаци не капирају толеранцију, Срби су прљави, смрде и прде (опростите, пуштају гасове) на јавним местима... Миле са Чубуре представља бледи покушај уметнички обликоване гротескне личности Малог Србина са великим манама. А Миле је нешто најбоље што је Б92 пружила грађанима Србије који су, гле бедеведесетдвојкашке несреће и великог парадокса, њени гледаоци.
Сваки нормалан човек је донекле могао да се сложи и прихвати јасну медијску поетику ове телевизије. НЕ неосоцијализму милошевићевксог типа, НЕ турбофолку и огавним певаљкама гранд-параде, НЕ Пинку и шпанским серијама... Ово није само била поетика Б92, него великог броја људа у Србији. Али велики проценат од тог великог броја имао је и нека, за разлику од ове телевизије, позитивна опредељења: ДА родољубљу и Србији, ДА традиционалним вредностима и породици, ДА Српској Православној Цркви и ћирилици, ДА Уставу и поштовању закона и српских институција.

Самоиздаја


Веран је врло брзо схватио да је пао на мали проценат гледалаца. А проценат гледалаца условљава џакове с парама. Није му преостало ништа друго него да изда самог себе («самиздат») – то му и није велики проблем – требало је рећи: да изда уређивачку концепцију Б92. И он је то урадио са Великим братом.
Велики брат је највећа издаја некадашње медијске поетике ове телевизије. Велики брат је разоткривање великих бораца против кича и пинковштине Верана и иних бедеведесетдвојкаша као безличних и аморалних новоглобалистичких квазиинтелектуалаца којима је стало само до пара. Вероватно је Веран помислио: «Кад може Срђан Драгојевић с Пинком, може и Б92 да се опинкови.» И опинковио се, најгоре што је могао. Глас Великог брата: Ко ти се од укућана највише допада, постала је улазница за нов опинковљен Б92 свет. Не би ме чудило да и Оља Бећковић сваком госту обавезно постави ово питање. А онај ко се позитивно изрази о огавном серијалу на опинковљеној телвизији и о дешавањима у Кући, постаје потенцијални кандидат да има свој блог на Б92 сајту.

Демократски парадокс


На блогу Б92 реч имају људи исте културолошке провенијенције и назора. Они себе сматрају великим демократама, интелектуалном урбаном елитом нажалостмалосхваћеном, носиоцима демократских слобода, људских права, борцима против окоштале традиционалне Србије. Њихово бусање у демократска прса одмах постаје сумњиво када сазнате да је приступ њиховом блогу врло ограничен, а ако они који су добили зелену карту да пишу, као на пример Сергеј Трифуновић, излете па изговоре критику на бедеведесетдвојкашку политичку икону Чеду Јовановића, одмах буду уклоњени са сајта, постаје вам јасно да се ради о својеврсном и врло опасном квазидемократском тоталитаризму.
Посебно је занимљиво да на Б92 блогу учествују они «демократски» политичари који су на демократским изборима најгоре прошли. Проценат гласача који тим и таквим политичарима даје свој глас је испод цензуса; ваљда због тога су они, рецимо Чеда Јовановић, љути на све око себе, посебно на оне људе и институције које у Србији имају највеће поверење: Патријарх Павле, Српска Православна Црква, Српска војска, Удружење књижевника Србије и тако даље.
Исти тај Б92 блог окупља квазиинтелектуалну групу никоговића, почев од Биљане Србљановић, Марка Видојковића, разних бораца за педере, лезбејке, толеранцију и људска права. Толико прокламовану потребу за толеранцијом они показују само према истомишљеницима (гледај, брате, цивилизацијске ширине у њима), а када су у питању неистомишљеници, недајбоже Патријарх Павле, СПЦ, разне националне страначке или надстраначке организације, они одмах лепе етикете антисемитизма, глупости и дебилизма. Те етикете и такво понашање свакако више говори о њима самима и о интернет-обору у којем су се нашли.

Француски пример


Уметнике који користе јефтине трикове да би створили ефекат зачудности код публике (типа Свети Сава је хомосексуалац, или Патријарх Павле је мафијаш), увек сам сматрао и сматраћу људима који су погрешили занимање. Интелектуалце који користе исте трикове да би, уствари, прославили себе, треба схватити као несуђене физикалце и бутикашице који су погрешили занимање па посташе назовиинтелектуалци. Тако и несрећни Бобан Стојановић, фронтмен некаквог геј удружења, кроз недавно вређање Патријарха Павла на блогу Б92, показао је себе и оне који су његову изјаву ставили на званичну интернет презентацију Б92 као квазидемократске травестите који не поштују туђе мишљење и слободу и право других људи да одлучују и бирају по својој вољи.
Свакако ти несрећници треба да знају и следеће: Патријарх Српске Православне Цркве, а нарочито Патријах Павле не може никоме да служи за спрдњу. То повређује религиозна осећања 80% грађана ове земље. Знам да Србија треба да пређе још километара да би достигла степен демократских слобода једне Француске, али недавни француски пример како муслимани бране своја религиозна осећања само због једног карикатуралног цртежа, треба да буде некима опомена а некима водиља у Србији.
http://www.dverisrpske.com/

To mu dodje , neshto kao "b92&b(r)log"? ](*,

Sta reci?

