Poslovni intervju kad vas "ubija" trema

Svi se slažu da je razgovor za posao - poslovni intervju, ono što presuđuje u tome hoćete li biti primljeni na posao. Tu se u neprilici nalaze oni koji imaju veliki problem s tremom i ne znaju kako problem da prevaziđu.

Naime, uprkos profesionalno napisanoj radnoj biografiji, to jest, CV-ju, uprkos nekad impresivnim kvalifikacijama, pa i solidnom prethodnom iskustvu, a naročito ako nekog većeg prethodnog iskustva nema (ali zato i dalje ima i volje i sposobnosti), ovakvim osobama se redovno dešava da se na razgovoru za posao predstave u znatno lošijem svetlu. Onda poslodavci odaberu možda nekog manje sposobnog, manje kvalifikovanog, ali nekog ko ne deluje toliko "smotano", toliko kao da se ni u čemu ne bi snašao. Šta tu učiniti?

Kao jedno, zaboraviti na prijateljske savete da se pred intervju "ohrabrite" rakijom ili nekim drugim žestokim pićem, ili da sebe učinite razgovorljivijim uz pomoć različitih, ovaj, opuštajućih supstanci. To ne da ne pomaže nego nema teoretske šanse da na razgovoru za posao budete ozbiljno shvaćeni - pa, ko bi normalan primio kandidata koji na poslovni intervju dolazi pijan ili "uduvan"? Teško da bi bilo kom poslodavcu odmah palo na pamet da tako samo pokušavate da "lečite" tremu - verovatnije je da će pomisliti da ste alkoholičar ili narkoman koji ni pred nešto toliko važno kao što je razgovor za posao ne mogu da se suzdrže od svog poroka.

U redu, šta onda? Potrudite se da se saberete. Pred poslovni razgovor pokušajte da se dobro naspavate, dan ranije radite ono što vas opušta, recimo, veče pred razgovor možete sebi da priuštite toplu, mirišljavu kupku. Pre razgovora obavezno doručkujte, ako se bojite mučnine, pojedite malo integralnog peciva. Pokušajte da verujete u sebe i svoje sposobnosti, setite se godina koje ste uložili u svoje obrazovanje i u sticanje sposobnosti koje imate danas, dajte sve od sebe da se suočite sa svojim strahovima i ostavite dobar utisak na poslodavca.

I dalje vas trema "ubija" u pojam, toliko da jedva znate šta pričate? Tada je najbolje da na razgovoru otvoreno kažete da imate problem s tremom i da ih zamolite za razumevanje - možete čak ići toliko daleko da izjavite da sebe smatrate veoma sposobnom osobom, ali da vas trema sprečava da se predstavite u najboljem mogućem svetlu. Kod iole ozbiljnih poslodavaca - dakle, onih koji ozbiljno misle na posao i nisu njime počeli juče da se bave - naići ćete na razumevanje, jer su se sigurno već sretali s osobama koje su sposobne, a imaju problem sličan vašem, i znaju da se tu najčešće radi o sasvim solidnim saradnicima kojima i te kako vredi pružiti šansu.

Izvor: Krstarica

Da li je baš pametno priznati tremu?????
Mislim da je mnogo bolje, bar meni iskustvo kaže, pokušati samouvereno voditi razgovor.
Obično osobe koje su zadužene za vođenje intervjua ( iliti odabir ljudskih resursa , osim šematizovanih pitanja koja postavljaju nisu u stanju ništa više) zbune se kad vide preko puta opuštenu , samouverenu osobu..koja se se ponaša kao da je bezmalo akademik