Naočare, proteze i ostale dečje muke


Deca obično ne primaju dobro vest da će morati da nose naočare, protezu za zube ili neko drugo slično (čitaj: spolja vidljivo) pomagalo. Kao jedno, sva ta pomagala su neudobna, potrebno je vreme da se priviknu na njih i nikad i ne postanu stvarno udobna. Plus, tu je još jedan dečji strah: da će im se druga deca smejati. Taj strah uopšte nije neopravdan, jer ismevanje dece koja se po bilo čemu razlikuju (a ta različitost može se ogledati i u nošenju proteze ili naočara) nije nimalo retka pojava.

Šta učiniti kada od lekara saznate da će vaše petogodišnje dete morati da nosi naočare i kada dete počne da vam kuka zbog toga? Na neudobnost će se navići, to znate i sami, ali šta je sa reakcijama okoline? Teško je naljutiti se na petogodišnje dete što se boji kako će izgledati u očima svojih vršnjaka, naročito kad znate da ima i toliko odraslih kojima sujeta ne dopušta da nose neko pomagalo koje im je potrebno (najpoznatiji primer je Hale Beri, koja je gluva na jedno uvo otkako ju je tadašnji dečko udario i morala bi da nosi slušni aparat, ali to ipak ne radi). Pored toga, ljutnja ionako ne bi bila baš konstruktivna.

Da ublažite detetovu strepnju, evo jednog predloga: pretražite Internet, prelistajte časopise, nađite neke lepe filmove - ono što u svemu tome tražite su razne poznate i "kul" ličnosti koje takođe nose naočari (ili protezu ili šta god). Jednom kad budete sakupili pristojnu gomilu takvih slika (bilo da se radi o isečcima iz časopisa, ili slikama prikupljenim preko Interneta, ili...), pokažite tu kolekciju svom detetu. Tako će se ono svojim očima uveriti da se može biti "kul" i sa pomagalom.

Jednom kada se bude uverilo u to, promeniće se i njegov stav prema pomagalu i prema sebi sa tim pomagalom. Onda će mu i zadirkivanje vršnjaka lakše pasti, jer će unapred znati da nema čega da se stidi - znaće da je ono "kul", a da oni koji ga ismevaju to nisu. Sa takvim njegovim stavom i moguće zadirkivanje će vrlo brzo prestati.