Posledice bombardovanja
stigle su mnogo ranije
Ako je takvo stanje neko utvrdio već posle pet godina, onda nas za 10 do 15 godina očekuje prava eksplozija malignih bolesti. Ne možemo ni da zamislimo šta će to sve da bude, kaže prim. dr Slobodan Čikarić, predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka

KOSOVSKA MITROVICA/BEOGRAD - Posledice dejstva bombama sa osiromašenim uranijumom 1999. godine stigle su nas, nažalost, mnogo ranije nego što su domaći lekari mogli i da pretpostave.

Iako su naši lekari govorili da ćemo prve posledice ozračenosti uranijumom posle NATO bombardovanja videti posle deset do 15 godina, u nekim krajevima na Kosmetu broj obolelih od malignih bolesti povećao se i za 200 odsto. Ovako, bar, tvrdi nevladina organizacija "Milosrdni anđeo" iz Kosovske Mitrovice koja se bavi praćenjem porasta maligniteta. Tako se, inače, nazivala i akcija bombardovanja Srbije 1999. godine.

Koliko je tačno lokacija bombardovano bombama koje su punjene uranijumom i koliko je takvih bombi ispaljeno, još niko nije zvanično rekao. Londonski radio Bi-bi-si u svom izveštaju navodi da je u pitanju 113 lokacija, a koja je količina uranijuma na njima ispuštena - za našu javnost, po svemu sudeći, ostaće dugo tajna. Bi-bi-si napominje da je osiromašenom uranijumu, kada prodre u zemljište, potrebno 250 godina da se u potpunosti razgradi, a za to vreme truje tle, vodu i vazduh.
   

Ministar zdravlja pri nedavnom obilasku Instituta za onkologiju

- Osim povećanog broja obolelih, na Kosmetu su među obolelima sve mlađe osobe. Prosek godina obolelih spušten je sa 65 na 40 godina - izjavio je direktor nevladine organizacije "Milosrdni anđeo" dr Nebojša Srbljak, internista bolnice u Kosovskoj Mitrovici.
On je u izjavi za Bi-bi-si napomenuo da su vrlo česti slučajevi raka kod muškaraca koji su 1999. godine bili ratno raspoređeni duž granice sa Albanijom. Dr Srbljak to dovodi u vezu sa podatkom NATO da je upravo na tom području većina od 113 lokacija koje su gađane bombama sa osiromašenim uranijumom. Sada je taj deo pod kontrolom italijanskog kontingenta Kfora, a marta 2002. godine mediji u Italiji su objavili da je 13 italijanskih vojnika vraćeno kući zbog narušenog zdravlja usled pojačane radijacije.
   

Bi-bi-si javlja da je 113 lokacija gađano osiromašenim uranijumom

Inače, svi vojnici Kfora i službenici UNMIK vodu za piće isključivo kupuju, a ne piju sa česme.
- Koliko ja znam, nemamo a nismo ni imali problema sa vojnicima u vezi sa tim. Nismo imali vojnike koji su išli kući zbog toga. Naglašavam da je to ono što ja znam, za ovo vreme koje sam proveo ovde - kazao je za Bi-bi-si portparol južno-zapadnog kontingenta Kfora Stefano Toneati.

Prim. dr Slobodan Čikarić, radiolog u Institutu za onkologiju Srbije i predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka, prokomentarisao je juče za Glas da pacijenti sa Kosmeta ne dolaze na lečenje u ovaj institut tako da on u kliničkom materijalu nema dokaz za tezu o povećanju broja obolelih, ali dodaje:
- Ako je takvo stanje neko utvrdio već posle pet godina, onda nas za 10 do 15 godina očekuje prava eksplozija malignih bolesti. Ne možemo ni da zamislimo šta će to sve da bude, s obzirom na to da i ne znamo koliko je ispaljeno bombi sa osiromašenim uranijumom.

On kaže da u ovako kratkom roku mogu da se otkriju maligni limfomi i leukemije kod dece.
- Očekujem da se konačno ovim povodom oglasi međunarodna zajednica i dođe da očisti uranijum. Za to je, koliko ja znam, neophodno nekoliko milijardi evra. Oni treba da plate za štetu koju su napravili - kaže dr Čikarić.

Dr Srbljaka takođe ne čudi ćutanje međunarodne zajednice, ali mu se čini da je i u Beogradu kucao na pogrešna vrata kad je tražio da se napravi strategija za rešavanje problema koji uzrokuje osiromašeni uranijum.
Tanjug - D. S.