Kratak fitilj tolerancije
D. SAVIĆ

Posle nemačke kancelarke i britanski premijer digao glas protiv multikulturalizma u Evropi. Kameron: Potrebno jasnije osećanje nacionalnog identita


Spomenik multikulturalizmu

EVROPA mora da se probudi zbog onoga što se dešava u našim zemljama - alarmirao je učesnike bezbednosne konferencije u Minhenu britanski premijer Dejvid Kameron, saopštivši da je “državni multikulturalizam propao”:

- Iskreno rečeno, potrebno nam je mnogo manje pasivne tolerancije, a više aktivnog “mišićavog liberalizma” - poručio je.

Upozorenje lidera britanskih konzervativaca, koji se založio za jačanje nacionalnog identiteta, zazvučalo je kao eho onoga što se, neki mesec ranije, čulo od njegove nemačke koleginice, kancelarke Angele Merkel. Njeno priznanje da je “multikulti” koncept u kome ljudi različitih kultura žive srećno, jedni kraj drugih potpuno propao i da imigranti treba da učine više da se integrišu, u svetlu Kameronove izjave, deluje kao početak kraja koncepta kojim se ponosi zapadni svet.

Pojavivši se kao filozofija, kao deo pragmatističkog pokreta krajem 19. veka u Evropi i SAD, multikulturalizam je delom bio odgovor na novi talas evropskog imperijalizma u supsaharskoj Africi i masovnu imigraciju južnih i istočnih Evropljana u SAD i Latinsku Ameriku. Kao zvanična politika multikulturalizam je usvojen na Zapadu sedamdesetih godina prošlog veka - u Kanadi 1971. godine, u Australiji 1973, da bi ga ubrzo prigrlio najveći broj čanica Evropske unije.

U međuvremenu, zapadne metropole pretvorile su se u mozaik kultura, kojima je, na prvi pogled, “multikulti” koncept savršeno odgovarao. Tarik Modud, profesor sociologije na Unvierzitetu u Bristolu, smatra da je na početku 21. veka multikulturalizam potrebniji nego ikada, kao “forma integracije”. Politički teoretičar Biku Kotalal Parek, predavač na Londonskoj školi ekonomije, smatra da principi pravde ne smeju da stižu iz samo jedne od kultura, već “putem otvorenog i ravnopravnog dijaloga među njima”.

U praksi, međutim, trend je krenuo u suprotnom smeru, izazivajući vatrene polemike u zapadnim prestonicama, i otvarajući pritajeni “rat” između “domorodaca” i “došljaka”. Kritičari multikulturalizma sumnjaju da je ideal koegzistencije kutlura koje se prepliću i utiču jedna na drugu održiv, čak i poželjan. Nacionalne države, smatraju oni, gube jačanjem multikulturalizma, što vodi urušavanju kulture zemlje domaćina.

Australijski istraživač koji se bavi etničkim pitanjima Frenk Salter primećuje da relativno homogena društva investiraju više u javna dobra i pokazuju više altruizma, od raznorodnih. Studije sprovedene u Americi, jugoistočnoj Aziji i Africi pokazale su da su multietnička društva manje darežljiva i manje sposobna da sarađuju na razvoju javne infrastrukture.

Najveći izazov multikulturalizmu, međutim, nije filozofski, već politički. Na početku 21. veka, ne dovode se u pitanje prava manjinskih nacija, ali kao pretnja se doživljavaju - imigranti. Delom je to zbog straha od “drugačijih” i nostalgije za prošlošću, kada su svi delili isti identitet. Ali, u vremenima ekonomske krize, poslednjih godina, strah je prerastao u gnev koji preti ostvarenjem Hantingtonovog predviđanja o “sukobu civilizacija”.

Ponosne na svoj “lonac za topljenje nacija”, SAD nikada nisu uvele zvaničnu politiku multikulturalizma. Ali, upravo u SAD u poslednjoj deceniji osetno raste gnev uperen kako protiv imigranata, posebno ilegalnih, tako i muslimanske manjine, posebno posle terorističkih napada 11. septembra 2001. godine. Muslimani su predmet vatrenih debata i u Zapadnoj Evropi, gde ih je daleko više nego u SAD. U prvom planu su, koliko bezbednosni strahovi, toliko i nesposobnost politike multikulturalizma da ih integriše i pruži im ekonomske šanse.

