Sa slavnim '60tim je masovnije pokrenuto pitanje postindustrijskog društva, bilo je i ranije teoretičara ali je tek tad, sa razvojem materijalnog blagostanja celog društva u pojedinim zemljama, postalo barem delimično moguće.

Suština postindustrijskih teorija je u tome da realnu snagu jednog društva čine ljudi kao i da je čovek osnovna ekonomska jedinica i tu razni indeksi kao što su "tona čelika po glavi" nisu glavni argument snage i naprednosti zajednice. Razne mere koje su dobrim delom i uvedene kao što su kraće radno vreme, bolji uslovi rada, duži odmor nisu ugrozile produktivnost kao što su skeptici predviđali već je značajno smanjen "sivi štrajk" tj kad si na radnom mestu a ne radiš.

Nove mogućnosti zapošljavanja u sektoru usluga - efekat "imam pare i slobodno vreme" i time zapošljava nekog drugog.

Zaštita zivotne sredine ne zato što smo zaljubljeni u planinske proplanke, već je to postalo faktor u ekonomiji npr treba mi puno vode II klase za novu fabriku.

Postindustrijsko društvo nije Zemlja Dembelija kao što bi moglo da se pomisli, a tranziciona Srbija je u prilici da izbegne zamku hiperindustrijske zemlje i postane dobro organizovana postindustrijska zemlja.

sta li si ti hteo da kazes?
stvarno mi nije jasan tvoj post!

Ni ja nisam najbolje shvatio. Navedi karakteristike postindustrijskog drustva, koje su to glavne (post)industrijske grane, sta je glavni pokretac razvoja, sta donosi pare drustvu, da li su uglavnom preorijentisani na usluge itd?

Privreda bez odžaka.

Најмногољудније нације су Кина и Индија.
С обзиром на све већи значај који ове земље имају - одавно смо у постиндустријском друштву

ima istine ako sagledavas stvari povrsno, medjutim, nije bas tako!
uvek ce postojati "prefinjeni" deo industrije, uzdanica najrazvijenijih i najbogatijih!
a od nas zavisi kako ce se tu srbija pozicionirati.

Слажем се да ће увек постојати "префињени" део, или боље рећи оно што има "бренд" префињеног.
Немачка и даље има највећи извоз на свету, пре свега захваљујујући маркама као што су Мерцедес, БАСФ, и томе слично које дају саме по себи гаранцију квалитета. Немци осим тога дуго нису имали војску и практично никада колонијалну империју - значи да не троше много велика средства на такве глупости. Французи су сад гласали за повећање "продуктивности", али не мисле ваљда да ће икада радити за мање паре него Кинези (чак и ако овима порасту наднице)?!? Боље уместо тога да се демилитаризују и смање државну управу (укључујући и "елиту" која се делегира у ЕУ). Уопште, једина шанса Европе је очување неке тржишне "нише" уз одустајање од агресивних ратова (односно помагања Америци у истима).

Што се тиче Србије, нас је мало, али изгледа да имамо људски материјал... Но ја не бих о томе, јер онда ће неко почети критички "а што се хвалимо Теслом, Дивцем, Аном..."

kad sam rekao da on nas zavisi kako cemo se pozicionirati upravo sam mislio na "ljudski materijal". ovo je era znanja, i to bi mogli da iskoristimo! tu jedino i imamo sanse!

   Ovo ti je dobro razmišljanje, ali zbog materijalnih uslova prvenstveno, a onda i užasnog mentaliteta, sva pamet nam ode napolje.

ni to nemora nuzno da bude lose!
ta pamet se moze vratiti u svojstvu vlasnika kapitala i znanja, sto ce uticati na privrednu aktivnost!
samim tim, danasnji vlasnici kapitala dobice jaku konkurenciju, koja ne da ce ih istisnuti, vec ce iz unistiti tako da "nece stici ni do stecaja"! taj novi odnos prema poslovanju za sada mogu doneti samo oni, iako je do skora preovladavalo misljenje da ce to "odraditi" strani kapital. praksa je pokazala da strani kapital u velikom br. slucajeva angazuje menadzment cija su znanja i vestine na nivou koji je nedovoljan da bi nesto znacajno promenili! to se objasnjava cinjenicom da je njihov uspeh zagarantovan, iz razloga sto je konkurencija vrlo slaba, a i u odredjenim delatnostima postoje i fiksnirane cene, odnosno kartelski monopoli (bankarski sektror, trgovinski lanci robe siroke potrosnje i sl.).
oni se vise zaposljavaju na osnovu iskustva koje imaju u sistemima koji su vec postojali u srbiji, a ne po nekim kriterijumima koji bi garantovali i nesto vise (kvaliteti koje krase korporativne lidere).
tako da da "pamet" moze itekako dobro da utice na nase zivote i ukupno stanje i izgled drustva. a da bi se oni vratili, potrebno je omoguciti im samo ono sto im pruzaju sistemi u kojima sada funckionisu, vladavina prava, povoljne makroekonomske uslove i u okviru toga povoljna fiskalna politika, precizna pravna regulativa,...

verovatno se dosta ljudi nece sa ovim sloziti, ali.... pazite sta vam kazem!
mnogo sam pametan!