Post je prisutan u više religija. Ima nekih razlika kod pravila, trajanja i drugih obeležja posta, ali svrha je svuda ista. On je duhovni trening jer neda da se čovek prepusti materijalnim užicima (hrana i piće su jedno od veći), i tako zapostavi duhovnu sveru.  Što post teže padne to je čovek više rob užitka. Zato je on i opomena čoveku.

Post gubi svrhu ako se prenajedamo, dopuštene hrane. Jer tada gubi svoju suštinu.
Post treba biti praćen umerenošću.

"...POST
Zivot svakog pravoslavnog hri{}anina treba da bude podvi`ni~ki.
Bez na{eg duhovnog i telesnog truda, potpomognutog Bo`jom blagoda}
u, nemogu}e se osloboditi sile greha i sjediniti sa Gospodom.
Zato post u pravoslavnoj duhovnosti zauzima veoma va`no mesto i bez wega
nema napretka u nijednoj hri{}anskoj vrlini.
U davnoj pro{losti, pojam posta obuhvatao je potpuno uzdr`avawe od bilo
kakve hrane, da bi kasnije poprimio smisao uzdr`avawa od jedne vrste hrane
koja se naziva „mrsnom“, tj. onom koja u sebi sadr`i masno}e `ivotiwskog
porekla, ali, u odre|enim periodima i od hrane koja je spremana na biqnim
masno}ama. Tako u ~isto posnu hranu spadaju: hleb, povr}e, vo}e i razni
drugi plodovi. Posebnu vrstu posta predstavqa „suhojedewe“, koje podrazumeva
upotrebu samo nekuvane, dakle suve posne hrane.
Na post nailazimo u mnogm religijama, mada on jedino u pravoslavnom
hri{}anskom predawu dobija svoj puni duhovni smisao i ne odnosi se samo na
telesno uzdr`awe ve} podrazumeva i trud du{e u vrlinama. Post je postojao i
u starozavetnoj Crkvi i wime se izra`avalo obra}ewe ~oveka Bogu, wegova
skru{enost i pokajawe. Postom se ~ovek smirava pred svojim Tvorcem. Telesni
trud posta duhovno priprema du{u da molitvom zatra`i pomo} od Boga.
Bo`ja zapoveps o postu data je jo{ praocu Adamu u raju. Tek kada je
prekr{io zapovest posta, Adam je pao u slastoqubqe i gordost. Stoga je
zapovest o postu sastavni deo Zakona koji je Gospod preko proroka Mojsija
predao jevrejskom narodu. Postilo se u svakoj nevoqi i tuzi, pri ratnoj opasnosti
i stradawu, uvek kada je trebalo izmoliti Bo`ju milost. Jo{ nas
drevni proroci u~e da je Bogu ugodan samo onaj telesni post koji je pra}en
uzdr`avawem od svakog zlog dela, re~i i misli.
Mnogo je primera bogougodnog posta i u Novom Zavetu. Sam Gospod Isus
Hristos posti 40 dana i no}i pre po~etka svoje propovedi o dolasku Carstva
Nebeskoga. Gospod nas u~i da postimo tajno, bez licemerja, za razliku od
fariseja koji su svojim javnim postom `eleli da steknu qudsku slavu.
@
SMISAO POSTA
Osnovni ciq posta jeste o~i{}ewe du{e i tela od telesnih i du{evnih
strasti, kao i proslavqewe Boga i wegovih svetih. Pravi post, dakle, ima dve
strane, telesnu i duhovnu i sastoji se kako u uzdr`awu od mrsne hrane tako i
u uzdr`avawu od r|avih misli, `eqa i dela, umno`avawu molitava, dobro~
instava i vr{ewu svih evan|elskih vrlina. Stoga sveti Vasilije opomiwe:
„Korist od posta ne ograni~avaj samo na uzdr`avawe od jela, zato {to
je istinski post udaqavawe od zlih dela.“ Post obuzdava slastoqubqe i stomakougo|
awe. Me|utim, on istovremeno osloba|a ~oveka od tiranije
du{evnih strasti i r|avih pomisli. Wime se ~isti ~ovekov um i uzvodi ka
nebesima. Nemogu}a je ~ista i sabrana molitva i sticawe bilo koje
hri{}anske vrline bez du{evnog i telesnog posta. Ipak, najva`niji ciq
posta jeste da uz wegovu pomo} steknemo zajednicu sa `ivim Bogom. Bez
du{evne ~istote koja se izme|u ostalog posti`e i redovnim postom ne mo`eno
da se pribli`imo Bogu i zadobijemo ~istu molitvu, te tako postanemo zajedni~
ari Bo`je blagodati.
Evo kako nas sv. Jovan Zlatousti u~i {ta je istinski poost:
„Ka`e{ da posti{. Uveri me u to svojim delima. A koja su to dela? Ako
vidi{ siromaha, udeli mu milostiwu. Ako se na|e{ sa neprijateqem svojim, izmiri
se sa wim. Vidi{ li na ulici neko lepo lice, odvrati svoj pogled od wega.
Dakle, ne samo da posti{ stomakom, ve} i o~ima i sluhom, i rukama i nogama i
