Ovo nije tema o sportu ali svako  ko prati sport,recimo fudbal, zna da postoje dva tipa igracha,oni koji ginu na terenu,bore se za svaku loptu,trche vishe od svih,radilice,  i sa druge strane oni koji mogu skoro celu utakmicu da provedu gotovo neprimetni,imaju gomilu pogreshnih pasova,izgubljenih lopti ali su sposobni da jednim potezom donesu pobedu.Treneri jako cene ove prve jer uvek znaju shta mogu da ochekuju od njih,oni nikad ne podbacuju,uvek daju maksimum.Njima je mesto u timu sigurno,ali na shpicama su uvek ovi drugi,potez igrachi.Oni su prave zvezde,njihova imena su u pesmama navijacha.Uvek na putu da postanu legende a opet u stalnoj opasnosti da budu izostavljeni i zaboravljeni ako rezultati izostanu neko vreme.
Slichno je i u zivotu.Ima onih koji guraju konstantno.penju se polako ali sigurno stepenicu po stepenicu i onih koji preskachu po nekoliko odjednom u stalnom riziku da padnu i slome nogu.

Ja sam uvek bio potez igrach,u spotru i u zivotu.Mrljavim,mrljavim ali "trojka" na 19 : 19 ulazi  "bez koske" .Ne uvek dodushe,nekoliko puta sam i "slomio nogu".

Gde vi pripadate?

Ja sam prije ta working bee 
Gledam da igram na sigurno, iako su mi neke od najboljih stvari u zivotu proizasle iz rizicnih situacija u koje sam se upustila. Ipak, ne vjerujem da bih ikad mogla skroz okrenuti na tu stranu, nisam taj tip prosto.

 zanimljivo bas  
 ja sam  klasicna  radilica u poslu ,u  zivotu  , sportu , ljubavi , prijajateljstvu .volim kada se penjem da to bude  polako i sigurno , bez  padova natrag
i lomljenja  nogu  .  mozda je tacnije da kazem  da  ne volim da rizikujem . negde  volim sto  sam takva , jer znam da kada jednom budem
mogla reci  za sebe da sam uspela , znacu da cenim  to gde  jesam .  nece mi  biti  dosadno ....valjda  

I ja negde smatram da je taj pristup mozda pametniji,al' shta da radim, ne mogu da se nateram da se pokrenem dok ne pochne da gori pod nogama i tada pruzam najvishe jer drugog izbora sem rizichnih  poteza nema.Ponekad to donese spektakularne rezultate a  ponekad pukne i ono shto je sigurno moglo manjim ali konstantnim naporima uspeshno da se zavrshi.

 negde mislim da su zene pretezno  radilice u zivotu i da je to sasvim prirodno , pocevsi od  doterivanja pa zavrsisvsi sa   brigom oko  bebe .
 muskarci  ceo zivot  cekaju  taj  trenutak pravljenja  spektakularnog  posla  i  uzimanja  velike  love , neko to i  uspe , neko  i dalje sanja  i
 ceo zivot  ce da sanja .  nije  lose  ni  rizikovati  , ali  samo pametno

 

Ja sam pak covek od rizika..uvek vise volim da preskocim par stepenika nego da se vucem stepenik po stepenik,ali nekad se vratim i unazad,ali sve je to rizik...

Na 19:19 ... poludistanca, ulaz ili zicer... uz faul
Cemu ispucavanje...
Za to sluzi velika prednost...
Generalno, jako retko sam gubio kada dodje do takvih situacija i imam loptu...
Bas jako retko... mozda 10% meceva ako i toliko...

Gradim polako, stabilno i kvalitetno...
Ne istrcavam pred rudu...
Kad sagradim, to je sagradjeno...

Mozda je oduzelo vise vremena i zivaca nego sto je moralo, ali princip koji funkcionise ne treba menjati...
Hazarderski mogu ako je to nesto sto mi nije previse bitno... ako nemam sta da izgubim ili ako je to sto gubim nesto sto je za mene nedovoljno bitno (velika vecina stvari su nedovoljno bitne), i ako nemam drugi izbor u slucaju kad mi je nesto stvarno vazno...
Ako imam, izbecicu to iz prostog razloga sto verujem u "kako doslo - tako i otislo".

Jedino se ne nalazim na klupi za rezervne igrace, inace me svuda ima po terenu ... nekada si odbrana, nekada si napad... ali kada se izvode penali, nemam tremu i retko promasim

kod nas u kraju na 19 : 19  faulovi postaju toliko surovi da "faul - vazi" nema nikakvog smisla,samo zavrshish sa izgrebanim i modrim podlakticama  i plus to morash dvaput da ponovish,to dok smo mi matorci igrali,primecujem da ovim novim klincima pobeda mnogo manje znachi nego shto je nama znachila. Velika prednost je super ali kad igraju ekipe ujednachenog kvaliteta to nije uvek moguce.

Kad ste egomanijaci. 

Ja sam lenština, prava okorela lenština koja stvari radi ako mora i kad mora. Onda uradim brzo i efikasno ali volim da svoje slobodno vreme posvećujem zabavnim i pametnim stvarima pa zato gledam da ga što više oslobodim za sebe.