Poslednji grad Maja
Nestale civilizacijeSredinom 15. veka je Majapan, veliki i moćni politički centar Maja na poluostrvu Jukatan, uništen u krvavoj pobuni koju je izazvao strah od astečkih najamnika koji su živeli u gradu

Pedesetih godina 20. veka, arheolozi Instituta Karnegi iz Vašingtona pronašli su dokaze o pobuni u spaljenim zgradama, iščupanim oltarima i kolonadama statua čije su glave bile otkinute ili smrskane.
Ali uprkos španskim i domorodačkim izvorima o nekadašnjoj važnosti Majapana, američki arheolozi su zaključili da je taj grad bio veoma loše projektovana kulturna baruština i u arhitekturi Maja korak nazad. Zgrade i umetnički predmeti bili su samo bedna imitacija onih iz veličanstvenog grada Čičen Ica, sagrađenog nedaleko odatle. Nakon te ekspedicije, arheolozi su odbacili Majapan kao “lokaciju bez većeg značaja" u kulturi Maja.

Međutim, nedavna istraživanja Karlosa Pereza Lope i njegovog tima arheologa sa meksičkog Nacionalnog instituta za antropologiju i istoriju (INAH), donela su neočekivani preokret.
Sredinom devedesetih godina prošlog veka, arheološkim svetom počele su da kolaju glasine o Lopeovim otkrićima u Majapanu. Pominjani su neobični murali, arhitektonski reljefi ogromnih razmera, skulpture i umetnički predmeti. I zaista, glasine su bile tačne.

Karlos Perez Lope je u Majapanu otkrio neverovatnu kulturnu raznolikost. Fantastična umetnička dela u tom gradu svedoče da je to bio svojevrtsan kulturni centar pun slikara, arhitekata, skulptora i zidara koji su crpli inspiraciju i od Miksteka sa juga Meksika i od majanskih skulptora sa zapada, od građevinskih formi Čičen Ice i muralnog slikarstva astečkog stila iz centralnog Meksika.
Puno je različitih uticaja otkriveno u Majapanu, baš kao i razgranata mreža trgovačkih kontakata sa drugim delovima srednje Amerike. Na nekim oslikanim kadionicama umetnici su prikazali majansko tradicionalno venčanje, ali i teme poreklom iz centralnog meksika i neobične bogove koji istovremeno podsećaju i na klasična majanska božanstva i na astečkog boga Ksočipilija.

Mešavina simbola ukazuje da su stvoreni da bi ih ljudi prepoznavali uprkos jezičkim barijerama, štio je omogućilo Majama, Mikstecima i Astecima da stvore zajedničku srednjeameričku tradiciju.
Nakon opšteg haosa koji je zahvatio narode poluostrva Jukatan posle pada Čičen Ice, oko 1100. godine uzdiže se Majapan. U njemu je živelo između 12.000 i 20.000 ljudi. Zid dug oko 8,5 kilometara okruživao je i štitio grad. Provincijski vladari sa čitavog poluostrva su dolazili ovamo da žive, a gradovi kojima su vladali obezbeđivali su kompletno snabdevanje Majapana.

Sredinom 15. veka su Kokomi, potomci vladara Čičen Ice i dominantna politička frakcija u Majapanu, pozvali astečke najamnike da dođu i žive u gradu. Ideja Kokoma je bila da će prisustvo Asteka podstaći trgovinu sa imperijom centralnog Meksika. Asteci su već stigli do Verakruza i Tabaska - regiona u neposrednoj blizini poluosrtrva Jukatan.
Njihovo prisustvo je rivalskim frakcijama u Majapanu istovremeno bilo i potsetnik o snazi i moći Kokoma.
Glavni rivali Kokoma - Ksijusi - koji poreklo vode iz grada Uksmala, astečke plaćenike su doživeli kao ugnjetače. Do tog trenutka je Tenohtitlan, Astečki glavni grad, preuzeo kontrolu nad čitavom srednjom Amerikom, a astečki način nametanja dominacije je uvek počinjao slanjem trgovaca koji su istraživali i procenjivali teritorije zarad eventualnih osvajanja.
Ksijusi su zato organizovali i predvodili pobunu koja je završena ubistvom gotovo svih članova kraljevske porodice Kokoma.
Opat Dijego de Landa je 1566. zabeležio usmenu tradiciju potomaka stanovnika Majapana, koja kaže da su Ksijusi dozvolili astečkim najamnicima da napuste grad. (Oni su se otišli na sever i osnovali sopstveno naselje u provincuiji Kanul.) Posle pobune Ksijusi su preuzeli vlast u Majapanu, ali su drugi vladari sa svojim porodicama napustili grad i vratili se u svoje provincije. Do 1500. godine, Majapan je postao grad duhova.
Ono malo ljudi koji su još uvek živeli u njemu, nakraju je desetkovala kuga.
Ksijusi su pokušali da iskorene svaki znak stranog prisustva u Majapanu tako, što su sve murale prekrili gipsanim malterom. Zahvaljujući tome, arheolozi sa Karnegija su doneli zaključak o bezvrednosti Majapana.
A opet zahvaljujući tome, murali su sačuvani u svoj svojoj lepoti do današnjih dana. Bilo je potrebno da se pojavi samo uporan arheolog poput Karlosa Pereza Lopea, pa da svet otkrije pravo lice Majapana.
Majapanski umetnici su počeli sa oslikavanjem murala svojevrsnim internacionalnim stilom negde sredinom 14. veka. Do početka antiastečke pobune, njihov rad je jasno odavao kulturne uticaje cenralnog Meksika - domovine Asteka već 50 godina unazad.
Astečki motivi dominiraju Dvoranom sunčevog diska i Dvoranom stubova, koje su možda bile trgovačko administrativne zgrade pod kontrolom Asteka. Zidovi su oslikani Astecima. Elegantne linije murala potsećaju na rane radove u Velikom Hramu u Tenohtitlanu, a način na koji su prikazani solarni simboli u Dvorani sunčevog diska sa bočno postavljenim figurama, liče na umetnički prikaz na naslonu prestola iz Teokalija.
U Dvorani stubova obezglavljene kolonade figura muških i ženskih formi u prirodnoj veličini, dobili su potpuno novi značaj kada su pronađene njihove davno izgubljene glave. Njihov ikonografski naturalizam više ukazuje na Asteke nego na Maje. Lako je razumeti zbog čega su ove kolonade bile prve na udaru protivnika astečkog uticaja.

Jedan od razloga astečkog interesa za Majapan može se videti upravo na ovim zapanjujućim muralima. “Majansko plavo” je retki pigment koji su Asteci veoma cenili i koristili za oslikavanje Velikog Hrama u Tenohtitlanu. Isti pigment je prisutan na svim muralima širom Majapana, pa je logično pretpostaviti da su ga Asteci nabavljali upravo odavde, jer je glina od koje se pravio pigment plave boje bila veoma retka.

Uskoro će Majapan postati još jedna turistička destinacija. Ali dok se to ne dogodi, retkim posetiocima se danas pruža jedinstvena prilika da provedu izvesno vreme sa duhovima tragične majanske prošlosti. Duhovima koji svedoče o zavisti, mržnji, političkim igrama i frakcijama, sticanjem moći i ličnom bogaćenju. Zvuči poznato, zar ne.

Izvor: Novosti