svim udovima tela. Ruke neka poste uzdr`avaju}i se od svake gramzivosti i
kra|e. Noge neka poste tako {to ne}i hoditi putevima greha. O~i neka poste
tako {to strasno ne}e posmatrati lepa lica niti u zavisti gledati na dobra
drugih qudi. Ka`e{ da ne jede{ meso. Ali, ~uvaj se da ne guta{ pohotqivo
o~ima ono {to vidi{ oko sebe. Posti i sluhom svojim ne slu{aju}i ogovarawa i
spletke. Ustima i jezikom svojim posti i uzdr`avaj se od ru`nih re~i i {ala.
Kakva nam je korist ako ne jedemo meso i ribu, a ujedamo i pro`diremo svoje
bli`we.“
Sveti Fotije patrijarh carigradski ka`e:
„Post blagoprijatan Bogu je onaj koji podrazumeva pored uzdr`awa od hrane
i udaqewe od svakog greha, mr`we, zavisti, ogovarawa, neumesnih {ala,
praznoslovqa i drugih zala. Onoj koji posti samo telesno ne trude}i se u vrlini
li~i na ~oveka koji je sagradio lepu ku}u, ali u woj `ivi sa zmijama i skorpijama.“
Post je neraskidivo povezan sa milostiwom i zato nas stari hri{}anski
pisci u~e da vi{ak novca koji u{tdimo na umerenoj ishrani u preiodu posta
mo`emo da udelimo kao milostiwu siroma{nim i bolesnim te tako uskrativ{
i suvi{no telu darujemo potrebno du{i.
U vreme posta potrebno je da vi{e hranimo svoju du{u molitvom ni re~ju
Bo`jom nego li svoje telo hranom i telesnim u`ivawima. Gospod nas u~i u
Evan|equ da se zli duhovi izgone jedino postom i molitvom. Zato i Crkva u
vreme postova podsti~e svoje vernike na usrdniju molitvu kako u hramovima,
tako i u li~nim molitvama kod ku}e. Nije dovoqno postiti samo delima i
re~ju, ve} i mislima. Kakva nam je korist od ne~istih dela kada o wima
strasno ma{tamo i nasla|ujemo se. Malitva uz telesni post najja~e je oru`je
za borbu protiv strasnih pomisli i ma{tarija. U vreme posta vernici bi
trebali da izbegovaju svako slavqe i zabavu, a supru`nici i telesno
op{tewe. U postu se ne obavqaju ven~awa, a dobro je u tom periodu maksimalno
smawiti i gledawe televizara i radija i to vreme iskoristiti u
~itawu Sveto{ Pisma i drugih verskih kwiga.
KADA I KAKO POSTIMO?
Post sredom i petkom
Sreda i petak su se od najranijih dana smatrali danima posve}inim postu
i molitvi. Ovi se dani poste tokom cele godine, osim u periodima tzv. trapavih
nedeqa o kojima se govori u nastavku teksta. Post sredom je odre|en u
znak se}awa na Judinu izdaju Gospoda Hrista, dok petkom postimo jer je Gospod
toga dana razapet na krstu. Nepo{tovawe ovih posnih dana se osu|uje 69
kanonom sv. Apostola. Od starine ovi posni dani se poste „na vodi“, dakle i
bez upotrebe uqa. Kada u ove dane padne praznik sa crvenim slovom ili
svetiteq ~ije je ime u kalendaru od{tampano masnijom bojom, dozvoqena je
upotreba uqa i vina. Ovi dani se mogu postiti na uqu i u slu~aju telesne
slabosti. [to se ti~e duhovnog posta, sredom i petkom treba se vi{e i
usrdnije moliti, posebno ~itaju}i one glave Sv. Pisma koje se odnose na
izdaju Hrista, wegovo su|ewe i raspe}e.
^ETIRI VELIKA GODI[WA POSTA
1. Veliki post:
Veliki post je najva`niji posni period u toku godine. Wegov osnovni
zadatak jeste da nas telesno i du{evno pripremi za praznik Vaskrsewa Hristovog.
To je ujedno i najstro`iji post Crkve i obavezan je za sve hri{}ane. U
vreme ovoga posta uzdr`avamo se od mesa, jaja, sira, mleka, dakle hrane sa
`ivotiwskim masno}ama. Vino u uqe dozvoqeni su samo subotom i nedeqem,
ali i na dan sv. ~etrdesetorice mu~enika, dok se riba mo`e koristiti samo na
Blagovesti i Cveti. Svim ostalim danima posti se „na vodi“, a pogotovo
strogo sredom i petkom. Po slabosti se u nedeqne dane osim srede i petka
mo`e razre{iti uqe, ali sa posebnim blagoslovom duhovnika ili parohijskog
sve{tenika. Prva tri dana prve nedeqe Velikog posta od starine se
poste posebno strogo. To isto vredi za posledwu nedequ posta koju postimo
„na vodi“, osim Veliki ^etvrtak na koji razre{avamo na uqe i vino. Na
Veliki Petak se uzdr`avamo od jela i pi}a sve do izno{ewa pla{tanice,
dakle do 3 sata popodne, posle ~ega se uzima lagan obrok „na vodi“. Tako|e
