Loše pamtite? Možda ste sami krivi

Ako često zaboravljate imena ljudi, pa čak i stvari koje držite u rukama, vama je, možda, potrebno da promenite mišljenje o inteligenciji i učenju. Rezultati više eksperimenata, koji su nedavno obavljeni u Sjedinjenim Državama, pokazuju da za vašu lošu memoriju može, bar delimično, da bude "krivo" uverenje da je inteligencija nešto nepromenljivo. Da se pametni ljudi naprosto rađaju takvi, i da greše zagovornici teorije da bi u pravim okolnostima svako mogao da postane drugi Ajnštajn.

- Osobe koje na inteligenciju gledaju kao na prirodni dar, i stoga njenu manjkavost tumače kao posledicu loših gena, ponekad ne mogu da se sete nečega što su upravo naučile. S druge strane, oni koji veruju da se inteligencija razvija vrednim i posvećenim radom dobro pamte čak i one stvari koje su odavno prošle - kaže Dženifer Mengels, docent na katedri za psihologiju univerziteta Kolumbija u NJujorku.

Ona objašnjava da ovi fleksibilni pojedinci imaju bolju memoriju jer ih zaboravljanje manje zabrinjava, budući da su sigurni da mogu da nadoknade sve što im je iščilelo iz glave. Oni sopstvene greške ne razmatraju površno, i zato njihov mozak bolje prerađuje informacije, a time se povećavaju šanse da će one biti memorisane. Mengelsova navodi da se jedna studija pozabavila upoređivanjem memorije starijih univerzitetskih profesora koji još uvek predaju i njihovih vršnjaka koji su u penziji. Pokazalo se da profesori bolje pamte, ali ne zato što su genijalni, već zato što i dalje uče.

Dženifer Mengels je i sama ispitivala kako se stav prema inteligenciji i učenju odražava na pamćenje, s tim što je u njenom eksperimentu učestvovalo 50-ak studenata. Oni su rešavali test sastavljen od pitanja iz različitih oblasti, i za to vreme im je, uz pomoć skenera, merena aktivnost mozga. Pitanja su namerno smišljena tako da svi oni loše prođu na testu, kako bi u podjednakoj meri osetili gorak ukus poraza.

Onda su im pročitani tačni odgovori, i ponovo im je dat isti test. Mengelsova je otkrila da su studenti s fleksibilnim stavom prema učenju, odnosno oni koji su smatrali da svako ko vredno uči može da bude uspešan u školovanju, zapamtili za osam odsto više ispravnih odgovora od onih koji su mislili da je inteligencija nepromenljiva. A skeneri su kod fleksibilnih devojaka i mladića registrovali veći kontinuitet aktivnosti u frontalnom delu mozga, i s leve strane stražnjeg dela, što je bio znak da bi oni mogli duže da pamte novostečene informacije.

Naučnica s "Kolumbije" ističe da fleksibilni mentalitet može da se stekne u bilo kom životnom dobu, i da bi on svakome pomogao da poboljša pamćenje. "Ne bojte se da sebi priznate da možda ne znate sve, ali se potrudite se da ipak upamtite ime čoveka koji je za vas uvek bio 'onaj kako se zvaše'", poručuje ona.
Priredila S. Prokić

Bitnu ulogu igra i koncentacija.