- Prosudimo otvoreno o ovim organizacijama - da li veruju u univerzalna ljudska prava - uključujući prava žena i ljudi drugih vera? Da li veruju u jednakost pred zakonom? Da li veruju u demokratiju? Da li ohrabruju integraciju ili separatizam? - zapitao je Kameron.

Njegove reči izazvale su burne reakcije Muslimanskog saveta, čime je neuspeh multikulturnog koncepta dobio samo novu potvrdu. Ostaje otvoreno pitanje posledica “kratkog fitilja” tolerancije u “pomešanim” sredinama.


NEPOVERENJE

PROFESOR političkih nauka sa Harvarda Robert Putnam je još pre decenije objavio studiju o uticaju multikulturalizma na društveno poverenje. Anketirao je 26.200 ljudi u 40 američkih zajednica, pokazavši da, što je ona raznolikija, tim poverenje njenih žitelja opada. Ljudi u takvim zajednicama “ne veruju lokalnom gradonačelniku, lokalnim novinama, drugim ljudima, niti institucijama”, tvrdi on.
- Ponašamo se kao kornjače. Efekat raznolikosti je gori nego što se može zamisliti. Ne samo da ne verujemo ljudima koji nisu kao mi, u takvim zajednicama, ne verujemo ni ljudima koji izgledaju kao mi - primetio je on.


Izvor: Vecernje novosti

ovo je naravno idiotizam kao i ideja "multikulturalizma"  .

kultura je produkt rase - bioloshke uslovljenosti , od velichine mozga , preko sastava kostiju , zeludca i probavnog sistema pa sve do sastava krvnih celija itekako utichu na obichaje jednog drushtva . sve ono shto se naziva kulturom nekog naroda itekako je bilo uslovljeno njegovim bioloshkim i istorijskim razvojem . suludo je ochekivati da ce npr kinez moci da razume sve one obichaje koji su vezani za stoku , plodnost i mlechnost krava i ovaca  - kad je istorijski i bioloshki njihova glavna hrana pirinach . naravno , ni mi ne mozemo da shvatimo njihove obichaje oko poshtovanja duha predaka koji opet imaju duboku podlogu u tome kako su oni obradjivali zemlju i u kojim su ciklusima proizvodnje  ziveli .

eлем лепо ... први корак је лагано учињен ... други ће бити или се интегришите или репатријација ... ако дође до трећег Младић неће тражити као оптуженика него као стручног консултанта.

Pa ja ne znam da le je Cameron drugi, jer je Sarkozi to vec konkretno poceo da radi, time sto nije javno rekao, ali efektno delovao.
Kakav je to multikulturalizam, kad onaj balija tamo otvoreno kaze na sred tvoje drzave da svi moraju biti muslimani.Milom kad su u manjini, machem kad su u vecini?
Plus sve one napade koje su direktan atak na nevine ljude.

ма ко хебе енглезе и немце...да сутра сви комплетно поцркају не бих се ни почешао

ehehehehheheee 


inace,ne bi ni nama skodilo par racija po nekim naseljima.pogotovu Bloku 70... 

Kinezi su nama najmanji problem i srecom ih ne zanima politika, samo trgovina.

Oni kada bi se popisali i udruzili, imali bi lagano garantovan broj u parlamentu... i bili bi danas mozda i najveca manjina posle madzara. 

neka,neka... 

jedna racija nam uopste ne bi skodila. pa ko nema dozovlu za boravak-op,na aerodrom,pa za Kenjaziju. 


heheheheheheheheeee.... 

A nista uzimanje duse, robovanje, orci i cupakabre?   

naaah... previse su zgoljavi.  a i smrdljivi. 

sto kaze Cavo ledeni

"Pirinac se kuva i pilece kozure
smrdi ceo Blok 70 kao djubre

jedu razna govna pa robu valjaju siti
u bu.. se trpaju kinezi tranvestiti"