strogo postimo i Veliku Subotu kao jedinu posnu subotu u toku godine.
2. Bo`i}ni post
Slede}i du`i period posta u godini je Bo`i}ni post koji tako|e traje
~etrdeset dana, ali nije tako strog kao Veliki Post. Po~iwe 15/28 novembra,
a zavr{ava 24. decembra/6. januara. U toku celog ovoga posta ne jedemo meso,
beli mrs i jaja. Uqe i vino su dozvoqeni svim danima osim srede i petka koji
se poste „na vodi“. Riba se jede svake subote i nedeqe kao i na Vavedewe Presvete
Bogoradice, ~ak i ako praznik padne u sredu ili petak. Posledwa nedeqa
Bo`i}nog posta posti se stro`ije, bez upotrebe ribe, a po mogu}nosti „na
vodi“. Na Badwi dan se ne upotrebqava ni uqe ni vino, ve} se obavezno posti
„na vodi“. Veoma je va`no da pravoslavni hri{}ani koji `ive u zemqama u
kojima se novogodi{wi praznici slave po novom kalendaru i padaju u vreme
Bo`i}nog posta, ne prekidaju post, ve} da Novu Godinu proslavqaju kada ona
do|e po pravoslavnom kalendaru, po{tuju}i tradiciju svojih predaka i
crkvena pravila.
3. Post sv. Apostola
Post svetih Apostola traje od Nedeqe svih svetih do praznika sv. apostola
Petra i Pavla 28. juna/12. jula. Wegova du`ina trajawa zavisi od pashalnog
i pentikostalnog ciklusa na koji se nadovezuje po~etak posta. Ovaj
post sli~an je Bo`i}nom, mada ne{to bla`i. Za vreme wegovog trajawa ne jede
se meso, beli mrs i jaja. Riba, vino i uqe se jedu svaki dan osim, naravno,
srede i petka koji se poste „na vodi“. Dan uo~i Petrovdana se tako|e strogo
posti, osim ako padne u subotu ili nedequ, kada je dozvoqena upotreba uqa.
Na dan Ro|ewa Sv. Jovana Krstiteqa jedemo ribu, iako padne u sredu ili petak.
Ukoliko Petrovdan padne u sredu ili petak, toga dana ne mrsimo ve}
jedemo ribu, vino i uqe.
4. Gospojinski post
Gospojinski post je najkraci od cetiri velika godisnja posta i traje samo
15 dana, od 1/14 avgusta do 28/15 avgusta. On je posvecen duhovnoj pripremi
uoci praznika Uspenja Presvete Bogorodice. Ovaj post je stroz`iji od
boz`icnog i apostolskog, te pravoslavni hriscaani zbog velikog postovanja
prema Presvetoj Bogorodici ovaj post poste kao i Veliki post, sve dane „na
vodi“, osim subote i nedeqe kada je dozvoqeno uqe i vino. Jedino na Praznik
Preobra`ewa Gospodweg jedemo ribu bez obzira u koji dan nedeqe on pao. Ako
sam praznik Uspewa padne u sredu i petak, ne mrsimo ve} i tada jedemo ribu,
vino i uqe. U na{em narodu postoji obi~aj da se mlado gro`|e ne jede do
Preobra`ewa Gospodweg, jer se toga dana u crkvama blagosiqa gro`|e i deli
se narodu.
JEDNODNEVNI POSTOVI U TOKU GODINE:
1. Krstovdan, 5/18. januar, uoci Bogojavqenja:
Ovaj dan strogo postimo po mogu}nosti na „suhojedewu“, osim ako padne u
subotu ili nedequ, kada razre{avamo „na uqe“. Ovim postom se pripremamo
za praznik Bogojavqewa i za pijewe bogojavqenske vodice.
2. Vozdvi`zenije casnoga Krsta, 14/27. septembra:
Posti se isto kao i Krstovdan.
3. Usekovawe glave Sv. Prete~e, 29. avgusta/11. septembra:
U ~ast sv. Jovana Prete~e i wegovog mu~eni~kog stradawa; ovaj post se
posti kao i ova prethodna dva dana, osim ako praznik padne u subotu ili nedequ,
kada jedemo uqe i vino. U na{em narodu postoji blago~estivi obi~aj da
se na ovaj dan na{ta ne jede iz tawira i da se izbegava hrana i plodovi crvene
boje, u znak se}awa na pogubqewe sv. Prete~e kome je glava odrubqena i donesena
Irodijadi na tawiru.
Post se mo`e dr`ati u toku godine i u nekim drugim posebnim prilikama:
1. U slu~ajevima rata, kataklizmi i velikog stradawa episkop mo`e da
nalo`i post narodu kako bi se time umilostivio Bog.
2. Duhovnik mo`e da svojoj duhovnoj deci nalo`i post kao epitimiju iz
raznih razloga.
3. Sveti oci savetuju post od par dana pred kr{tewe, jeleosve}ewe, svetu
tajnu braka ili rukopolo`ewe sve{tenika.
4. U Pravoslavnoj crkvi je uobi~ajen post pre svete tajne evharistije, tj.
svetog pri~e{}a. Obavezno je da se svaki hri{}anin koji se sprema za sveto
pri~e{}e uzdr`ava od hrane, pi}a, upotrebe duvana i telesnog op{tewa od
