Preživeo zarobljeništvo i rat,
a sahranila ga štampa
Istog dana kad su ga u fabričkom listu "upokojili" još prošle godine u jednom dnevniku objavljen je razgovor i njegova ispovest o trogodišnjem ropstvu

Ni posle dva dana, od kako je na stranicama nedeljnika Novo vreme fabrike AD Toza Marković objavljeno da je prošle godine preminuo poslednji internirac iz Norveške, starina Čeda Đomparin (84) iz Kikinde ne može da dođe sebi. Telefon u njegovoj kući ne prestaje da zvoni, a rodbina i mnogobrojni prijatelji neprestano se raspituju za čika Čedino zdravlje.

- Da "sam umro" saopštio mi je sinovac Vita Đomparin koji je u utorak ujutro kupio Novo vreme. Čitajući tekst "Sećanje na žrtve" o polaganju venaca na spomeniku kikindskim internircima zapala mu je za oko rečenica u kojoj je autor napisao da "živih svedoka stradanja u Norveškoj više nema jer je prošle godine preminuo i Čeda Đomparin, poslednji kikindski internirac". Istog trena sinovac se latio telefona i pozvao da čuje da li sam pročitao kako sam prošle godine umro - priča nam ozlojeđeno čika Čeda i u čudu se pita kako je tako nešto moglo uopšte da se pojavi u novinama.

Da cela stvar bude zanimljivija, istoga dana u jednim dnevnim novinama u dodatku "Vojvodina" objavljena je potresna ispovest o trogodišnjem zarobljeništvu Čede Đomparina i njegovim mukama u norveškim logorima. Ovaj novinarski gaf našem sagovorniku, koji je počasni član Jugoslovensko-norveškog društva, nimalo se nije svideo. Istine radi, Čeda Đomparin je, zajedno sa još 46 Kikinđana, 1942. godine odveden kao nemački zarobljenik u Norvešku.

Nakon trogodišnjeg zatočeništva sa severa Evrope u severni Banat vratila su se samo sedmorica interniraca od kojih je danas živ samo glavni junak ove priče. Muka, torture i streljanja njegovog oca u Norveškoj nerado se seća, ali podvlači da su logorašima Norvežani krišom, kad god su mogli, dostavljali hranu. U toj zemlji za koju ga vezuju bolne uspomene dosad je bio dvanaest puta. Postoje šanse da kao član kikindskog ogranka jugoslovensko-norveškog društva krajnji sever Evrope ponovo poseti u junu, živ i zdrav.
Saša Urošev