Poslovni deo Londona najbogatija oblast EU

Najbogatiji žitelji Evropske unije žive u poslovnom delu Londona, a najsiromašniji u zabačenim predelima Rumunije, Bugarske i Poljske, saopštila je danas statistička služba EU, Evrostat.

Prema podacima Evrostata, ljudi koji žive u poslovnom delu Londona su više nego tri puta bogatiji od proseka EU, dok je imovina najmanje imućnih žitelja Unije, u siromašnim predelima Rumunije, Bugarske i Poljske, tri puta manja od proseka 27-članog bloka.

Prikaz regionalne slike bogatstva u EU stručnjaci Evrostata su sačinili na osnovu podataka o bruto domaćem proizvodu (BDP) po stanovniku za 2005. godinu, s tim što je u konačnoj računici za svaku zemlju korišćen i nacionalni pokazatelj kretanja cena. Dobijeni podaci potvrđuju rezultate dobijene na osnovu sličnih istraživanja iz prethodnih godina, prenela je agencija DPA.

Prosečna primanja po stanovniku u centralnom delu Londona su za 2005. godinu procenjena na bezmalo 67,8 hiljada evra (oko 98,6 hiljada dolara).

Najsiromašniji grajdani u EU su, prema istraživanju Evrostata, žitelji u severnoistočnim predelima Rumunije, sa prosekom prihoda od svega 7.542 evra godišnje.

Među oblastima u EU koje se izdvajaju po bogatstvu Evrostat ističe maleni Luksemburg, gde je prosečan BDP po stanovniku 264 odsto veći od proseka Unije, dok je u Briselu, gde se nalazi sedište EU i NATO-a, taj prosek veći za 241 procenat.

Istraživanje Evrostata pokazuje da postoje velike razlike u visini BDP-a po stanovniku i unutar pojedinih, bogatih članica EU.

Evrostat kao tipičan primer u tom pogledu navodi Italiju, gde je prosečan BDP po stanovniku za 2005. godinu u Lombardiji (bogatoj oblasti na severu zemlje) bio 30.567 evra, a istovremeno u Napulju i regionu Kampanje više nego upola manji.

Postoji i ogromana razlika u nivou bogatstva u Britaniji, jer je prosečan BDP po stanovniku van Londona tokom 2005. bio svega 24.308 evra, oko četiri puta ispod nivoa koji je zabeležen u cetralnim delovima prestonice.

Evrostat upozorava da podaci o visini BDP-a po stanovniku mogu jako da utiču na kretanje radne snage koja živi van mesta gde stalno ili privremeno privređuje.

Neto priliv takve radne snage u oblasti nalik na centralni London podiže bitno nivo proizvodnje koji ne bi mogao da bude ostvaren samo poslovnom aktivnošću lokalnih žitelja, ističe se u saopštenju Evrostata.

Takva kretanja za posledicu imaju precenjen nivo BDP-a po glavi stanovnika u oblastima sa većim prilivom navedene kategorije radnika, kao i obrnutu tendenciju u krajevima koji su poznati po snažnom odlivu radne snage, navodi Evrostat.

Izvor: Blic