pono}i prethodnog dana. Ve~e uo~i sv. pri~e{}a treba provesti molitveno i
u ~itawu Sv. Pisma i drugih duhovnih kwiga, kako bismo se {to potpunije
pripremili za primawe svetih tajni. [to se ti~e vi{ednevnog posta pred
sveto pri~e{}e, wegova du`ina i strogost zavise od blagoslova duhovnika
ili parohijskog sve{tenika. Onima koji redovno poste sve crkvene postove
po tipiku i redovno se ispovedaju, duhovnici ~esto ne odre|uju du`i period
posta pred sveto priicese kao obavezu. Medjutim, posto najveci broj vernika
na{e Crkve ne dr`i redovno i pravilno po tipiku crkvene postove i redovno
se ne ispoveda, Crkva odre|uje jedan stro`iji period posta „na vodi“, dakle
bez upotrebe uqa i alkohola, u trajawu do 7 dana pred sveto priicese kao i
obaveznu ispovest.
PERIODI RAZREsEnjA POSTA — TRAPAVE SEDMICE
Trapave sedmice su periodi u koje Crkva razre{ava upotrebu svih vrsta
hrane, ~ak i sredom i petkom. Na taj na~in se izra`ava prazni~ni karakter
ovih peroda koji obavezno slede vedikim praznicima.
1. Dvanaestodnevnica je period izme|u dva velika nepokretna praznika,
Bo`i}a i Bogojavqewa. U sve dane ovog perioda, osim, svakako,
Krstovdana kada se strogo posti, dozvoqena je upotreba svih vrsta
hrane.
2. Svetla sedmica je period koji traje od Vaskrsa do Tomine nedeqe. Cela
ova sedmica je praznicnog karaktera. U ove dane je strogo zabrawen
post. Pored toga u celom periodu Pedesetnice, dakle od Vaskrsa pa do
Duhova zabrawen je strogi post „na vodi“. Ipak sreda i petak se ne mrse
ve} se u te dane moz`e jesti vino i ulje, a u Sredu Prepolovqewa i Sredu
Odanija Pashe i riba.
3. Duhovska sedmica koja traje od praznika Duhova do Svih Svetih i u te
dane je dozvoqena upotreba svih vrsta jestiva, ~cak i sredom i petkom zbog
praznicnog duhovdanskog karaktera ove sedmice.
U periode razre{ewa posta mo`emo uslovno da ubrojimo i prve tri sedmice
Trioda, dakle, tri nedeqe pre po~etko Velikog Posta. U toku ovih sedmica
se postepeno pripremamo za Veliki post.
a) Prve sedmice, bludnoga sina, imamo razre{ewe na sva jestiva, ~ak i sredom
i petkom.
b) Druge, mesopusne sedmice, mrsimo svim danima osim srede i petka kada
drzimo post „na vodi“. Na kraju ove druge nedeqe padaju tzv. Mesne poklade
kada prestajemo da jedemo meso i ne upotrebqavamo ga vise sve do Vaskrsa.
v) Treca, siropusna nedeqa, je isto tako pripremnog karaktera i u te dane
zabraweno je jedewe mesa. U toku cele ove nedeqe mo`emo da jedemo ribu, beli
mrs i jaja i na dan uo~i po~etka Velikog posta imamo Bele poklade, posle
~ega po~iwe period posta.
Veoma je va`no da pravoslavni hri{}ani redovno poste svoje slave koje
padaju u posne periode, kao {to je npr. Sv. Nikola i dr. Spremawe ovih slava
na mrsnoj hrani i uz nedoli~no i razuzdano veseqe smatra se grehom i time
umesto da svetitequ uka`emo ~ast i po{tovawe navla~imo na sebe Bo`ji gnev.
Zato, bra}o hri{}ani redovno dr`imo sveti post. On }e nam doneti mnogo
dobra i privu}i }e Bozji blagoslov na nase domove i porodice. Bog ce
tesko uslisiti nase molitve ukoliko ih ne potpomognemo svojim vlastitim
trudom u postu, molitvi i svetim vrlinama. Ne zaboravimo, Gospodu nije potreban
nas post i gladovawe, ve} nama samima kako bi nasa srca omeksala,
skru{ila se i smirila pred Bogom i postala sposobna da prime Bo`ju blagodat
i pomo}c Postom izra`avamo i svoju ljubav i veru u Gospoda, jer samo
onoj koji postuje sve Gospodwe zapovesti ima istinsku ljubav prema svome
Tvorcu. A, zapovest o postu jedna je od najva`nijih Gospodwih zapovesti. Ne
obra}ajmo pa`wu na one koji dokono govore da „greh ne ulazi na usta“. Greh
nepo{tovawa posta ne le`i u samoj hrani koju sa blagodarno{}u uzimamo,
ve} i u drskom ga`ewu zapovesti Gospodwe o postu i crkvenih pravila koja su
po nadahnu}u Svetog Duha propisali bogonosni oci, svetiteqi Crkve Hristove,
i ostavili ih nama kao vecni amanet i nezabludivi put duhovnog
usavr{avawa.
Bratija manastira Visoki Decani ..."

