POSLEDNJA ŠANSA ZA KRALJA NJEGOŠA

U kući bez struje i telefona, u Ruskom Selu kod Kikinde, živi mladić neobičnog imena. Svi misle da je loš kao i njegov otac Boža koji je digao ruke od sebe, a on je rešio da ode u Legiju stranaca



Kralj Nikola Njegoš rođen je u Frankfurtu na Majni, živi u Ruskom Selu u Srbiji, a sanja da stigne u Pariz i dočepa se Legije stranaca, jer jedino tamo može da se vidi ko je kralj, a ko fukara. A Kralj ima 24 godine, živi u kući bez struje i telefona, radi kao pomoćni zidar za dnevnicu od 12 evra, duguje još 200 evra za dedinu sahranu, a treba i spomenik da mu podigne. U Ruskom Selu niko neće da priča o njemu, kažu, otac mu nevaljalac, a i on se nije bolje izmetnuo.

Svi su našli izlaz, a ja sam nagrabusio

U 8. razredu otišao je autobusom u postojbinu Crnu Goru, u Lastvu Grbaljsku kod Herceg Novog, u selo Goroviće i video Kraljev do. Ali ga tamo ne vuče mnogo. On je sebi zacrtao drugi put.

- Imao sam 12 godina kad sam počeo da radim. Mešao sam malter po selu kao i svako seosko dete. I moji su drugovi našli neki izlaz, a ja sam nagrabusio. Radio sam, pomagao drugima, a meni niko nije, ima ih koliko prstiju jedne ruke, jer ja svima istinu kažem, a ona boli.


Njegov pradeda bio je perjanik kralja Nikole na Cetinju i s njim ručavao i večeravao. Deda mu bio u logoru, pa postao skojevac. Posle rata slao je džip u Crnu Goru po rodbinu, koja je bila četnička. Otac mu je bio turizmolog i majku njegovu Radojku upoznao je u Budvi, gde je bila na letovanju. Njen bivši muž, fudbaler, nasrnuo je na nju u hotelu „Avala", gde je kao konobar radio Kraljev otac Boža. On je spasao Radojku i tako su se zaljubili. Radojka je radila u Frankfurtu kao knjigovođa kod nekog milionera, pa je Boža pozajmio od prijatelja 1.000 maraka i dospeo u Frankfurt.

Život s rupom u grlu

Ubrzo su se venčali i na svet je došao Nikola Kralj, a kum je rekao: „Kad je Nikola, nek bude i Njegoš„. Ime Nikola dobio je u spomen na brata po majci. Radojka je iz prvog braka imala blizance Sašu i Nikolu. I osmogodišnji Nikola dođe za letnji raspust kod majke u Frankfurt i na bazenu mu neko skoči na glavu. Nikola se tako nesrećnim slučajem udavi, a u znak sećanja na njega treći Radojkin sin ponese njegovo kraljevsko ime, ali i pesničko Njegoš. Tri dana i tri noći pilo se u čast njegovog rođenja, i njegov otac Boža umalo da dobije otkaz u hotelu „Interkontinental".

Ali, Kralju Nikoli se nije dalo da bude kralj. Majka mu umre kad je imao osam meseci, otac ga čuvao još godinu dana u Nemačkoj, ali je morao da radi. Zamoli jednog prijatelja carinika da nađe neku porodicu koja će čuvati malog Kralja.

- Hteo je da me odgaje u dobroj kući, a ne s bebisiterkama i tako ja dospem u mađarsku porodicu u Subotici. Tamo sam živeo do prvog razreda osnovne škole. Zvao sam Margitu mama, a njena sestra je imala sina u Francuskoj, legionara - priča Kralj koji je u Rusko selo dospeo tek kao sedmogodišnji dečak. U to vreme mislio je da je Mađar, pa su mu se svi smejali. Onda ga je deda naučio da je Crnogorac.

Deda Mihajlo Kralj se razboleo.

- Dobio je rak grla i 16 godina je živeo s rupom u grlu, onda se otac vratio iz Nemačke i svi mu govorili da kupi salaš, tamo prema Paliću. Koštao je 4.000 maraka, a on nije hteo. Propio se i postao drugi čovek - priča Kralj kako je otac Boža digao ruke od sebe i drugih. U poslednje vreme po Crnoj Gori s geometrima deli zemlju koja mu je ostala od dede perjanika.



Kod majčinog groba

Prvi put je Kralj Nikola pobegao od kuće u petom razredu i krenuo peške u majčin zavičaj Brus da vidi grob brata Nikole i majke Radojke, ali i one koji su ih nadživeli: dedu, tri tetke i brata po majci Sašu.

- Poneo sam usred zime pecaljku da me niko ne otkrije, ali odali me drugovi i komšija me vratio posle nekoliko kilometara - seća se Kralj kako je odlučio da sam stigne u Brus. Otac mu nije dao da ide, govorio je da mu nisu nikad poslali ni pismo. A on se seća kako je dobio paket, i u njemu bile vunene čarape i neki džemperići. A stiglo je i jedno pismo od dede Milorada. Napisao ga je ćirilicom, pola štampano, pola pisano, a ipak ga razumeš.

