Bivši predsednik Kine Điang Cemin otkrio detalje o bombardovanju 1999. Điang se kockao dogovorom sa Miloševićem

Pripadnici srpske vojne obaveštajne službe skrivali su se u kineskoj ambasadi u Beogradu u vreme bombardovanja Srbije i zato je ona bila meta NATO avijacije.

Ovu tvrdnju bivšeg kineskog predsednika Điang Cemina (85) objavljenu na osnovu njegovih još nepublikovanih memoara izneo je magazin iz Hongkonga „Ćiansao“, a preneli američki i britanski mediji. Delovi iz serije eseja kineskog predsednika koji je otišao sa vlasti 2004. godine, otkrivaju okolnosti američkog bombardovanja kineske ambasade u Beogradu 1999. godine.


Platili nevidljivim

Iako se to u memoarima ne navodi, magazin iz Hongkonga navodi da je postojao dodatni razlog kineskog svrstavanja uz Srbiju. Tvrdi se da su Miloševićevi agenti predali Kini navigacionu opremu, toplotnu izolaciju i delove izduvnog sistema američkog borbenog aviona, stelta F-117, popularnog „nevidljivog“, oborenog nad Srbijom. Kina je, podseća se, prošlog meseca iznenadila Amerikance probnim letom sopstvenog stelta.

Tvrdi se, naime, da je Điang Cemin odgovorio na privatnu molbu tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića koja se odnosila na pružanje utočišta obaveštajnim jedinicama Vojske Jugoslavije u zgradi kineske ambasade.

Kada je počela vazdušna kampanja, jugoslovensko Ministarstvo odbrane, Sekretarijat za informisanje i glavni štab policije su već bili uništeni... Slobodan Milošević je ponovo molio Đianga da mu dozvoli da cela obaveštajna vojna odeljenja nađu utočište u podrumu kineske ambasade kako bi mogla da nastave da operišu - navodi se u memoarima.

Dok se intenziviralo NATO bombardovanje, kinesko ministarstvo inostranih poslova je pitalo Đianga da li može da povuče svoje osoblje iz Beograda. On im je, ističe se, naredio da ostanu, kao čin solidarnosti sa Miloševićem. Za Kinu, koja se borila protiv sopstvenih separatista na Tibetu i Sinđiangu, bilo je pitanje principa da podrži vladu u Beogradu.

Điang Cemin sada, prema ovim tvrdnjama, izražava kajanje što je dozvolio srpskoj vojsci da koristi kinesku ambasadu. Smatra to ozbiljnom političkom greškom koja je dovela do pogibije 14 srpskih i tri kineska državljanina.

Điang veruje, svedoče savetnici i rodbina bivšeg kineskog predsednika, da je bombardovanje Beograda uništilo njegove veze sa tadašnjim američkim predsednikom Bilom Klintonom. Điang se, izgleda, kockao - u ovom potezu video je priliku da nadigra Rusiju, koja je prethodno odbila da pomogne Miloševiću. Tvrdi se, istovremeno, da je Kina već tajno snabdevala bivšu Jugoslaviju, preko Libije, projektilima zemlja-vazduh.

Iako su se Sjedinjene Američke Države izvinile za napad na kinesku ambasadu, žaleći se na pogrešno navođenje CIA, vlasti u Pekingu nikada nisu prihvatile ovo objašnjenje. Istovremeno, bile su prisiljene, kaže se, da se uzdrže od javnog izliva besa pošto su im Amerikanci privatno predočili dokaze o srpskim elektronskim komunikacijama koje su dolazile iz zgrade njihove ambasade.

Diplomatska nagodba se, izgleda, sastojala u tome da su Amerikanci „sačuvali kineski obraz“, izvinivši se za „grešku“, dok su kineske vlasti dozvolile da se ulični protesti u zemlji, povodom ovog incidenta, prirodno ohlade.

Ceo slučaj magazin je rekonstruisao na osnovu serije eseja koje je Điang objavio otkad je u penziji. Kineski novinari veruju da su navodi iz magazina autentični, ukazujući na prethodne slučajeve otkrivanja dokumenata tako što su najpre „procureli“ u Hongkongu.

Upitan u vezi sa navodima lista, portparol NATO je podsetio na izjavu tadašnjeg glasnogovornika Alijanse, Džejmija Šeja iz maja 1999. godine, kada je izrazio žaljenje zbog gubitaka života i štete nanete ambasadi:

- Voleo bih da podsetim narod Jugoslavije da mi pažljivo biramo ciljeve koji su direktno vezani za politički i rukovodeći aparat predsednika Miloševića - saopštio je tada Šej.


Cekali predsednika Milosevica na veceri?

Sve priče o neočekivanom napadu NATO na kinesku ambasadu u Beogradu i posle jedanaest godina, samo su u domenu nagađanja. A počela su dok se predstavništvo ove zemlje još „pušilo“.

Neki izvori, koji su sebe smatrali „najobaveštenijim“ tvrdili su da je tadašnji predsednik Slobodan Milošević, tamo sklonio svoju najužu familiju: suprugu Miru, kćerku Mariju, sina Marka. Smatrao je, navodno, da će upravo tu biti najbezbedniji. Ali, i to je sve ostalo u domenu spekulacija.

Najkonkretniji u tvrdnji da se ipak nešto „vrtelo“ oko porodice Milošević bio je iskusni vojni obaveštajac Milan Petković. On je pet godina posle bombardovanja tvrdio da je meta bila samo glava porodice - Slobodan!

- Kinezi su gađani namerno, zbog toga što se te večeri u ambasadi očekivalo pojavljivanje Miloševića i njegove kompletne svite - govorio je Petković. Isto važi i za hotel „Jugoslavija“, gde su Kinezi naručili najveći deo jela za prijem.

