Деда Мраз, Нова Година и Православље

Шта славиш, Србине? (у сусрет ”најлуђој ноћи”)
Заиста, шта славиш, Србине? Окупацију? Али, коју? Духовну, или територијалну? Или обе? Да ли знаш како ће овај дан и ову ноћ провести деца на Косову и Метохији, посебно по малим и забаченим енклавама? Као и сваки други дан и сваку другу ноћ - у страху, у мраку, у бризи, окупирани страном војском и мржњом испуњеним Шиптарима. Знаш ли какав је осећај да су те сви заборавили и да никога није брига за тебе, док седиш у мраку, и својим животом бдијеш над Светом земљом? У исто време, ти ћеш се веселити, пити и јести, можда и певати и узвикивати ”Косово је Србија”... И чекати неку нову, бољу годину.

Али... Неће бити бољих година, све док и једно срспко дете у својој земљи нема миран сан. И док се ти не сетиш и не схватиш: и ти можеш помоћи да неко дете има мирнији сан. Биће довољно да га се сетиш, ево сада, данас, одмах, да га позовеш, јавиш му се, и кажеш: ”Ја мислим на тебе. Док ти не будеш имало миран сан, ни ја га нећу имати.” Веруј, и тих неколико речи осветлиће мало мрак, одагнаће мало страх, ублажиће бригу... Тада ћеш се оканути славља без радости и весеља без разлога, и срести Онога који се сетио тебе, и родио ради тебе, да би осветлио мрак кога ниси ни свестан. Он се сетио тебе, а ти се сети Њега, славећи Његово рождество, али не заборави да у сваком детету које страда страда опет Он, и сети се да Му дођеш и ублажиш Му муке, као што је он ублажио твоје. Веруј да ће се тада на тебе односити оне Његове речи: ”Ходите благословени Оца мојега; примите Царство које вам је припремљено од постања свијета. 35. Јер огладњех, и дадосте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; странац бијах, и примисте ме; 36. Наг бијах, и одјенусте ме; болестан бијах, и посјетисте ме; у тамници бијах, и дођосте ми. 37. Тада ће му одговорити праведници говорећи: Господе, када те видјесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо? 38. Кад ли те видјесмо странца, и примисмо? Или нага, и одјенусмо? 39. Кад ли те видјесмо болесна или у тамници, и дођосмо ти? 40. И одговарајући Цар, рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте. (Мат. 25)”

Дај Боже да тако буде!Заиста, шта славиш, Србине? Окупацију? Али, коју? Духовну, или територијалну? Или обе? Да ли знаш како ће овај дан и ову ноћ провести деца на Косову и Метохији, посебно по малим и забаченим енклавама? Као и сваки други дан и сваку другу ноћ - у страху, у мраку, у бризи, окупирани страном војском и мржњом испуњеним Шиптарима. Знаш ли какав је осећај да су те сви заборавили и да никога није брига за тебе, док седиш у мраку, и својим животом бдијеш над Светом земљом? У исто време, ти ћеш се веселити, пити и јести, можда и певати и узвикивати ”Косово је Србија”... И чекати неку нову, бољу годину.

Али... Неће бити бољих година, све док и једно срспко дете у својој земљи нема миран сан. И док се ти не сетиш и не схватиш: и ти можеш помоћи да неко дете има мирнији сан. Биће довољно да га се сетиш, ево сада, данас, одмах, да га позовеш, јавиш му се, и кажеш: ”Ја мислим на тебе. Док ти не будеш имало миран сан, ни ја га нећу имати.” Веруј, и тих неколико речи осветлиће мало мрак, одагнаће мало страх, ублажиће бригу... Тада ћеш се оканути славља без радости и весеља без разлога, и срести Онога који се сетио тебе, и родио ради тебе, да би осветлио мрак кога ниси ни свестан. Он се сетио тебе, а ти се сети Њега, славећи Његово рождество, али не заборави да у сваком детету које страда страда опет Он, и сети се да Му дођеш и ублажиш Му муке, као што је он ублажио твоје. Веруј да ће се тада на тебе односити оне Његове речи: ”Ходите благословени Оца мојега; примите Царство које вам је припремљено од постања свијета. 35. Јер огладњех, и дадосте ми да једем; ожедњех, и напојисте ме; странац бијах, и примисте ме; 36. Наг бијах, и одјенусте ме; болестан бијах, и посјетисте ме; у тамници бијах, и дођосте ми. 37. Тада ће му одговорити праведници говорећи: Господе, када те видјесмо гладна, и нахранисмо? Или жедна, и напојисмо? 38. Кад ли те видјесмо странца, и примисмо? Или нага, и одјенусмо? 39. Кад ли те видјесмо болесна или у тамници, и дођосмо ти? 40. И одговарајући Цар, рећи ће им: Заиста вам кажем: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте. (Мат. 25)”

Дај Боже да тако буде