Sajt : http://kosovo.net/glavna.html

To znači da treba da budemo umereni u svemu.

Mozda bi ovaj tekst bio citljiviji od gore navedenog (citiranog ) :

"

Живот сваког православног хришћанина треба да буде подвижнички. Без нашег духовног и телесног труда, потпомогнутог Божјом благодаћу, немогуће се ослободити силе греха и сјединити са Господом. Зато пост у православној духовности заузима веома важно место и без њега нема напретка у ниједној хришћанској врлини.

У давној прошлости, појам поста обухватао је потпуно уздржавање од било какве хране, да би касније попримио смисао уздржавања од једне врсте хране која се назива "мрсном", тј. оном која у себи садржи масноће животињског порекла, али, у одређеним периодима и од хране која је спремана на биљним масноћама. Тако у чисто посну храну спадају: хлеб, поврће, воће и разни други плодови. Посебну врсту поста представља "сухоједење", које подразумева употребу само некуване, дакле суве посне хране.

На пост наилазимо у многим религијама, мада он једино у православном хришћанском предању добија свој пуни духовни смисао и не односи се само на телесно уздржање већ подразумева и труд душе у врлинама. Пост је постојао и у старозаветној Цркви и њиме се изражавало обраћење човека Богу, његова скрушеност и покајање. Постом се човек смирава пред својим Творцем. Телесни труд поста духовно припрема душу да молитвом затражи помоћ од Бога. Божја заповест о посту дата је још праоцу Адаму у рају. Тек када је прекршио заповест поста, Адам је пао у сластољубље и гордост. Стога је заповест о посту саставни део Закона који је Господ преко пророка Мојсија предао јеврејском народу. Постило се у свакој невољи и тузи, при ратној опасности и страдању, увек када је требало измолити Божју милост. Још нас древни пророци уче да је Богу угодан само онај телесни пост који је праћен уздржавањем од сваког злог дела, речи и мисли. Много је примера богоугодног поста и у Новом Завету. Сам Господ Исус Христос пости 40 дана и ноћи пре почетка своје проповеди о доласку Царства Небескога. Господ нас учи да постимо тајно, без лицемерја, за разлику од фарисеја који су својим јавним постом желели да стекну људску славу.