Izvor: Novosti

Кина демантује да је крила српске обавештајце

Тврдње британске штампе да је зграда амбасаде Кине у Београду 1999. године бомбардована јер су у њој били наши обавештајци демантују у кинеском дипломатском представништву у Србији.
"То је глупост", изјавила је саветница кинеске амбасаде за политичка питања у Београду Хуа Јафанг, коментаришући тврдње британског листа "Сандеј тајмс", да су се припадници српске војне обавештајне службе скривали у кинеској амбасади у Београду у време НАТО бомбардовања Србије.   
"Моја прва реакција је да је то и смешно и апсурдно", додала је Хуа, друга у рангу дипломатског представништва НР Кине у Србији.   
Једну од највећих мистерија бомбардовања СР Југославије покушао је да дешифрује "Сандеј тајмс", преневши делове из наводно необјављених мемоара бившег кинеског председника Ђианг Цемина о околностима америчког бомбардовања кинеске амбасаде у Београду 1999. године, које је објавио хонгконшки лист "Ћиансао".
Осим демантија кинеске амбасаде у Београду и за бившег команданта РВ и ПВО пензионисаног генерала Спасоја Смиљанића, аутора књиге "Агресија Нато - РВ И ПВО у одбрани отаџбине", писање "Сандеј тајмса" потпуно је изненађење.   
"Мислим да је реч о измишљотини. То нема никакве везе са здравом логиком и системом одбране СРЈ у доба НАТО агресије. Ни од кога нисам чуо да су тамо боравили припадници наше војне обавештајне службе, зато што тај објекат није пружао никакве елементе сигурности у односу на дејства из ваздуха", каже Смиљанић.   
На питање да ли је као командант РВ и ПВО морао да зна да ли су припадници војне обавештајне службе могли да бораве у амбасади Кине, он одговара: "Не тврдим да сам морао да знам. Али било би сасвим у супротности тадашњег система у ланцу командовања, да то нисам знао."   
Смиљанић подсећа да бомбардовање амбасаде Кине није наређено у процесу одлучивања у команди НАТО-а за Европу, већ да је америчка национална команда за ратно ваздухопловство послала бомбардер да гађа амбасаду.   
Генерал у пензији Бранко Крга, шеф војне обавештајне службе у време бомбардовања СРЈ, јуче није био доступан за питања.   
Кинеска амбасада на Новом Београду погођена је са три пројектила 7. маја 1999. године, што је тада био изузетно озбиљан дипломатски инцидент. НАТО је образложио да је до напада дошло услед застарелих мапа које је доставила ЦИА. Рушевине зграде кинеске амбасаде и резиденције у Улици Трешњин цвет су расклоњене крајем године. Оштећени објекти (6.300 квадрата) у новобеоградском Блоку 11-а били су у власништву НР Кине, а међудржавним уговором из 2004. године између НР Кине и Србије, Кинезима је у Ужичкој улици додељена нова локација за дипломатско представништво.

Осим демантија кинеске амбасаде у Београду и за бившег команданта РВ и ПВО пензионисаног генерала Спасоја Смиљанића, аутора књиге "Агресија Нато - РВ И ПВО у одбрани отаџбине", писање "Сандеј тајмса" потпуно је изненађење.   
"Мислим да је реч о измишљотини. То нема никакве везе са здравом логиком и системом одбране СРЈ у доба НАТО агресије. Ни од кога нисам чуо да су тамо боравили припадници наше војне обавештајне службе, зато што тај објекат није пружао никакве елементе сигурности у односу на дејства из ваздуха", каже Смиљанић.   
На питање да ли је као командант РВ и ПВО морао да зна да ли су припадници војне обавештајне службе могли да бораве у амбасади Кине, он одговара: "Не тврдим да сам морао да знам. Али било би сасвим у супротности тадашњег система у ланцу командовања, да то нисам знао."   
Смиљанић подсећа да бомбардовање амбасаде Кине није наређено у процесу одлучивања у команди НАТО-а за Европу, већ да је америчка национална команда за ратно ваздухопловство послала бомбардер да гађа амбасаду.   
Генерал у пензији Бранко Крга, шеф војне обавештајне службе у време бомбардовања СРЈ, јуче није био доступан за питања.   
Кинеска амбасада на Новом Београду погођена је са три пројектила 7. маја 1999. године, што је тада био изузетно озбиљан дипломатски инцидент. НАТО је образложио да је до напада дошло услед застарелих мапа које је доставила ЦИА. Рушевине зграде кинеске амбасаде и резиденције у Улици Трешњин цвет су расклоњене крајем године. Оштећени објекти (6.300 квадрата) у новобеоградском Блоку 11-а били су у власништву НР Кине, а међудржавним уговором из 2004. године између НР Кине и Србије, Кинезима је у Ужичкој улици додељена нова локација за дипломатско представништво.

Мистериозно убиство агента ЦИА

Бивши службеник ЦИА Вилијам Бенет убијен је 22. марта 2009. године у близини своје куће у Ленсдауну у држави Вирџинији, а његовој супрузи Синтији су у истом нападу нанете тешке повреде. Часопис "Форин полиси" писао је да је 57-годишњи Бенет био "одговоран за грешку због које је бомбардована кинеска амбасада у Београду". Овај пензионисани потпуковник америчке војске радио је у то време по уговору за ЦИА и наводно је управо он означио место које треба напасти. За ту грешку кривица је сваљена на Бенета који је отпуштен, а у то време (2000. године) није било објављено његово име.
 

Извор - Вести Онлајн