Potraga za vanzemaljcima

Najbitnije pitanje na koje naučnici pokušavaju da odgovore jeste da li ima života van Zemlje. Zato je i nastala astrobiologija. Ipak, postoji jedan bitan problem nove nauke - niko još uvek nije video vanzemaljca ili barem to nije dokazao. U poslednjih dvadeset godina pronađeni su mnogi dokazi da život možda i postoji u svemiru, a naučnici se nadaju da će uskoro biti otkriven i jedan čvrst dokaz za tu tvrdnju. Do tada cela nauka zasniva se samo na pretpostavkama.

Nagoveštaji da vanzemaljci nisu samo deo mašte, doduše, nađeni su na samoj Zemlji. Postoje mnoge vrste ekstremofila, mikroorganizama koji žive u ekstremnim uslovima: u fistulama duboko pod zemljom, na primer. Život je možda i nastao na dnu okeana oko termalnih otvora koji su, verovatno, česta pojava u kosmosu.

Najbolji kandidat za postojanje života je, naravno, Mars za koji se veruje da je pre nekoliko milijardi godina bio topao i vlažan, barem neko vreme. Ostale planete manje obećavaju, mada se pretpostavlja da je i Venera nekada bila naseljiva i da možda mikrobi i sada žive u oblacima na njoj.

Mnogo više obećavaju neki prirodni sateliti koji kruže oko velikih planeta - Jupiterovi Evropa, Ganimeda i Kalisto, Saturnov i Titan i Enceladus i Neptunov Triton. Iako je van Sunčevog sistema otkriveno više od 150 planeta, pretpostavke o životu na njima su samo obična nagađanja pošto su sve one predaleko od nas.