СМИСАО ПОСТА

Основни циљ поста јесте очишћење душе и тела од телесних и душевних страсти, као и прослављење Бога и његових светих. Прави пост, дакле, има две стране, телесну и духовну и састоји се како у уздржању од мрсне хране тако и у уздржавању од рђавих мисли, жеља и дела, умножавању молитава, доброчинстава и вршењу свих еванђелских врлина. Стога свети Василије опомиње: "Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, зато што је истински пост удаљавање од злих дела." Пост обуздава сластољубље и стомакоугађање. Међутим, он истовремено ослобађа човека од тираније душевних страсти и рђавих помисли. Њиме се чисти човеков ум и узводи ка небесима. Немогућа је чиста и сабрана молитва и стицање било које хришћанске врлине без душевног и телесног поста. Ипак, најважнији циљ поста јесте да уз његову помоћ стекнемо заједницу са живим Богом. Без душевне чистоте која се између осталог постиже и редовним постом не можено да се приближимо Богу и задобијемо чисту молитву, те тако постанемо заједничари Божје благодати.
Ево како нас св.
Јован Златоусти учи шта је истински пост: "Кажеш да постиш. Увери ме у то својим делима. А која су то дела? Ако видиш сиромаха, удели му милостињу. Ако се нађеш са непријатељем својим, измири се са њим. Видиш ли на улици неко лепо лице, одврати свој поглед од њега. Дакле, не само да постиш стомаком, већ и очима и слухом, и рукама и ногама и свим удовима тела. Руке нека посте уздржавајући се од сваке грамзивости и крађе. Ноге нека посте тако што нећи ходити путевима греха. Очи нека посте тако што страсно неће посматрати лепа лица нити у зависти гледати на добра других људи. Кажеш да не једеш месо. Али, чувај се да не гуташ похотљиво очима оно што видиш око себе. Пости и слухом својим не слушајући оговарања и сплетке. Устима и језиком својим пости и уздржавај се од ружних речи и шала. Каква нам је корист ако не једемо месо и рибу, а уједамо и прождиремо своје ближње."

Свети Фотије патријарх цариградски каже:
"Пост благопријатан Богу је онај који подразумева поред уздржања од хране и удаљење од сваког греха, мржње, зависти, оговарања, неумесних шала, празнословља и других зала. Оној који пости само телесно не трудећи се у врлини личи на човека који је саградио лепу кућу, али у њој живи са змијама и скорпијама."

Пост је нераскидиво повезан са милостињом и зато нас стари хришћански писци уче да вишак новца који уштдимо на умереној исхрани у преиоду поста можемо да уделимо као милостињу сиромашним и болесним те тако ускративш и сувишно телу дарујемо потребно души.

У време поста потребно је да више хранимо своју душу молитвом и речју Божјом него ли своје тело храном и телесним уживањима. Господ нас учи у Еванђељу да се зли духови изгоне једино постом и молитвом. Зато и Црква у време постова подстиче своје вернике на усрднију молитву како у храмовима, тако и у личним молитвама код куће. Није довољно постити само делима и речју, већ и мислима. Каква нам је корист од нечистих дела када о њима страсно маштамо и наслађујемо се. Малитва уз телесни пост најјаче је оружје за борбу против страсних помисли и маштарија. У време поста верници би требали да избеговају свако славље и забаву, а супружници и телесно општење. У посту се не обављају венчања, а добро је у том периоду максимално смањити и гледање телевизара и радија и то време искористити у читању Светош Писма и других верских књига.

КАДА И КАКО ПОСТИМО?

Пост средом и петком
Среда и петак су се од најранијих дана сматрали данима посвећиним посту и молитви. Ови се дани посте током целе године, осим у периодима тзв. Трапавих недеља о којима се говори у наставку текста. Пост средом је одређен у знак сећања на Јудину издају Господа Христа, док петком постимо јер је Господ тога дана разапет на крсту. Непоштовање ових посних дана се осуђује 69 каноном св. Апостола. Од старине ови посни дани се посте "на води", дакле и без употребе уља. Када у ове дане падне празник са црвеним словом или светитељ чије је име у календару одштампано маснијом бојом, дозвољена је употреба уља и вина. Ови дани се могу постити на уљу и у случају телесне слабости. Што се тиче духовног поста, средом и петком треба се више и усрдније молити, посебно читајући оне главе Св. Писма које се односе на издају Христа, његово суђење и распеће.