Uspeo je iz drugog pokušaja. Posle dva meseca. Proučio je kartu i auto-stopom stigao do Beograda, a onda ga na Dušanovcu pokupio neki „jugo" sa roze brisačima.

- Hteo sam da vidim brata Sašu, a on je tad bio u Novom Sadu, imao dvoje male dece, ribolovačku radnju i gajio golubove. Čim sam stigao u Brus, ušao sam u poštu da pitam za Sašin broj telefona. A ta debela žena padne u nesvest iza šaltera. I nisam znao šta ću, pa sam seo. Nju polivali vodom da ustane. Priđe mi onako ogromna, a ja ne znam da li hoće da me bije. Pita me kako se zovem i počne da plače - seća se Kralj kako je sreo najbolju drugaricu svoje majke Radojke.

U Brusu je obišao grobove i upoznao drugog dedu Milorada. Posle Miloradove smrti, stiglo mu pismo iz suda zbog nasledstva. On se odrekao.

Ko preživi legiju, može sve

Kralj je završio školu za mehaničara poljoprivredne mehanizacije i, kaže, pripadao nekoj impulsivnoj generaciji. Trenirao je karate, rukomet, a posle i fudbal u Ruskom Selu. U vojsci mu se svi smejali kad je polagao zakletvu, kaže, čulo se samo ono njegovo ime Njegoš.

- I potpisao sam vojničku zakletvu i oficir mi rekao: „Čestitam ti Kralju Nikola Njegoše." Svi se smejali, pa i ja - sleže ramenima Kralj, koji je tada želeo da postane pilot. Otac prvo pristao, a onda mu, valjda, bilo skupo, pa je promenio mišljenje. Zato sad Kralj veruje da je životni fakultet najveći i ostvariće samo jednu želju - da bude legionar, jer svako ima svoju sudbinu.

- U toj mojoj državi Srbiji, i u tom mom selu kakvo god da je, živeli su moj deda i moj otac. I otac im je zidao kuće i donosio im lekove i hranu iz Mađarske, a onda je digao ruke od sebe. A nisam ni ja cvećka, kao i ostali ljudi. Zbog oca i njegovih dugova neće da pričaju sa mnom, a i taj moj otac, teško ga rodila moja baba Milica, pa je deda uvek govorio da će biti problem - mirnim glasom priča Nikola kako se ugasila kuća Kraljeva avgusta 2005. kad je umro deda.

- Ovde je situacija loša i ljudi su loši i ne bih voleo da mi deca ovde odrastu. Kažu: kakvi su oni, takav si i ti. I ti postaneš loš. Zato sam rešio da idem u Legiju, ako bog da, sledeće jeseni. Ako u Legiji preživiš, imaćeš sve što želiš - veruje Kralj da njegova deca ne moraju da prežive isto što je i on prošao.

Nemci uvek pošalju odgovor

U 7. razredu krenuo je auto-stopom za Nemačku, ali stigao je do Novog Sada i brata Saše, pa odustao. A Nemci mu svake godine do punoletstva slali pismo.

- Pitaju te da li si živ, šta radiš, kakvi su ti planovi. I Nemcima sad da pošalješ dopis - „ja sam se tu rodio i želeo bih tu da živim", oni bi ti odgovorili. Ovako ili onako, ali bi odgovorili. A ja nemam ni pasoš.


Prosjak i balerina

Kralj planira da ovog meseca plati 30.000 duga za struju i plati očeve dugove. I on je zadovoljan, jer, kaže, ne možemo svi da budemo milioneri.

- Nisam živeo kao kralj, nego kao prosjak. Ali drugačije ne bih naučio šta je dobro a šta loše. Bio bih jednoličan. Kad doživiš ovakvo zlo, onda umeš da ga prepoznaš, a nikad ne znaš šta te čeka sutra - priča Kralj kako je otkrio da je najteže u životu sam život.

I srećan je što ima posao. A kad se završe radovi na staroj pošti u Novoj Pazovi, biće nekog posla. Bavi se i dresurom pasa i uči ih da čuvaju kuće i dvorišta ili ljude. U karateu je stigao do crnog pojasa. I veruje, da bi uspeo u Legiji, moraš da budeš hrabar i imaš nešto u sebi, a ostalo naučiš kao u svakoj vojsci. A svako je od Boga za nešto stvoren.

A najlepši događaj u životu mu je bio kad ga je očev prijatelj bokser Roki odveo na pet dana u motel u Srpskoj Crnji. Tad je prvi put u životu video rusku balerinu. Zakasnio je na prvi čas u školi. I nikad nije zažalio.
SANJA M. TOMIĆ - FOTO: IGOR PAVIĆEVIĆ

Izvor: Press