Poslanici u penziju sa 15 godina staža :: Politicki ~ Geopoliticki forum

ŠTA DONOSI NOVI ZAKON O NARODNOJ SKUPŠTINI
Poslanici u penziju sa 15 godina staža

Nataša Korlat | 06. 01. 2010. - 00:00h | Foto: FoNet | Komentara: 141
Sa 55 godina života, 15 godina staža i tri mandata u Skupštini Srbije narodni poslanici će moći da idu u penziju. To će im omogućiti prvi zakon o Narodnoj skupštini koji bi trebalo da bude usvojen već krajem januara. Ukoliko zakon stupi na snagu, poslanička penzija iznosiće najmanje 84.000 dinara, a predviđena je i mogućnost primanja otpremnine.
Sa 55 godina života, 15 godina staža i tri mandata u Skupštini Srbije narodni poslanici će moći da idu u penziju. To će im omogućiti prvi zakon o Narodnoj skupštini koji bi trebalo da bude usvojen već krajem januara. Ukoliko zakon stupi na snagu, poslanička penzija iznosiće najmanje 84.000 dinara, a predviđena je i mogućnost primanja otpremnine.
Poslanici će moći da odu u penziju i sa 50 godina života, ali sa najmanje 30 godina staža i tri mandata u Skupštini. Nacrt predviđa istu mogućnost i ukoliko narodni poslanik ima 35 godina staža i tri mandata u parlamentu.
- Bilo je udara na Skupštinu i poslanike, često iz demagoških razloga, a da to nismo zaslužili. Postoje poslanici koji žive samo od rada u parlamentu. Ukoliko bude prihvaćena ova zakonska odredba, nećemo biti jedini u Evropi. Takvo rešenje poznaju i mnoge druge zemlje - kaže Nebojša Ranđelović, poslanik LDP i član radne grupe koja je pripremila nacrt ovog zakona.
Teško je proceniti koliko bi poslanika po ovom rešenju zadovoljilo uslove za odlazak u penziju, ali je jasno da takvih najviše ima u redovima Srpske radikalne stranke i Demokratske stranke Srbije, gde je najviši prosek starosti. Radikali za sada ne žele da se izjašnjavaju o ovoj mogućnosti, ali dodaju da postoji veliki problem sa ljudima koji imaju 55 godina i koji nakon isteka poslaničkog mandata ne mogu da nađu posao.
- Bilo je ranije takvih predloga, ali su od njih uvek odustajale demokrate. Obrazloženje im je bilo da još nije došlo vreme za takav zakon. Videćemo da li će sada biti dovoljno hrabri da ga izguraju - kaže Zoran Krasić, poslanik SRS.
Nekadašnji poslanici trebalo bi da primaju penziju u visini od 80 odsto od poslaničke plate i paušala. Danas njihova ukupna primanja iznose najmanje 105.000 dinara. Ukoliko bi u ovom trenutku otišli u penziju, primali bi ček od najmanje 84.000 dinara.
- Ovo još nije konačno rešenje, ali smatram da je u redu da ljudi koji su devet ili 12 godina bili poslanici dobiju to pravo. Oni za to vreme izađu iz struke i kasnije je teško da se u nju vrate - priča Nada Kolundžija, šefica poslaničke grupe „Za evropsku Srbiju”.
Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnosti Srbije”, kaže da je ovakva odredba „pomalo neobična”, pogotovo što ne zahteva zasnivanje radnog odnosa.
- Mnogi poslanici i dalje obavljaju još neki posao, pored ovog u parlamentu, ili imaju zasnovan radni odnos koji im miruje zbog rada u Skupštini. Sporno je i to što su potrebne godine starosti (55 godina) manje nego u slučajevima ostalih građana u Srbiji. Voleo bih zaista da vidim obrazloženje onih koji su predložili ovakav zakon - kaže Nenadić, ali dodaje da je zakon o Skupštini, koji će regulisati pravo na imunitet, javnost podataka i rad parlamenta, neophodan.
Zakon je predvideo i pravo na otpremninu prilikom odlaska u penziju, ali ni u radnoj grupi, koja je radila na izradi ovog zakona, nisu mogli da objasne pod kojim uslovima je ona moguća.
Rešenje je nađeno i za poslanike kojima istekne poslanički mandat. Po nacrtu zakona o Skupštini, oni će primati platu i u narednih godinu dana, umesto dosadašnjih šest meseci.
Novim zakonom se ne menjaju uslovi pod kojima poslanik uživa imunitet ukoliko je počinio neko krivično delo. Narodni poslanik neće moći da bude pritvoren, niti će protiv njega moći da se vodi krivični postupak kojim je predviđena kazna zatvora, osim ukoliko Narodna skupština to ne odobri. Moći će da bude priveden samo u slučaju da bude zatečen u izvršenju krivičnog dela i ako je za to delo propisana kazna zatvora u trajanju dužem od pet godina.
- Ove odredbe ne bih menjala, jer je politički uticaj u Srbiji i dalje jako veliki. Neki poslanik mogao bi da bude gonjen samo zbog njegovog političkog opredeljenja. Mislim da bi bilo kakvo dalje ograničavanje imuniteta bilo greška - smatra Vesna Pešić, poslanica LDP.
Zanimljivo je da je ovim zakonom zabranjeno vređanje drugih narodnih poslanika. Oni svojim kolegama moraju da se obraćaju sa uvažavanjem, bez uvredljivih izraza i iznošenja činjenica i ocena koje se odnose na privatni život. Poslanici su obavezni da prisustvuju sednicama, a na naše pitanje članovima radne grupe, kakve će sankcije snositi ukoliko ne budu poštovali ovu odredbu, rekli su da će biti fleksibilni i da će sve zavisiti od političkog trenutka u kome se budemo nalazili.