ЧЕТИРИ ВЕЛИКА ГОДИШЊА ПОСТА

1. Велики пост:
Велики пост је најважнији посни период у току године. Његов основни задатак јесте да нас телесно и душевно припреми за празник Васкрсења Христовог. То је уједно и најстрожији пост Цркве и обавезан је за све хришћане. У време овога поста уздржавамо се од меса, јаја, сира, млека, дакле хране са животињским масноћама. Вино у уље дозвољени су само суботом и недељем, али и на дан св. четрдесеторице мученика, док се риба може користити само на Благовести и Цвети. Свим осталим данима пости се "на води", а поготово строго средом и петком. По слабости се у недељне дане осим среде и петка може разрешити уље, али са посебним благословом духовника или парохијског свештеника. Прва три дана прве недеље Великог поста од старине се посте посебно строго. То исто вреди за последњу недељу поста коју постимо "на води", осим Велики Четвртак на који разрешавамо на уље и вино. На Велики Петак се уздржавамо од јела и пића све до изношења плаштанице, дакле до 3 сата поподне, после чега се узима лаган оброк "на води". Такође строго постимо и Велику Суботу као једину посну суботу у току године.
2. Божићни пост
Следећи дужи период поста у години је Божићни пост који такође траје четрдесет дана, али није тако строг као Велики Пост. Почиње 15/28 новембра, а завршава 24. децембра/6. јануара. У току целог овога поста не једемо месо, бели мрс и јаја. Уље и вино су дозвољени свим данима осим среде и петка који се посте "на води". Риба се једе сваке суботе и недеље као и на Ваведење Пресвете Богорадице, чак и ако празник падне у среду или петак. Последња недеља Божићног поста пости се строжије, без употребе рибе, а по могућности "на води". На Бадњи дан се не употребљава ни уље ни вино, већ се обавезно пости "на води". Веома је важно да православни хришћани који живе у земљама у којима се новогодишњи празници славе по новом календару и падају у време Божићног поста, не прекидају пост, већ да Нову Годину прослављају када она дође по православном календару, поштујући традицију својих предака и црквена правила.
3. Пост св. Апостола
Пост светих Апостола траје од Недеље свих светих до празника св. Апостола Петра и Павла 28. јуна/12. јула. Његова дужина трајања зависи од пасхалног и пентикосталног циклуса на који се надовезује почетак поста. Овај пост сличан је Божићном, мада нешто блажи. За време његовог трајања не једе се месо, бели мрс и јаја. Риба, вино и уље се једу сваки дан осим, наравно, среде и петка који се посте "на води". Дан уочи Петровдана се такође строго пости, осим ако падне у суботу или недељу, када је дозвољена употреба уља. На дан Рођења Св. Јована Крститеља једемо рибу, иако падне у среду или петак. Уколико Петровдан падне у среду или петак, тога дана не мрсимо већ једемо рибу, вино и уље.
4. Госпојински пост
Госпојински пост је најкраћи од четири велика годишња поста и траје само 15 дана, од 1/14 августа до 28/15 августа. Он је посвећен духовној припреми уочи празника Успења Пресвете Богородице. Овај пост је строжији од божићног и апостолског, те православни хришћани због великог поштовања према Пресветој Богородици овај пост посте као и Велики пост, све дане "на води", осим суботе и недеље када је дозвољено уље и вино. Једино на Празник Преображења Господњег једемо рибу без обзира у који дан недеље он пао. Ако сам празник Успења падне у среду и петак, не мрсимо већ и тада једемо рибу, вино и уље. У нашем народу постоји обичај да се младо грожђе не једе до Преображења Господњег, јер се тога дана у црквама благосиља грожђе и дели се народу.

ЈЕДНОДНЕВНИ ПОСТОВИ У ТОКУ ГОДИНЕ:

