Postoji li "vijagra" za žene?

Neki ljudi u šali govore da je buđenje muške požude onoliko jednostavno koliko i paljenje svetla, a da pokretanje ženske seksualne želje podseća na lansiranje spejs šatla. Sudeći po onom što pokazuju proučavanja seksualnih problema slabijeg pola, ovo poređenje i nije tako preterano kako se isprva čini.

Naučnici u Sjedinjenim Državama su prošle godine poverovali da su pronašli žensku verziju "vijagre", nešto što će smanjeni libido pojedinih dama podići na zavidan nivo. Reč je o flasterima sa izvesnom količinom testosterona, hormona koji kontroliše seksualni nagon i kod muškaraca i kod žena.

Američka Uprava za hranu i lekove je u decembru započela testiranje tih flastera, ali je jedna nedavno objavljena studija ukazala da oni verovatno ne mogu da budu od velike pomoći. Pozivajući se na rezultate istraživanja koje je obuhvatilo više od 1.000 žena starijih od 45 godina, ova nova studija zapravo otkriva da manjak testosterona u krvi ne mora obavezno da dovede do gubitka poriva za seksom.

Klinički psiholog Šeril Kingsberg, članica tima koji je ispitivao učinak pomenutih flastera, objašnjava da je za libido svake žene, pored odgovarajućeg nivoa testosterona, veoma važna i njena želja da se upusti u vođenje ljubavi, kao i uverenja vezana za ovu sferu života. "Kod muškaraca je to obično mnogo prostije. Njihovo nefunkcionisanje u seksu je najčešće mehanički problem - nemogućnost da se uzbude, odnosno da postignu erekciju.

Kod žena problem leži u nemoći da se ponovo probudi želja", kaže Kingsbergova. Sličnog je mišljenja i Glen Bronstajn, endokrinolog iz Los Anđelesa. On naglašava da flaster koji sadrži testosteron nikada neće biti ženska "vijagra", neka vrsta "specijalne ponude za subotnje veče". I to iz prostog razloga što on utiče na ženino raspoloženje, i što je potrebno da protekne između jednog i tri meseca da bi njegovo dejstvo postalo vidljivo. Šeril Kingsberg i Bronstajn smatraju da će ova vrsta terapije najviše koristiti ženama čiji se interes za seks izgubio posle hormonskih promena, kao što su one izazvane histerektomijom ili menopauzom.

Za sve ostale pravo rešenje su razgovori sa psihologom i edukacija. "U našoj kulturi žene trpe veliki pritisak da se ponašaju na određene načine. Kod onih koje su se čitavog života osećale nelagodno zbog sopstvenog tela, ili svoje seksualnosti, prevazilaženje takvih inhibicija je prvi korak u razgorevanju seksualne želje", konstatuje Kingsbergova.
Prevela S. Prokić