Potpisan prvi evropski ustav
Prodi: Vlade 25 zemalja moraće da daju sve od sebe da ubede parlamente i građane da ratifikuju novi ustavni sporazum

RIM - Prvi evropski ustav koji su lideri 25 zemalja EU potpisali juče u Rimu predviđa temeljne promene u načinu funkcionisanja Unije. Ustav EU će stupiti na snagu tek kad ga ratifikuju sve zemlje članice, a proces ratifikacije treba da bude dovršen u roku od dve godine. Većina zemalja evropski ustav usvojiće u parlamentu. Neke zemlje o tome će odlučivati na referendumima, a prva koja će evropski ustav uvrstiti među važeća zakonska akta biće, po svemu sudeći, Italija.

Ako bilo koja zemlja ne prihvati ustav, postoji mogućnost da on nikada neće biti usvojen.
- U mesecima koji su pred nama, vlade 25 zemalja EU moraće da daju sve od sebe da ubede parlamente i građane da ratifikuju novi ustavni sporazum. Te odluke ne možemo uzeti zdravo za gotovo - rekao je na ceremoniji predsednik Evropske komisije Romano Prodi.

Budući šef Evropske komisije Žoze Manuel Baroso ističe da je izgradnja Evrope složen i težak problem, koji zahteva ogromno strpljenje i, pre svega, odlučnu volju i veru u budućnost.
- U istoriji nije zabeleženo da zemlje dobrovoljno odluče da svoja suverena ovlašćenja vrše zajednički, u isključivom interesu svojih naroda, i time prevaziđu vekovna rivalstva i nepoverenje. Nikada u istoriji suštinske vrednosti slobode i demokratije nisu imale tako važnu ulogu u obezbeđivanju sudbine stotina miliona ljudi - izjavio je italijanski premijer Silvio Berluskoni na ceremoniji.

Holandski premijer Jan Peter Balkenende je rekao da je "ustavni sporazum zdrava osnova za našu zajedničku budućnost".
- Vekovima je priča o Evropi bila priča o neprijateljima i njihovim ratovima. Sada postaje priča o prijateljima i partnerstvu - dodao je on, a njegov irski kolega Berti Ahern je naglasio da je ovo "prilika za nova obećanja da će Evropljani raditi zajedno, kako bi obezbedili da Evropa 21. veka bude svetionik stabilnosti, napretka, mira i pravde u svetu 21. veka".

Kada bude stupio na snagu, EU će umesto rotirajućeg predsedništva dobiti predsednika Saveta EU, kao i ministra spoljnih poslova, koji će objediniti dužnosti visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku i evropskog komesara za spoljne poslove.

Ustavom se predviđa da Savet EU kvalifikovanom većinom izabere predsednika Unije, sa mandatom od dve i po godine. Od 2014. godine, biće smanjen broj članova Evropske komisije.

Broj komesara u Evropskoj komisiji neće biti jednak broju članica EU, kao sada, već će iznostiti dve trećine od tog broja, osim ako članice jednoglasno ne odluče da zadrže sistem od jednog komesara po zemlji, koji će važiti do 2014. godine. Zemlje će biti zastupljene na osnovu "ravnopravne rotacije" prilikom svake promene u komisiji. Novi ustav predviđa veća ovlašćenja za Evropski parlament, koji će sa Savetom ministara EU imati kontrolu nad evropskim budžetom, koji sada iznosi oko 100 milijardi evra godišnje.
Agencije

Drugim recima, Ustav buducih Sjedinjenih Evropskih Drzava.