Danas se tek ukljuchih pa da bchim shto god. Nemam pojma shto se deshava po vashim televizijama, znam da su nashe takodje sranje (da izvinite) a ako su dirali Pavla to stvarno nije u redu ipak je on najbolji od ovih iz crkve. Mada bi se moga ponekad sjetit da podvikne malo ovome nashem hushkachu i tim pipkachima male djece.

Znas sta Joco - ja sam u svom zivotu video lazi i propagande, masovne medijske manipulacije, peglanje video i audio materijala, propagandu u anti-propagandu - ali ovaj tvoj sajt Dveri Srpske ih je sve zajebao. Pa Gebels je bre obdaniste za vasu propagandu. Toliko mrznje, lazi , izogrenutih i polu-istinitih informacija nigde nisam video. I vi sebe zovete borcima za jedinstvo Srbije - sram vas bilo - blatite krst i hristovo ime u koga se kunete. Zaista neverovatno....

[url=http://www.dverisrpske.com/internet_nedeljnik/kako_upropastiti_ovo_malo_Srbije.htm]

budalastine

Стварно је будалаштина то што раде.Кажем и ја.

Маша Вујановић



Кондом на дар, или како упропастити још ово мало Србије

Постављено: 13.12.2006.

     Догоди ми се, с' времена на време, да прочитам дневне новине „Курир“. Обично ме привуче бомбастичан наслов, фотографија актуелне личности, на коју је целокупна пажња, планирано или не, окренута, и на коју смо хтели или не, живећи у овоме граду, усмерени. Можда из разлога да не бисмо били усмерени на најсуштинскије теме и области живота.
     Данас, док сам долазила на посао, имала сам прилику да видим бину омладине „Јазаса“ поводом Светског дана „борбе против сиде“. То је нека организација која, у покушајима да спречи појаву и ширење смртоносног вируса ХИВ, чини све да узрок настанка истог не отклони, већ напротив, дубоко утемељи. И тако, читам ја новине и наиђем на поклон-кондом, и то не било који већ под називом и намењен ваљда (потпора ионако, углавном безразложном, високом мишљењу о себи) „VIP“ (very important person – веома битна особа). Гле, лицемерја и лукавства, мислила сам у себи и вратила кондом тамо одакле је и дошао – у ђубре. Кондом нема никакве везе са спречавањем ширења смртоносног вируса, који је иначе настао као последица блудног и развратног начина живота. И то је могао, да је хтео и да има добре намере, било ко из омладине „Јазаса“ да сазна и промени стратегију спречавања оболевања. Али то очигледно није намера ове „омладине“ са, гле случајности, црвеном врпцом. Како докрајчити омладину једног народа, који је из ових или оних разлога, данас на танкој линији да нестане са лица земље и то не због ратова или глади, већ због непостојања природног прираштаја, тј. наталитета. Значи, њихова језива стратегија је: искористити ХИВ вирус као нешто од чега треба имати паничан страх, јер је „смртоносан“ (иако ми, Православни хришћани, верујемо, да смрт не постоји, јер нам је Господ Исус Христос доказао Својим Васкрсењем из мртвих да је Животодавац и Васкрситељ и да је душа бесмртна и да никада нећемо умрети и да се живот после овог земаљског реално наставља у духовном, за нас невидљивом свету), па понудити, веома наметљиво, и под паролом, омладина најбоље зна шта је омладини потребно. Да не помињем да се иста акција одиграва, опет сасвим случајно, у време Божићног поста, који је установила СПЦ, чији су верници већина житеља ове земље. Шта је следећи корак? Таблета екстазија у Куриру? Или неки поклон за геј популацију, све у име „људских права и слобода“, у духу болесног начина придруживања Европској Унији. Под намером „спречавања“(а да је притом добро познато да се на тај начин преносa вируса НЕ МОЖЕ спречити) ширења болести, шта се још збива? Афирмише се отуђивање међу половима, једни друге гледају са подозривошћу, човек човеку постаје вук, нема емотивног зближавања, нежности, нема бракова, нема деце. Затим, имаш кондом, све је дозвољено, Црква је демоде, она нам не жели добро, спутава нас у нашим задовољствима које толико желимо да имамо у свакодневном животу... Али, авај. Једини начин спречавања настанка физичких и духовних болести, СИДЕ и психичких растројстава у свим својим облицима, као две најекстремније последице послушања „себи“, је прекид досадашњег штетног начина живота, са вером да нисмо сами у томе, да и те како постоји омладина која се окренула тражењу моралне (духовне и физичке као њене последице) чистоте. Све остало нити спречава заразу, нити доноси жељени мир души, данас најтраженијој „роби“ на планети (за коју не постоји ни један здрав сурогат), нити омогућава припреме за живот са Господом, где ништа нечисто неће пребивати. Живот у окриљу и љубави Божијој неопходност је у овоме и нада у будућем животу.




Budalastina je ovaj tekst na www.dverisrpske.com. Narocito ono sto sam boldovao.

Stvarno preteruju...
To za deljenje kondoma me strašno nervira... Mislim, klinci će se karati i ovako i onako, makar im je ovako sigurnije.
Stalno imaju neke teorije zavera, stalno nalaze neke nebuloze koje tumače kako njima odgovara.. Alo bre, daj o'ladite malo!

mnogi zivi dvonozni stvorovi ne shvataju sta znaci izgovorena rec, pa otud za posledicu imamo ovakve budalastine