1. Крстовдан, 5/18. јануар, уочи Богојављења:
Овај дан строго постимо по могућности на "сухоједењу", осим ако падне у суботу или недељу, када разрешавамо "на уље". Овим постом се припремамо за празник Богојављења и за пијење богојављенске водице.
2. Воздвиженије Часнога Крста, 14/27. септембра:
Пости се исто као и Крстовдан.
3. Усековање главе Св. Претече, 29. августа/11. септембра:
У част св. Јована Претече и његовог мученичког страдања; овај пост се пости као и ова претходна два дана, осим ако празник падне у суботу или недељу, када једемо уље и вино. У нашем народу постоји благочестиви обичај да се на овај дан нашта не једе из тањира и да се избегава храна и плодови црвене боје, у знак сећања на погубљење св. Претече коме је глава одрубљена и донесена Иродијади на тањиру. Пост се може држати у току године и у неким другим посебним приликама:
1. У случајевима рата, катаклизми и великог страдања епископ може да наложи пост народу како би се тиме умилостивио Бог.
2. Духовник може да својој духовној деци наложи пост као епитимију из разних разлога.
3. Свети оци саветују пост од пар дана пред крштење, јелеосвећење, свету тајну брака или рукоположење свештеника.
4. У Православној цркви је уобичајен пост пре свете тајне евхаристије, тј. светог причешћа. Обавезно је да се сваки хришћанин који се спрема за свето причешће уздржава од хране, пића, употребе дувана и телесног општења од поноћи претходног дана. Вече уочи св. причешћа треба провести молитвено и у читању Св. Писма и других духовних књига, како бисмо се што потпуније припремили за примање светих тајни. Што се тиче вишедневног поста пред свето причешће, његова дужина и строгост зависе од благослова духовника или парохијског свештеника. Онима који редовно посте све црквене постове по типику и редовно се исповедају, духовници често не одређују дужи период поста пред свето причешће као обавезу. Међутим, пошто највећи број верника наше Цркве не држи редовно и правилно по типику црквене постове и редовно се не исповеда, Црква одређује један строжији период поста "на води", дакле без употребе уља и алкохола, у трајању до 7 дана пред свето причешће као и обавезну исповест.

ПЕРИОДИ РАЗРЕШЕЊА ПОСТА - ТРАПАВЕ СЕДМИЦЕ

Трапаве седмице су периоди у које Црква разрешава употребу свих врста хране, чак и средом и петком. На тај начин се изражава празнични карактер ових перода који обавезно следе ведиким празницима.

1. Дванаестодневница је период између два велика непокретна празника, Божића и Богојављења. У све дане овог периода, осим, свакако, Крстовдана када се строго пости, дозвољена је употреба свих врста хране.
2. Светла седмица је период који траје од Васкрса до Томине недеље. Цела ова седмица је празничног карактера. У ове дане је строго забрањен пост. Поред тога у целом периоду Педесетнице, дакле од Васкрса па до Духова забрањен је строги пост "на води". Ипак среда и петак се не мрсе већ се у те дане може јести вино и уље, а у Среду Преполовљења и Среду Оданија Пасхе и риба.
3. Духовска седмица која траје од празника Духова до Свих Светих и у те дане је дозвољена употреба свих врста јестива, чак и средом и петком због празничног духовданског карактера ове седмице. У периоде разрешења поста можемо условно да убројимо и прве три седмице Триода, дакле, три недеље пре почетко Великог Поста. У току ових седмица се постепено припремамо за Велики пост.
а) Прве седмице, блуднога сина, имамо разрешење на сва јестива, чак и средом и петком.
б) Друге, месопусне седмице, мрсимо свим данима осим среде и петка када држимо пост "на води". На крају ове друге недеље падају тзв. Месне покладе када престајемо да једемо месо и не употребљавамо га више све до Васкрса.
в) Трећа, сиропусна недеља, је исто тако припремног карактера и у те дане забрањено је једење меса. У току целе ове недеље можемо да једемо рибу, бели мрс и јаја и на дан уочи почетка Великог поста имамо Беле покладе, после чега почиње период поста.

Веома је важно да православни хришћани редовно посте своје славе које падају у посне периоде, као што је нпр. Св. Никола и др. Спремање ових слава на мрсној храни и уз недолично и разуздано весеље сматра се грехом и тиме уместо да светитељу укажемо част и поштовање навлачимо на себе Божји гнев.
Зато, браћо хришћани редовно држимо свети пост. Он ће нам донети много добра и привући ће Божји благослов на наше домове и породице. Бог ће тешко услишити наше молитве уколико их не потпомогнемо својим властитим трудом у посту, молитви и светим врлинама. Не заборавимо, Господу није потребан наш пост и гладовање, већ нама самима како би наша срца омекшала, скрушила се и смирила пред Богом и постала способна да приме Божју благодат и помоћ. Постом изражавамо и своју љубав и веру у Господа, јер само оној који поштује све Господње заповести има истинску љубав према своме Творцу. А, заповест о посту једна је од најважнијих Господњих заповести. Не обраћајмо пажњу на оне који доконо говоре да "грех не улази на уста". Грех непоштовања поста не лежи у самој храни коју са благодарношћу узимамо, већ и у дрском гажењу заповести Господње о посту и црквених правила која су по надахнућу Светог Духа прописали богоносни оци, светитељи Цркве Христове, и оставили их нама као вечни аманет и незаблудиви пут духовног усавршавања .



Братија манастира Високи Дечани "

Sajt : www.istocnik.com