Mihajlo Bogdanović postao taksista za kućne ljubimce
Mušterije mašu repom
Jedini kriterijum za prevoz jeste da životinja, koja god ona bila, stane za zadnje sedište "škode". Prva zvanična mušterija na četiri noge bila je jedna pudla i ispostavilo se da je vaspitanija od mnogih ljudi koje je vozio

Za posao u vojsci tražili su mi samo da ne budem lud, kriminalac ili probisvet. A da bih vozio taksi po Beogradu treba mi sve to i još toliko papira kao da ću u kosmonaute, priseća se tridesetjednogodišnji Mihajlo Bogdanović. Ovaj profesionalni vozač prvi je šofer koji će po Beogradu prevoziti kućne ljubimce, koji god oni bili, a jedini kriterijum jeste da životinja stane na zadnje sedište njegove "škode".

Deda mu je sedamdesetih bio predsednik "Beotaksija", pola familije mu je tamo radilo, ali, kaže, on nije hteo u pošten posao nepošteno, preko veza i privilegija. Od čekanja regularne taksi dozvole, što je potrajalo mesecima, teško da je mogao da živi, a njegovoj supruzi Jadranki, članici Mense i nezaposlenom laboratorijskom tehničaru za lasersku fiziku, u međuvremenu ukinuli jedini prihod. Izgubila je i privilegiju od 3.000 dinara socijalne pomoći otkad se udala za mene, kaže Mihajlo.

Tada im se rodila i beba, pa je taksirao na "divlje", ali kad zakači firmu na krov, a ona ne pripada nijednom od postojećih udruženja, kaže, "oće regularni taksisti da ga očerupaju". Zatim je i to prestao, pa pronašao rupu u zakonu, prevozio mušterije na putni nalog. U tom slučaju ne treba firma na krovu automobila, svrha ista, a stvar legalna. I taman biznis pomakao s mrtve tačke, ostajalo mu čistih 500 dinara zarade dnevno - uhvatila ga saobraćajna inspekcija.

- Takav prevoz znači da svaka stranka potpisuje na kraju vožnje ugovor o destinaciji. Ljudi ne znaju za to iako je po PS-u pa kad sednu u auto, a ja im tutnem papir da iščitaju i potpišu, većina se zapanji. Dešavalo se dovezem nekog usred špica do Bulevara i dok objasnim šta će mi ugovor, blokiram ceo saobraćaj. Ovi iza trube, sviraju, psuju familiju... Ako ne popunim ugovor, eto osnova inspekciji da me isključi iz saobraćaja na pet dana, a kazna je 50.000 dinara.

Jednog dana povezem neku ženu od Narodnog fronta do hotela "Moskve" i, pošto je bila kratka relacija, ona odbila da potpiše. Posle shvatim inspektorka! Na prvom ćošku zaustavio me je saobraćajac, pitao da li je nešto potpisivala, ona kaže nije i on je lepo istera na GSP, a meni skine tablice i uzme saobraćajnu na pet dana. I to nije saobraćajni već privredni prekršaj. Još čekam poziv za sud - priča.

Tada je odlučio - voziće pse, mačke, kanarince, hrčkove jer mu u tom slučaju ne treba firma na krovu, a oni, sem toga neće morati da potpisuju ugovore, a prva zvanična mušterija na četiri noge bila je pudla. Ispostavilo se vaspitanija od mnogih na koje je navikao.

- Zaustavila me je jedna gospođa na Brankovom mostu i, dok je ulazila, čujem raspravlja se sa nekim. Čujem: "Hajde, Milice, što si tvrdoglava. Uđi kod čike", pomislio sam da priča s detetom. Vidim žena kulturna, a kuče sedelo isto kao i čovek što bi. Samo što maše repom. I kaže mi u vožnji da je Milici bilo vrućina, a pošle su u šetnju. Kolege mi kažu da nisam normalan, pitaju kako mi ne smetaju dlake i smrad. Ima njih što se ponose što u životu ne bi prevezli psa ili mačku. Kažu da ne rade u zoološkom vrtu, već da su taksisti.

Vozio sam i rotvajlera. Nije izgledao pitomo u retrovizoru i prvih sto metara samo sam čekao kad će da skoči i da me prestravi, a on do veterinara nije se mrdnuo sa patosa. Sedeo je kao spomenik! Računa, m ako su te životinje naučene da žive u kućama, što ne bi znale da se ponašaju i u kolima. Koliko njih mi je samo uneredilo presvlake blatom. Zaustave me, pa neće da plate korišćenje gepeka već prljavu tašnu stave na sedište. I za takvima mi treba više vremena dok očistim nego za psom - završava priču Mihajlo.
   
      

Duga lista čekanja

- Na listi čekanja za taksi dozvolu sam šesto i neki, a kojom brzinom se ona pomera mogao bih dozvoli da se nadam za deset godina. Na spisku nas je 921 potencionalnih vozača, neki čekaju godinama, neki malo kraće. Zakonodavni odbor Skupštine zaključio je da je glupo limitirati broj taksista, ali to pravilo još važi. Neko je odredio da je 6.000 taksista dovoljno za grad od dva miliona stanovnika i to je to. To je isto kao kad bi odredili u Beogradu će biti toliko i toliko pekara. Onda sam se ponadao da će stvari krenuti na bolje kada je Velja Ilić obećao zakon, po kom bi radio svako ko ispunjava uslove. Al' tog zakona još nema. U međuvremenu na stotine kolega kojima je odavno prošlo vreme za penziju i dalje vozi, i ne pada im na pamet da mesto ustupe mlađima. Mnogi ne plaćaju porez i to zakonodavni odbori i ministri ne znaju - kaže Mihajlo.
      
      
      
   
Ivana Ikraš