Novo skupštinsko telo
Zakonom o Narodnoj skupštini predviđeno je i formiranje novog tela - saveta predsednika Narodne skupštine. Njega će činiti predsednik parlamenta, potpredsednici i predsednici poslaničkih grupa. Zadatak saveta biće da pomaže predsedniku u predstavljanju Narodne skupštine, utvrđivanju predloga dnevnog reda i drugim značajnim pitanjima.

Najznačajnije privilegije:
- pravo na penziju
- pravo na otpremninu
- pravo na platu godinu dana posle prestanka funkcije, koje može da se produži na još šest meseci do sticanja prava na penziju
- pravo na imunitet
- nadoknada troškova zakupa stana
- naknada za odvojeni život
- troškovi prevoza
- troškovi smeštaja
- troškovi službenih putovanja u zemlji i inostranstvu
- besplatan prevoz u železničkom, drumskom, javnom gradskom i rečnom saobraćaju na teritoriji Srbije
- u slučaju smrti poslanika, pravo na nadoknadu troškova sahrane.

Poslanici više neće moći da budu i predsednici opština
Zakon predviđa da narodni poslanik neće moći istovremeno da obavlja drugu javnu funkciju niti profesionalnu delatnost koja je nespojiva sa poslaničkom. U ovom članu stoji i da poslanik neće moći da bude predsednik ili član izvršnog organa lokalne samouprave. Na dan potvrđivanja poslaničkog mandata automatski mu prestaje druga funkcija.
Generalni sekretar odgovoran za skupštinski budžet
Narodna skupština će po prvi put dobiti i svoj budžet, koji će biti obezbeđen iz budžeta Republike Srbije. Kako je zakonom predviđeno, njega će predlagati generalni sekretar Skupštine. Kontrolu trošenja ovog novca vršiće budžetska inspekcija i državna revizija. Generalni sekretar biće obavezan da nadležnom odboru podnosi tromesečne izveštaje o korišćenju i raspolaganju sredstvima koja su potrošena za rad Narodne skupštine.

Izvor: Blic